Dušan Živković, direktor agencije za strana ulaganja i promociju izvoza i predsednik radne grupe Vlade Srbije za izradu Nacionalne strategije se do septembra prošle godine bavio pretežno kanalima uvoza i izvoza, a onda mu je poverena izrada projekta "visokog prioriteta" gde će jako interesantna biti Živkovićeva strategija pribavljanja novca u fazi njegove realizacije. Čeka se sada Vlada Srbije koja treba da usvoji program.

"VREME": Zašto se toliko dugo čeka na usvajanje programa?

DUŠAN ŽIVKOVIĆ: Radi se ekstenzija tog modela za interno raseljena lica, da se vidi koji programi bi bili adekvatni da se prošire i na Kosovo, i u kojoj meri će neki od njih morati da se lokalno integrišu. Prioritet je njihova repatrijacija, ali dok se ne stvore uslovi za povratak moraju se naći adekvatna rešenja za ljude koji su trenutno ovde. Puno vremena je oduzelo pronalaženje balansa između omogućavanja izbeglicama i raseljenim licima maksimalne pomoći u lokalnoj integraciji, ali bez da dobiju preferencijale u odnosu na socijalne slučajeve koji postoje u Srbiji a nisu izbeglice. To je bilo izuzetno komplikovano i morali smo puno da radimo na tome i pronalazimo razne modele kako da ne napravimo kontrauslugu ljudima. Problem je što se ne polazi od normalne situacije. Bilo je jako teško, kako smo se pipnuli nekog domena tako se pokazalo da nije samo problem kako ćemo integrisati izbeglice već da ne postoje mehanizmi ni za lokalno stanovništvo. Dobili smo instrukcije od ljudi iz Vlade, pre svega od Matkovićke, da proširimo strategiju i da dotaknemo i te probleme, pa će nadležna ministarstva preuzeti te delove strategije i uključiti je u dalje programe.

Zato se sve odužilo, a i jer se pokazalo da je tema šira nego što smo mislili u početku i da su cifre za rešavanje celog problema enormne.

Kako ćete pribaviti sredstva?

Troškove integracije Vlada Srbije nije u stanju sama da podnese. Zato je u izradi Nacionalne strategije od početka uključena međunarodna zajednica. Obavljene su konsultacije u vezi s pristupom problemu i oko moguće finansijske pomoći pri realizaciji sa svim ambasadorima koji su glavni donatori za Srbiju. Ne postoji odluka koji će mehanizam biti upotrebljen da bi se podmirile naše potrebe.

Postoji nekoliko ideja. Predviđene dve redovne donatorske konferencije vezane su za paket od 3,9 milijardi. Jedna ideja je da na sledećoj donatorskoj mi predstavimo naš projekat lokalne integracije kao deo paketa za takozvane socijalne programe.

Pakt za stabilnost ima ozbiljne planove kada je integracija u pitanju.

Pakt ima inicijativu u okviru jednog od stolova da sve tri zemlje Srbija, BiH i Hrvatska treba da izrade program nacionalne strategije, ali su te strategije u sve tri zemlje kompletno različite i svi imaju različitu dinamiku realizacije. Postoji debalans oko toga ko šta treba da uradi. Najveći deo posla je na nama jer mi imamo 700.000 izbeglica. To je problem koji ekonomski i socijalno pada na naš teret. Brzina rešavanja i kompleksnost nisu isti kod nas. Ne želim da prejudiciram, ali je veliko pitanje da li je za ovaj naš problem Pakt adekvatan mehanizam. Ako vidimo da većina država ima mogućnost da sredstva pusti kroz Pakt za stabilnost, onda je to pravi mehanizam.

Međutim, ako se ispostavi da je sistem donatorskih konferencija koje su određene na tri godine, sa pledžovanim novcem i finansijskim planom u svim trezorima zapadnoevropskih zemalja i Amerike koje su glavni donatori sa Japanom, onda ćemo ući u to. Favorit će mi biti onaj mehanizam u kojem vidim da su nam najveće šanse da izvučemo maksimum para. Otvoreno smo razgovarali sa Paktom šta je to što dobijemo ako to uradimo preko vas, šta je vaš učinak do sada i šta dobijemo više u odnosu na direktan dogovor sa Svetskom bankom. Pitić, Labus, Đelić odlučiće koji je pravi način i kako da strategija bude inkorporirana u globalni razvojni program.