Samo što je obavljena proslava II srpskog ustanka u Takovu, u manastiru Soko, koji nosi ime svetog vladike Nikolaja srpskog, na treći Uskrs, koji je pao trećeg maja, dogodilo se završno obeležavanje dva veka I ustanka pod naslovom – Dvesta godina vaskrsa Srbije. U podnaslovu proslave je pisalo da je ona, pa proslava, crkveno-državna. S tim u skladu, sa proslavom i podnaslovom, najavljeno je da će na svečanosti biti patrijarh i predsednik Vlade, episkopi SPC-a i ministri, ostalo crkveno-državni dostojnici. Nije bilo na tako visokom nivou, crkveno-državnom, ali je bilo visoko i na nivou, i važno je da će tako da bude, svake godine, dok mlade generacije ne nauče znanja koja će nas povezati u našoj državi i u Evropi.

KNjIGA UTISAKA: Manastir Soko, koji je, kao i ceo kompleks, izgrađen, može li se reći, zalaganjem vladike Lavrentija, nalazi se ispod Soko-grada – desetak kilometara od Ljubovije u Sokolskim planinama – poslednjeg utvrđenja Turaka u Srbiji. Na visu, gde je nekada bilo tursko utvrđenje, nalazi se 13 metara velik pozlaćen krst, ispod je manastir, bolje rečeno, manja crkva, konaci, ostali zidani sadržaji.

Kad smo stigli, pre podne, liturgija beše u toku. Ispred spomenika Nikolaju bina, ko da je zidana, plafon zastrt nekim vojnim maskirnim prekrivačem, ispred bine, preko iste kamuflaže, portreti Karađorđa i prote Mateje, između njih velika i uramljena ustanička zastava koju je ruski car 1805. poklonio ustanicima. Preko uramnjene zastave najnovija srpska zastava, na sredini vezana u mašnicu na kojoj je pisalo gde je sve uramljena zastava bila. Dakle, na bini, liturgija, činodejstvuje mitropolit dabrobosanski Nikolaj, saslužuje nekoliko arhijereja, nižih sveštenika. Naroda vazdan, u prvom, sedećem redu, koliko vidimo, prestolonaslednik Aleksandar, beogradski nadbiskup Hočevar, ministar energetike Naumov, predsednik Ljubovije Vidoje, predsednik Ljubovijskih socijalista, jedan lokalni radikalski poslanik, lokalni DSS-ovac…

Liturgija traje, narod prati, ali narod i obilazi, vazdan zdanja za obilaženje, Dom vladike Nikolaja, konaci sa 80 soba, crkva, trpezarija, velika, ko da je terasa, vele da je urađen i Kraljevski apartman, a ima još, ima i jezero pod manastirom. Na onoj, ko da je terasa, izložba Mila V. Pavića, Sveti manastir Hilandar, ima i knjiga utisaka o izložbi, ima i utisaka, čitamo, utisci potpisani, Bože podari nam zdravlje, mom sinu, njegovoj deci, pa i svoj deci sveta. Ima i utisaka koji su bliži temi, Bogu hvala da na srpskoj zemlji postoji ovakva svetinja i ovakav objekat. Još bliže, Srećan sam što pripadam srpskom narodu.

Do izložbe, na onoj ko da je terasa, i štand sa guslarskom ponudom, glavna ponuda CD izdanja narodnog guslara Đorđija Đoke Koprivice. Ima Pozdrav Romaniji, Đorđije Koprivica, ima Teče krvava Drina, Đorđije, Najlepše narodne pesme, Đorđije, Pogibija popa Mila Jovovića, opet Đorđije…

BIO NAMERIO: Liturgija nastavi da traje, vidimo sve prate, sve snimaju, kamere RTS-a, tu i velika reportažna kola, vele direktan prenos. U poslu i jedan sa kameru, sa fotoaparat, sa identifikacionim obeležjem, crvenim slovima piše, Kancelarija Nj.K.V. I na kameru zakačena identifikacija, Kraljevski dvor, Kancelarija Nj.K.V. Završi liturgija, u ime visokopreosvećenog mitropolita Amfilohija sve pozdravi vikarni ostroški episkop Jovan, naglasi da je pokazano veliko jedinstvo, i veliko zajedništvo. Arhijereji dođoše u prvi red, Nj.K.V. Aleksandar ustade, primače se bini, stade pored Karađorđevog portreta, u pos’o se dade onaj sa kamerom iz Kancelarije Nj.K.V., Aleksandru uzeše da prilaze, da se slikavaju, redom, i ko je stig’o.

Priđemo predsedniku Ljubovije socijalisti Vidoju, Vidoje prezimena Jovanović, sitan a u drugom mandatu, reče da oni ovaj dan obeležavaju na treći dan Vaskrsa, dan Svetog vladike Nikolaja, da istovremeno obeležavaju 200 godina ustanka, i da tim povodom crkva, zajedno sa državom, pravi manifestaciju koja predstavlja naše poštovanje prema svim precima koji su se borili za Srbiju. Sinod je, sa predstavnicima države, organizov’o svečanost, najavljene najviše zvanice, Patrijarh nije došao zbog zdravstvenih razloga, očekivali predsedika Vlade, nije mu poznato iz kojih razloga nije prisutan, tu su ministri, ima i iz crkve, očekuju predsednika Skupštine Markovića, koji treba da govori…

Na bini se javi mitropolit dabrobosanski, pozdravom Hristos Voskrese, pozdravi Hristovo vaskrsenje i vaskrsenje srpske državnosti. Domaćin Lavrentije najavi ministra vera. On, uz zadovoljstvo, prenese pozdrave predsednika vlade Republike Srbije Vojislava Koštunice, koji je danas bio namerio da bude sa nama, ali su ga neodložni poslovi sprečili. Onda reče šta želi da kaže, Želim da kažem da je Vlada svesna značaja današnjeg dana, da je zahvalna Sinodu što je odlučio da 200 godina I srpskog ustanka proslavlja i ove godine i svih narednih godina. Vlada zna da je to značajno jer je reč o prazniku naše državnosti, kao državni praznik I srpski ustanak vremenom će u svesti mladih generacija postati onaj veliki datum koji imaju svi kulturni narodi koji nastavljaju svoj istorijski život i otvaraju sopstvenu budućnost. Naša SPC polako će oplemenjivati državni praznik države Srbije, i mlade generacije će sticati prava znanja koja će nas povezati sa svim narodima i verama u našoj državi, ali i sa svima u Evropi.

UZ MALU KOMU: Onda se reče i domaćin Lavrentije, Ova je zemlja seme hrišćanstva, jedan od bedema hrišćanstva je i u planinama Podrinja, koje su u svim ratovima bile prva meta. Zato je svaka stopa ovih planina krvlju natopljena, toliko da je zemlja osvećena krvlju, da i pšenica koja ovde iznikne, Bože me prosti, bez osvećenja, može se upotrebljavati kao panajia. Domaćin nastavi sa istorijom, poukama, stiže načelnik Generalštaba Paskaš, nađoše mu mesto u prvom redu, Lavrentije završi sa istorijom Ustaničke zastave koja beše uramljena na čelu bine.

Na scenu sede guslar, više levo, poče program, kolažno kazivanje istorije beogradskih glumaca, u kome je, u izboru tekstova, kao savetnik na projektu učestvovao istoričar Radoš Ljušić. Glumci se dadoše u čitanje, kazivanje, iz velikih fascikli, javi se i guslar, Ej svanu zora… Oj Srbijo moja majko mila… Sunce upeklo, umetničko čitanje uzelo da traje, opazimo, ima i razne književne ponude, da predstavimo Vidoviti pogled čoveka koji je, do 1974. kada je imao udes na Bbeogradskoj Gazeli, bio običan čovek, ali se, posle potresa, uz malu komu, probudio ko umetnik i vidovnjak, počeo da piše poeziju i prozu, kleše skulpture u drvetu, svira frulu i violinu, u međuvremenu postao vidovit, predvideo bombardovanje 1999, i mnoge druge događaje na ovoj planeti. U jednoj od knjiga predgovor napis’o lično vladika Lavrentije, vladika veli, zapisuje, Stil Miodragov je lep i lak za čitanje, želim mu uspeha na literarnom polju… A šta veli Miodrag u svojim pisanijima, Doći će vreme kad čovek neće trošiti kabastu hranu, već njegova hrana prelazi na tabletni sistem…

Kad, u prvom redu, kako je red, po sredini, lično predsednik Skupštine Predrag Marković, jeste on, prekrstio levu preko desne, ona državnička brada, ono njegovo, neka bude na drap, odelo, ona njegova, na kafeno, sa žutim, i kosim, prugicama kravata. Zakasnio, ali stig’o, to je odgovornost prema državi i naciji. Uto glumci nešto rekoše, nešto jako, završno, bi kraj programa, prvi red se diže, javi se hor, prvi red sede, bi stvarno kraj, prvi red se sastavi. Kad, na binu stade Nj.K.V. Aleksandar, izvadi on svoje artije, sa velika, sa ovolika slova, Vaša visoko preosveštenstva, stade da se kazuje na svom srpskom, da ga svi razumu, puno artija okrete, Ako zaboravimo tradiciju i istoriju, bićemo zaboravljeni, izbori se i sa tom rečju, i to iz nekoliko pokušaja, kao narod božji, i plutaćemo kao list na vodi bez cilja… Bi aplauz, još jedared se reče domaćin Lavrentije, Ovim je svečani deo proslave završen, od srca hvala svima, zvanični gosti preći će u salu za ručak, svi ostali biće posluženi sendvičima i pićem, hvala svima što ste u lepom broju došli da se setimo naših viteških dana…