Izbori za prestonicu 2023.
BEOGRAD NIJE SAMO CENTAR: Gradske i prigradske opštine
ilustracija: i. hrašovec
Promena kreće iz Beograda
Prvi put posle dužeg vremena i vlast i opozicija su u sličnoj poziciji – posao i jednih i drugih je da svoje birače ubede da je nešto moguće. Jedni treba da ubede svoje da je moguća promena, a drugi da ubede svoje da je ovo što se sada radi u glavnom gradu politika kojom (treba da) se ponose. To će biti još jedan veliki test za opozicione prvake da pokažu zrelost, da se u kampanji “ne pecaju” na mamce koje će vlast putem režimskih tabloida i mreže botova na društvenima mrežama da im neprekidno zabacuje
Slučaj Banjska “pomogao” je da mnogi politički analitičari jasno prepoznaju razloge za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji, ali je teško pronaći strateške argumente za odluku vlasti da raspusti Skupštinu Grada Beograda i time sebe izloži riziku od gubitka kontrole nad glavnim gradom. Nije zaboravljeno (ili ipak jeste) da su ti izbori praktično najavljeni obećanjem Aleksandra Vučića datim Draganu Đilasu u njihovom neobičnom i neočekivanom susretu, dok su se bezmalo još uvek brojali glasovi sa prošlih gradskih izbora, održanih u maju 2022. Nakon tih izbora samo je preživeo odjek “opštemestašenja” opozicionih lidera – kako je više ljudi u Beogradu glasalo za smenu dotadašnje vlasti, ali je zahvaljujući “rasutim glasovima” koji su ostali ispod cenzusa, te starom dobrom praksom “preletačevića”, a uz malo postizbornog inženjeringa, vlast dobila stabilnu većinu u gradskom parlamentu. Tada je (bar) delovalo da bi ta većina lako mogla da ostvari pun mandat od četiri godine sa Aleksandrom Šapićem na čelu Beograda.
Nakon majskih tragedija u “Ribnikaru”, Duboni i Malom Orašju, ništa u Srbiji nije ostalo isto. To što nam se desilo 3. i 4. maja odrediće ovo društvo za jako dug period u budućnosti, pa je i logično da to diktira glavnu temu predstojećih izbora.
Jedan od argumenata za raspisivanje izbora Aleksandra Vučića bio je i zahtev grupe opozicionih partija, kao tehničkih organizatora građanskih protesta “Srbija protiv nasilja”. Osim nasilja, nametnule su se, kao najvažnije, još dve teme koje će uticati na to kome će građani dati svoj glas 17. decembra – borba protiv kriminala i korupcije (koji su direktno povezani sa nasiljem) i ekonomski standard, imajući u vidu da je zbog ogromne inflacije veliki broj građana doveden do same ivice siromaštva ili ispod nje.
NEIZVESNA TRKA
Bitka za Beograd uvek je više od izbora za lokalnu samoupravu jednog grada. Ako se pogledaju istraživanja koja kažu da je promena u Beogradu moguća, stvari u političkoj areni bi postale mnogo interesantnije, jer bi to praktično mogao da bude prvi poraz Srpske napredne stranke od 2012. godine na bilo kom nivou, od izbora za mesne zajednice do šefa države. Ista ta istraživanja pokazuju da bi sinergijski efekat ukrupnjavanja demokratskog dela opozicije pružio alternativu razočaranim biračima SNS-a, koji bi makar u Beogradu bili spremni da glasaju za drugu stranu.
Godinama kritička javnost poručuje da je potrebno da se opozicija ujedini i ponudi neka nova lica. Deluje da je i opozicija, posle više od decenije staža izvan vlasti, sazrela i pokazala da je spremna da smanji lične i partijske sujete, da čuje građane i da se okupi.
Sada je već jasno da ćemo imati tri bloka na nekoliko izbornih lista na narednim izborima.
Prvi predvodi vlast na dve liste okupljene oko SNS-a i SPS-a. Tu je posebno interesantna odluka SNS-a da u koaliciju za Beograd pozove i Srpsku radikalnu stranku iz koje je nastala. Šešelj se, izgleda, nekom uspešnom terapijom oporavio od “dva tumora sa kojima se vratio iz Haga – jedan se zove Tomislav Nikolić, drugi Aleksandar Vučić”. Ovo pokazuje da je i njima potpuno jasno da je trka za Beograd neizvesna i da više nemaju luksuz da ostanu bez i jednog procenata koji bi, nekim sticajem okolnosti, mogao da im izmakne.
Drugi, demokratski blok čine stranke okupljene u koaliciju “Srbija protiv nasilja” koje su ponudile Beograđanima tim novih lica. Treći blok je blok desničara u kojem su se najviše profilisali Dveri, Zavetnici i Novi DSS i koji će, uz još neke manje stranke, imati najmanje dve ili tri liste jer nisu svi mogli da se obavežu da neće sarađivati sa aktuelnim vlastima nakon izbora.
Pored pomenute tri teme koje su važne za celu državu, Beograđane jako zanima ko će da ponudi – ovog puta dobar – plan za rešavanje saobraćajnih problema u kojima se grad godinama guši, počev od lošeg javnog prevoza, preko gužvi, do hroničnog nedostatka parkinga, sad ne više samo u centru grada. Druga tema svakako mora biti primarna zdravstvena zaštita jer (nakon epidemije još više) kao da su domovi zdravlja bačeni na kolena i ne uspevaju da se oporave. Problem je toliko veliki da je i u istraživanjima došao u sam vrh onih akutnih pitanja za koja građani traže rešenje. Sa novembrom i decembrom, u kojem nas čekaju izbori, dolaze i hladni dani, sa njima grejna sezona i sledstveno tome period godine kada je Beograd često prvi na tabeli glavnih gradova sa najvećim zagađenjem, te će i vazduh “učestvovati” u kampanji kao tema od najvažnijeg značaja.
ŽIVETI SLOBODNO
Prvi put posle dužeg vremena i vlast i opozicija su u sličnoj poziciji – posao i jednih i drugih je da svoje birače ubede da je nešto moguće. Jedni treba da ubede svoje da je moguća promena, a drugi da ubede svoje da je ovo što se sada radi u Beogradu politika kojom (treba da) se ponose. To će biti još jedan veliki test za opozicione prvake da pokažu zrelost, da se u kampanji “ne pecaju” na mamce koje će vlast putem režimskih tabloida i mreže botova na društvenima mrežama da im neprekidno zabacuje. Ukoliko budu dosledno predstavljali svoje programe o tri nacionalne i tri beogradske teme, uz ignorisanje svih provokacija i niskih udaraca koji su postali uobičajen metod vladanja, povećaće šansu da ih čuju potencijalni birači i van četiri centralne gradske opštine koje su tradicionalno opredeljene ka toj političkog grupaciji. Ukoliko pak budu prihvatili igru vlasti, lako je znati ko se na tom terenu bolje snalazi i ko će – uz gotovo neograničene medijske i svake druge resurse – ponovo izaći kao pobednik.
Promene u društvima su često inicirane od elite, ovog puta ta elita je najbrojnija jer je konačno čine građani koji su mesecima punili ulice Beograda, okupljeni samo u jednoj želji – da žive normalno i slobodno. Građani su svoje odluke o tome za koga će glasati na decembarskim izborima doneli krajem maja i početkom juna ove godine, iako niko nije znao da li će i kada izbora biti.
A ovog puta je ponuda na stolu zaista raznovrsna i bilo bi važno da što veći broj građana tog dana iskoristi svoje pravo. A dođe li do promena u Beogradu, to će se preliti i na celu Srbiju već 18. decembra.
Nakon majskih tragedija u “Ribnikaru”, Duboni i Malom Orašju, ništa u Srbiji nije ostalo isto. To što nam se desilo 3. i 4. maja odrediće ovo društvo za jako dug period u budućnosti, pa je i logično da to diktira glavnu temu predstojećih izbora.
Jedan od argumenata za raspisivanje izbora Aleksandra Vučića bio je i zahtev grupe opozicionih partija, kao tehničkih organizatora građanskih protesta “Srbija protiv nasilja”. Osim nasilja, nametnule su se, kao najvažnije, još dve teme koje će uticati na to kome će građani dati svoj glas 17. decembra – borba protiv kriminala i korupcije (koji su direktno povezani sa nasiljem) i ekonomski standard, imajući u vidu da je zbog ogromne inflacije veliki broj građana doveden do same ivice siromaštva ili ispod nje.
NEIZVESNA TRKA
Bitka za Beograd uvek je više od izbora za lokalnu samoupravu jednog grada. Ako se pogledaju istraživanja koja kažu da je promena u Beogradu moguća, stvari u političkoj areni bi postale mnogo interesantnije, jer bi to praktično mogao da bude prvi poraz Srpske napredne stranke od 2012. godine na bilo kom nivou, od izbora za mesne zajednice do šefa države. Ista ta istraživanja pokazuju da bi sinergijski efekat ukrupnjavanja demokratskog dela opozicije pružio alternativu razočaranim biračima SNS-a, koji bi makar u Beogradu bili spremni da glasaju za drugu stranu.
Godinama kritička javnost poručuje da je potrebno da se opozicija ujedini i ponudi neka nova lica. Deluje da je i opozicija, posle više od decenije staža izvan vlasti, sazrela i pokazala da je spremna da smanji lične i partijske sujete, da čuje građane i da se okupi.
Sada je već jasno da ćemo imati tri bloka na nekoliko izbornih lista na narednim izborima.
Prvi predvodi vlast na dve liste okupljene oko SNS-a i SPS-a. Tu je posebno interesantna odluka SNS-a da u koaliciju za Beograd pozove i Srpsku radikalnu stranku iz koje je nastala. Šešelj se, izgleda, nekom uspešnom terapijom oporavio od “dva tumora sa kojima se vratio iz Haga – jedan se zove Tomislav Nikolić, drugi Aleksandar Vučić”. Ovo pokazuje da je i njima potpuno jasno da je trka za Beograd neizvesna i da više nemaju luksuz da ostanu bez i jednog procenata koji bi, nekim sticajem okolnosti, mogao da im izmakne.
Drugi, demokratski blok čine stranke okupljene u koaliciju “Srbija protiv nasilja” koje su ponudile Beograđanima tim novih lica. Treći blok je blok desničara u kojem su se najviše profilisali Dveri, Zavetnici i Novi DSS i koji će, uz još neke manje stranke, imati najmanje dve ili tri liste jer nisu svi mogli da se obavežu da neće sarađivati sa aktuelnim vlastima nakon izbora.
Pored pomenute tri teme koje su važne za celu državu, Beograđane jako zanima ko će da ponudi – ovog puta dobar – plan za rešavanje saobraćajnih problema u kojima se grad godinama guši, počev od lošeg javnog prevoza, preko gužvi, do hroničnog nedostatka parkinga, sad ne više samo u centru grada. Druga tema svakako mora biti primarna zdravstvena zaštita jer (nakon epidemije još više) kao da su domovi zdravlja bačeni na kolena i ne uspevaju da se oporave. Problem je toliko veliki da je i u istraživanjima došao u sam vrh onih akutnih pitanja za koja građani traže rešenje. Sa novembrom i decembrom, u kojem nas čekaju izbori, dolaze i hladni dani, sa njima grejna sezona i sledstveno tome period godine kada je Beograd često prvi na tabeli glavnih gradova sa najvećim zagađenjem, te će i vazduh “učestvovati” u kampanji kao tema od najvažnijeg značaja.
ŽIVETI SLOBODNO
Prvi put posle dužeg vremena i vlast i opozicija su u sličnoj poziciji – posao i jednih i drugih je da svoje birače ubede da je nešto moguće. Jedni treba da ubede svoje da je moguća promena, a drugi da ubede svoje da je ovo što se sada radi u Beogradu politika kojom (treba da) se ponose. To će biti još jedan veliki test za opozicione prvake da pokažu zrelost, da se u kampanji “ne pecaju” na mamce koje će vlast putem režimskih tabloida i mreže botova na društvenima mrežama da im neprekidno zabacuje. Ukoliko budu dosledno predstavljali svoje programe o tri nacionalne i tri beogradske teme, uz ignorisanje svih provokacija i niskih udaraca koji su postali uobičajen metod vladanja, povećaće šansu da ih čuju potencijalni birači i van četiri centralne gradske opštine koje su tradicionalno opredeljene ka toj političkog grupaciji. Ukoliko pak budu prihvatili igru vlasti, lako je znati ko se na tom terenu bolje snalazi i ko će – uz gotovo neograničene medijske i svake druge resurse – ponovo izaći kao pobednik.
Promene u društvima su često inicirane od elite, ovog puta ta elita je najbrojnija jer je konačno čine građani koji su mesecima punili ulice Beograda, okupljeni samo u jednoj želji – da žive normalno i slobodno. Građani su svoje odluke o tome za koga će glasati na decembarskim izborima doneli krajem maja i početkom juna ove godine, iako niko nije znao da li će i kada izbora biti.
A ovog puta je ponuda na stolu zaista raznovrsna i bilo bi važno da što veći broj građana tog dana iskoristi svoje pravo. A dođe li do promena u Beogradu, to će se preliti i na celu Srbiju već 18. decembra.
