Bi Vidovdan, obeležen i proslavljen po sve širine i daljine, plus dubine i visine, Srbije i srpstva. U Beogradu otkriven spomenik Gavrilu Principu, poklon Republike Srpske, replika, odlivak, postojećeg u Istočnom Sarajevu. Prisutno najviše rukovodstvo. Predsednik svi građani Tomislav svečano rek’o: Gavrilo Princip u Srbiji nije imao spomenik, a ništa nije slučajno, čekalo se da o tome odlučuju ljudi koji žive po njegovim principima slobode, nezavisnosti… Tomislav, koji živi po Njegovim principima, još rek’o šta ima na temu Rezolucije o Srebrenici, da "ne dozvoljavamo vređanje poklanih Srba"… I Dodik se izjavio na temu.

Gospodin Vučić bio u Rumi, gde, sa onaj Martinović do sebe, otvorio nova radna mesta, reformski poručio: Investicije su Vidovdan srpske budućnosti. Toga dana i Šešelj održ’o miting, ponovio da su radikali jedini spas za srpski narod, desilo i da sportisti postignu velike uspehe, i desilo se da se završi rijaliti "Parovi", proglašeni pobednici, javljeno da Maca Diskrecija tek četvrta…

To ne bilo sve, Vidovdan tradicionalno obeležen, proslavljen, i u Andrićgradu, koji u Višegradu. Najavljeno otkrivanje spomenika Nikoli Tesli, najavljen predsednik RS Milorad Dodik, podrazumevalo se prisustvo još tih predsednika.

PROJEKAT BEZ PREMCA: U Višegradu stanje redovno, što će reći nikakvo, u Andrićgradu još redovnije, sama umetnost i lepota življenja. Kasno po podne, glavna kapija Andrićgrada otvorena, pravo na glavnu ulicu Mlade Bosna, trg na kome spomenik Andriću, kroz prolaz još jedan trg, spomenik Njegošu, Crkva Sv. kneza Lazara…

Ima naroda, po kafići i ćevabdžinice, ima naroda i preko toga, ali, ko da nije Vidovdan, nema tije svečanih tribina, VIP sedala, nema, manjak, tog sekuratite i ostalog obezbeđenja. U prolazu prema Njegošu umetnik na sviralu instrumentira Oj Kosovo, Kosovo… tu i slikar koji za 5 KM pravi portret iz profila, ima i portrete Andrića, Đokovića, Tesle… koji skuplji, od 7 do 12 evra…

U desnom delu trga, ispred zgrade Hidroelektrane Višegrad, gde tri zastave, pokriven spomenik Tesli. Prostor ograđen sa debelo uže, konopac. U ograđen prostor, prema spomeniku, samostalno, kao stručnjak za sva naša pitanja, stupi gospodin Lazanski. Eto i gospodina Kusturice, svečano obrijan, braon radna dolama zakopčana na jedno dugme, u društvu sa gospodinom akademikom Matijom Bećkovićem, koji beše u svečanom crnom odelu, sa svečani crni šešir u desnoj ruci. Na autorski mig gospodina Kusturice primakoše onaj konopac spomeniku, primače se i pristigli narod.

Nastupiše dve đevojke sa pesmu Začudi se nebo, zatrese se zemlja, dobro došo Hriste, ljudi radujte se… Lično savetnik Dodika, pravo do Kusturice, u najvažnije ljude, sprovede urednicu "Politike" gospođu Smajlović, koja beše u svoju tradicionalnu Ljilja frizuru. Gospođu Ljilju lično dočeka gospodin Kusturica. Završi se Dve đevojke pesma, svi dadoše aplauz, samo gospođa Ljilja – sa Ljilja frizuru, narandžastu bluzicu, lake svijetle hlače, veliki prtljag o desno rame, kanda su je Basara i P. Luković stajlingovali – jok, ona na svoj način, sklopljenih ruku, samo dade jedno značajno klimanje glavom.

Javi se voditeljka, Domaćine ovog grada, gospodine Kusturice, časni oci SPC… dobro došli na zajedničko obeležavanje 4. godišnjice početka gradnje Andrićgrada! Najavi KUD Gračanica iz Čikaga, "koji će nas podsetiti na život i rad naučnika Nikole Tesle, koji je veći deo svog života proveo u SAD, baš kao i naši današnji gosti"… Izdrma se folklor, jednom, pa još jednom. Opet bi voditeljka: Okupljeni na Vidovdan, podsetićemo se da je priča o renesansnom gradu od kamena u Višegradu počela 5. 01. 2011, a zatim je projekat vizionarskom idejom našeg proslavljenog režisera Emira Kusturice, i uz presudnu podršku predsednika RS Milorada Dodika… u Andrićgradu su dočekani patrijarh SPC Irinej, u više navrata rukovodstvo RS i Srbije, najbolji teniser sveta Novak Đoković… renesansni Andrićgrad je pokazao da je projekat bez premca.

Bi pesma Tamo daleko, još voditeljke, koja objavi da je i Nikoli Tesli mesto u Andrićgradu, mestu duhovnog i kulturnog pročišćenja srpskog naroda. Objavi i da je spomenik Tesli delo Nikole Jankovića, autora istovetne statue koja 2013. otkrivena u Njujorku. Reče da autor sa nama, pokaza se sitan čovek do Matije. Nastupi akademik Matija: Braćo i sestre, srećan Vidovdan! Dame i gospodo, nemojte u siromaštvu mojih reči suditi o dubini mojih osećanja, rekao je Nikola Tesla, pri dolasku u Beograd, 3. juna 1893. Tim njegovim rečima se obraćam i ja, na Vidovdan 2015, prilikom dolaska Nikole Tesle u Andrićgrad, i otkrivanja njegovog spomenika, delo najvećeg živog srpskog skulptora, akademika Koke Jankovića. To je spomenik koji je podignut i u Njujorku, a sam Tesla je svoj lik utisnuo u celu vasionu… Akademik podsetio i da Tesla napis’o, Srbin sam, što se samo po sebi razume, i još, Ostajem dok dišem vaš, Nikola Tesla!

DA SE UPAMTI: Opet bi voditeljka: A sada pozivamo tvorca i domaćina ovog čarobnog grada, Andrićgrada, profesora Emira Kusturicu! I profesor Kusturica požele srećan Vidovdan. I reče da se nije spremo ko Matija, ali će, kako Predsednika danas nema, reći koju, da se upamti. Andrićgrad je nastao upravo u nameri da jedna mala, ali značajna kultura, nastavi da živi i nađe svoj krov u Andrićgradu, na mestu u Višegradu, gde je Andrić kroz prozor stana, ili kuće, svoje tetke, gledo most, i iz tog pogleda je nasto najznačajniji artefakt u istoriji našeg naroda… Pre samo deset godina pomen Gavrila Principa je izazivao negaciju, svi strahovali da ćemo zaboraviti jednog od naših najvećih junaka. Posle prošlogodišnje proslave Vidovdana u Andrićgradu, 14 izdanja istorijskih svezaka, koje su podsetile ko je uzročnik Prvog svetskog rata, učinili smo, zajedno sa kulturnim krugom koji zatvara list "Politika", da se o Principu i Mladoj Bosni danas priča kao o junacima. Da je Andrićgrad samo tu priču započeo, a nije, bilo bi dovoljno… Andrićgrad u oktobru dobija svoju prvu akademiju, već dve godine radi Andrićev institut, a danas se, usred turbulentnih trenutaka evropske istorije, u Beogradu postavlja spomenik Gavrilu Principu. Budućnost Andrićgrada stoji na individuama, naš narod obiluje talentima, koji će odavde da produže vek našem narodu, i, uz zahvalnost šta je nekad bilo, gleda u budućnost.

Svi dadoše aplauz, gospođi Ljilji se od aplauza načisto pomeriše Ljilja šiške, domaćin Kusturica i redovni akademik Matija, primakoše i autora spomenika, skidoše zastor, otkriše Teslu. Javi se devojka iz Amerike: Visokoprečasni časni oci, poštovani gospodine Kusturica, draga braćo i sestre, Srbi i Srpkinje, pripala mi je čast da vas u ime folklorne grupe Gračanica iz Čikaga, u ime roditelja i dece, pozdravim… Mi svedočimo i ispovedamo Kosovski zavet, koji je jedini put roda našeg. I Američka naša devojka predade zahvalnicu folklornog društva domaćinu Kusturici. Bi pesma Čuvam ovce kraj zelene jove… sve najvažnijih ljudi pristupi šampanjcu, lakom razgovoru na velike teme.

Posle pauze bi izložba slika Petra Lubarde u galeriji "Petar Lubarda". Opet domaćin Kusturica i redovni akademik Matija. Prvo aplauz dobi domaćin Kusturica, koji reče da je prva ideja bila da se galerija zove Lubardinim imenom. Nakon aplauza javi se Matija: Ono što je Njegoš u poeziji, to je Petar Lubarda u slikarstvu. Petar, znači kamen, a Lubarda znači top. To je kameni top. Petar Lubarda na svim jezicima sveta podjednako zvuči… Kad u sve to uđe i onaj stručnjak Lazanski, reporter, pre šampanjca, izađe napolje.

Napolju trgovi i bašte Andrićgrada zauzete. Van kamenih zidina, u Višegradu, ne bilo tako. Žena, koja, sa još žena, na stazi uz Drinu, prodaje suvenire sa Andrić mislima da "Ništa nije u mojim mislima bolje i vrednije od mosta", samo reče, Nema, ovde, ništa… Reporter izoda do čuvenog mosta, no na most se ne može, zatvoren prilaz, još traje rekonstrukcija za koju, između ostali, i Turska davno dala pare. I glavna, takoreći jedina, ulica u Višegradu, kao da je zatvorena. Takoreći, nema, ništa. Reporter stiže do mosta na Rzavu, baci pogled na kompleks Andrićgrada, po kome su padali poslednji zraci sunca. Iza kamenih zidova je, sa mrakom, sledio nastavak prazničnog programa, pozorišna predstava Bela kafa, u režiji talentovanog Milana Neškovića, koncert Riblje čorbe. Javi se pitanje, šta je ovde film, a šta život? Javi se i replika, samo će život dati odgovor!