"Internacional", beogradski dnevni list, u broju od 20. decembra 2004. godine objavio je članak pod naslovom "Branka Prpa amnestira NATO ubice?"

Odlukom urednika upitnik na kraju naslova nije svojim značenjem zavarao da li je možda Branka Prpa tobože amnestirala NATO. Naprotiv. Nije doveo u sumnju jasnu nameru potpisnika članka, urednika rubrike i vlasnika ili vlasnike lista za stručnim, nacionalnim i moralnim obezvređivanjem dr Branke Prpe.

Nažalost, mračna namera je izvršena ovim člankom, ovim novim sramnim prilogom razvijenom većinskom besprizornom srpskom novinarstvu, koje shodno svojoj posrnuloj prirodi i ljudima koji ga čine i nadahnjuju svojim političkim ili drugim uticajem, od kraja druge polovine osamdesetih do danas, ne poštuje nijedan od osnovnih univerzalnih principa javno pisane i u medijima izrečene reči. Izuzimajući časne primere novinara, koji uprkos opasnosti po život koju nosi iznošenje istine ipak opstaju, ulivajući nam nadu svojim delom i životom da se naše društvo možda ne nalazi na putu sa koga nema povratka.

Tonući u teško izlečivu bolest, ovakvo novinarstvo pripremilo je teren rđavom nacionalizmu koji je dostigao vrhunac raspadom prethodne države i još traje. Šteta počinjena nekadašnjoj državi i građanima koji danas žive u Srbiji meri se vrednošću desetina hiljada života nasilno oduzetih na nebrojene načine. Nadahnuto mržnjom, novcem, glupošću, neznanjem, nerazumevanjem osnovnih društvenih i globalnih procesa vremena u kome živimo, ovo smradno novinarstvo uništilo je uzore mladima, zbrisalo moral, stvorilo uslove za nestanak građanske srednje klase. Oteralo je elitu u daleke zemlje ili ju je uvelo u tišinu zastrašujući je dnevnim novinskim prijavama, dojavama, obznanama, vređanjima predstavnika ostataka te elite škrabotinama nadahnutih kolumnista, čiji su rečnik i mišljenje jednaki estetici življenja dripaca iz mog rodnog kvarta grada Beograda. Dopuštena, stimulisana i na kraju osvojena, ovakva novinarska sloboda nekažnjeno godinama stvara uslove za prebijanje, egzekucije, nesebično otvarajući nove prostore bezumlja raspaljujući ubilačku maštu lokalnih giganata, lokalnih političara. Vlasnika naših života.

Broj ubijenih ne znamo. Imena nalogodavaca ne znamo. Imena izvršilaca teško da ćemo ikada saznati. Granice današnje države ne znamo, brojno stanje takođe, himnu nemamo, ime države nam služi za sprdnju…

Većina novinara i dalje nesebično daje svoj živahan doprinos sejanju smišljenih dezinformacija, lažnih vesti. Pritom zadovoljavaju sve želje poslodavaca. Ponekad sa posebnim i perverznim uzivanjem. Retko nevoljno, uvek voljno i poletno. Pišu. U nastavcima. Godinama.

U vremenu strahovite krize u kojoj se nalazi naša zemlja, u potpunom propadanju države i njenih institucija i u spoljnjem neugledu koji uživamo, novinari umesto da daju svoj doprinos učvršćivanju temelja moguće države, između ostalih ugođaja nalaze za shodno da oštre pero na građanki Branki Prpi.

Skrivanje istine da je Arhiv grada Beograda na čelu sa dr Brankom Prpom stvorio izložbu izuzetnog značaja, uz potresno i stručno sagledavanje stradanja tokom balkanskih ratova, za vreme Prvog i Drugog svetskog rata i tokom neravnopravnog okršaja sa NATO-om 1999. godine, greh je prema mnogima. Sa iskazanom namerom da se izložba obesmisli i njen vrhunski domet negira, trabunjanje srpskog lista latiničnog izdanja "Internacional" na temu NATO-a i tobožnjeg Prpinog pomilovanja onih koji su bombardovali Srbiju, predstavlja opasnu laž. Novinarsku laž. Uvreda nanesena žrtvama svih ratova zastupljenih na ovoj izložbi je neoprostiva. Uvreda je nanesena i nama, njihovim potomcima. Da li je time što je štampana u listu sa nacionalnim predznakom manja? Ne, ona time postaje ispaljeni metak u odabranu žrtvu čiju putanju samo čudo može da promeni.

Prljavo sumnjičenje Branke Prpe za špijunažu u korist države Hrvatske, uz prebrojavanje i imenovanje Hrvata na pojedinim vodećim funkcijama institucija Republike Srbije i grada Beograda, još je jedan pisani dokaz nakazne nacionalne svesti zastrašivanja i huškanja lokalnih političkih giganata i mangupa naoružanih kratkim ili srednjim cevima na ličnu sigurnost, na život dr Branke Prpe.

Besmislenost ovog pokušaja bila bi istinita da smo imali sreću da je do današnjeg dana, osim pisma ministra za kulturu i informisanje Kojadinovića, saopštenja NUNS-a, saopštenja beogradskog odbora DS-a i Skupštine Beograda, objavljena u sredstvima javnog informisanja bilo kakva reakcija neke od političkih stranaka inspirisanih pomenutim člankom.

Razumevanje državnih, nacionalnih ciljeva i objektivne situacije u kojoj se nalazi Srbija, na unutrašnjem i spoljnjem planu, moralo bi, znajući za sadržaj članka "Branka Prpa amnestira NATO ubice?", da nadahne naše vodeće političke partije na vlasti da javno iskažu mišljenje o ovoj sramoti nanesenoj Srbiji i njenim građanima.

Nema potrebe da objašnjavam naučni i društveni značaj dr Branke Prpe, ona se brani sama svojim radom i delima. Ali ima potrebe da to čine oni čija je dužnost da razumeju veličinu i značaj pojedinca, da bdiju nad svima nama a posebno nad najboljim predstavnicima naučnog, kulturnog i javnog delanja.

Šta još treba da se dogodi, koliko ubistava treba da se izvrši da oni koji imaju poseban moral, moral političara na Balkanu, u Srbiji, u Beogradu, shvate da im nema veće obaveze nego da odbrane pojedinca od evo već punoletne novinarske razularenosti. Da vodeći računa o pojedincu, ma kako se zvao i ma koje nacionalnosti bio, grade državu.

Mogu li to naša politička udruženja koja su preuzela obavezu da ovu državu postave na zdrave temelje? Ne znam. Mišljenja sam da moraju da pokušaju. Jasno i odlučno, ne kalkulišući svojim političkim trajanjem. Pa evo im zgodne prilike. Za početak.