Prvi vikend po Petrovdanu, na Rajcu, opština Ljig, tradicionalno se održava jedna od najboljih i najposećenijih privredno-turističko-kulturnih manifestacija, koja je, vele, najveća u svetu u svojoj kategoriji – Kosidba na Rajcu. Kad je tako zapisano, i ove godine, po najveću vrućinu, se potvrdilo da je najbolja, najposećenija i najveća.

Dakle, gore, na Rajcu, asfaltni put koji ide uzbrdo, a uz put tezge sa razne vašarske prcalje. Tu i Spomenik kosi, a niže, pri dnu padine, ukrovljena bina sa betonski temelj. Od tu scenografiju samo nekoliko uvezanih plastova sena, plus mala i zelena kosačica. Narod se prikuplja, TV kamere snimavaju sve redom, na bini neki folklor, od pete do šubare u narodnu nošnju. Izađe muški voditelj, opriča o najvećoj manifestaciji, pravilima takmičenja…

Na scenu stupi ženska pevačka grupa "Lepenica"… Kad ujutro beli dan osvanu, momče leži, ni glavu ne diže, a devojče sitan vezak veze… Reporter sagleda sve komplet, utefteri žensko lepojku, za koje rekoše da VD direktora Turističke organizacije, te pomoćnica predsednika opštine Ljig. Žensko beše spremljeno dolično manifestaciji, i dolično funkcijama, bijela lan bluza, zakopčana na jedno dugme, na kratak rukav bele mašnice, sjajne pantole koje išle na roze boju, crvene sandale, crveni lak na noge nokti. Partija joj Nova Srbija.

LIČKA KALDRMA: Novinar u’vati da Direktorka izda uputstvo da se niko ne razilazi, objavi da stiže ministar. Grupa pevača na bini, sa zastavu "Lička kaldrma" otpjeva, Nema raja, bez rodnoga kraja… Dok se svi pitali koji Vulin stiže, ka bini, bez da se znalo kako se teleprontovo, promače ministar vojni Bratislav Gašić, koji imađaše na košulji duge rukave. Sprovede ga gospodin predsednik opštine Ljig, partija Nova Srbija, u svoju svečanu garderobu, na roze košulja kratak rukav, na levu ruku sat, pantalone nove novcijate, pa još podavijene, cipele u pun sjaj. Voditelj predstavi predsednika, Dragan Lazarević, a ovaj reče: Velika mi je čast da kao predsednik lokalne samouprave mogu da pozdravim goste, a posebno ministra odbrane g. B. Gašića, koji je od svojih velikih obaveza ipak uspeo da poseti planinu Rajac, ovom prilikom ga pozivam, i dajem mu reč.

Mikrofona se primi ministar vojni g. B. Gašić, i, ko da je celi život samo to radio, održa jedan od boljih govora u istoriji manifestacije košenja: Imam veliko zadovoljstvo da u ime predsednika vlade, g. Aleksandra Vučića, i u svoje lično ime, mogu danas da prisustvujem ovoj manifestaciji, koja je spoj tradicije, kulture i sporta… i da kažem ono što moram, da ovaj međunarodni skup, 43. kosidbu, proglašavam otvorenim!

OKOLNA SELA I SRBIJA CELA: Voditelj javi, da je ovim zvanično otvorena 43. kosidba. Kosac, pred binom, uze tačno 43 puta otkuje kosu, istupi zdravičar, Dragi posetioci, pomaže Bog, dobro došli iz daleka, sa velike daljine, na naše planine… Živela nam Šumadija, i okolna sela, i Srbija cela! Voditelj podviknu, Jesmo li spremni, sve, uz trubače, krenu uzbrdo, kosci, predsednik opštine sa ministar vojni, narod…

Uzbrdo one sa prcalje tezge, brojanice i krstići, opletene flaše i baloni, šeširi, razna rendeta, liciderska i u drugi materijal srca, majice sa sramota natpisi, a ima prasići na ražnju, i ima šatra sa plakate na kojima umetnik Era, i umetnik imena Tunja. Pred jednu od ti’ šatri, koja ušla u pogon, jedno žensko u godinama uzelo se vrćka i poskakuje, preko puta, na uzvišenju, u šumici, u ladnoj ladovini, gospodin sa pivo kiti ličnog harmonikaša…

Sve izađe na livade, parcele za košenje obeležene, voditelj uze vrši prenos, reporter se dade u pos’o, pribeleži jednog sa kosačkom alatkom, dred frizura, preko čela marama, crven jelek, jedna cipela crna, druga crvena, po obe cipele pripadajuće tufne… Uto, bez pripreme, bez da obelegija kosu, ka’no Vulin godine prošle obriše travom oštricu, ministar vojni g. B. Gašić manu kosom nekoliko puta. I, gotovo. Manu i predsednik opštine nekoliko puta. Organizator izdade naređenje da se kosa nosi u muzej, i to bi gotovo. Ministra vojnog g. B. Gašića, koji beše malo oznojan, sa sve obezbeđenje, povukoše u ladovinu drveta, gde on, posle tije napori, pripali jednu filter cigaru. Novinar uze uslika g. B. Gašića, koji ga diskretno upozori da, po pravilu službe, nema slikanja dok g. B. Gašić puši. Kad video kako ministar vojni g. B. Gašić vlada gradivom, na koji stepen podigo svaku edukaciju, reportera prođe želja za svako pitanje.

PODALJE OD SVI: Kad popušio, ministar vojni g. B. Gašić se kratko zadrža u, sa ko hoće, slikanje, od jedno žensko dobi kompliment da mnogo dobro izgleda u prirodi, ministarski zahvali, prođe jedan sa štapom, diže ruke, uz reči, Ništa vas ne diram, dobi prolaz. I ode ministar, marševskim korakom, predsednik opštine, sa svoje nove podavijene pantalone, jedva sustizavo.

Poče to košenje, ekipno, pa revijalno, orkestar "Etno art" je samo drobio. Podalje, naviše od svi, samostalno je kosio gospodin sa dred frizurom, iza kog je trčkaro pajtaš kome je iz trave virio samo Napoleon šešir. Dred gospodin, sa maramu preko čela, uze kaže da od Pljevalja, doš’o specijalno da podrži ovu veliku i jedinstvenu manifestaciju na planeti. Bavi se zemljoradnjom, bavi se estradom, piše poeziju, piše prozu, ime mu je Čedo Đačić. Snimio pesmu o Novaku Đokoviću: Levo, desno, lažna finta/ šampion se Nole pita/ Fedex, Nadal, i ostali/ pred Nolom su popadali… Će snimi pesmu o Tesli, Putinu: Putin je majka, Putin je snaga, Putin je sve, Putin je bog…

Žene po livadi postaviše stara jela, kiflice, projice, medenjaci i salašnjaci, kosci se uzeše okrepe, trubači su, skraja livade, terali "Tri livade, tri livade"… Jedna od kuvarica uze da se predstavi televiziji, Domaćine, i domaćice ove kuće, bog vam dao što je moguće… Pred kamere se postrojiše i Ličani, razapeše znamenje "Lička kaldrma", ‘oće i oni na televiziju, jedan prezimena Bursać, uze veli, stižu sa tromeđe Like, Bosne i Dalmacije, pa nastavi: Nama su pokvareni umovi Zapada uzeli sve, ali nam dušu ne mogu uzeti, održaćemo svoju tradiciju…

NA LIVADI CVIJETA: U kamere se reče i žena kosac imena Cvijeta, voditelj najavi takmičarski deo kosidbe. Predstaviše se svi kosci, bi, Priprema, bi, Pozor, bi, Sad! Kosci se razmahaše, dunuše trubači, snimatelji se dadoše u pos’o. U prvoj grupi najbrži beše Slaviša Pupović iz Pljevalja, sjatiše se oko njega, sve što reče: Jaka trava! U drugoj grupi među prvima parcelu pokosi Martin Makari iz Slovenije. I oko njega se sjatiše, iz Murske Sobote, iz sela imena Selo. Bi još pitanja, ti odgovora, Martin reče da velika vrućina, i reče da ide svuda kosi, po Bosni, po Evropi, bio i u Kataloniji, tamo drugačija, gojena, veštačka, trava, ovde teže, tvrda trava, velika vrućina…

Košenju bi kraj, žiri uze meri i sabira, brzini dodaje druge parametre. Za televiziju se izjavi i Direktorka sa bijelu bluzu na jedno dugme, da se zapiše: Mi nećemo mnogo da menjamo manifestaciju, jer poštujemo tradiciju! Sve siđe dole, u tezge i šatre, da se vetri uz harmonike i praseće pečenje. Učesnike i goste manifestacije smestiše u šatru do bine, na gulaš i svadbarski kupus. Od žirija, ni glasa. Posle nekoliko sati, javiše da sabrali, pobedio Mirko Kecman, iz Smoljana, Bosanski Petrovac, pobedio i prošle godine. Dovedoše Kecmana, uze kaže: Trava visoka, temperatura visoka, ali pokosili, svi pobedili! Sledilo je zvanično proglašenje, a kad padne mrak na bini išlo sledovanje od repertoar umetnice Ana Kokić.