Dijalog između Beograda i Prištine, započet posredstvom EU prošle godine, doneo je i niz dogovora, doduše ne baš transparentnih, ali koji bi po svemu sudeći trebalo da olakšaju mnoge administrativne prepreke u prometu ljudi i robe između Srbije i Kosova. Međutim, i pored toga, za običan svet i njihov svakodnevni život administrativne blokade i granične zavrzlame predstavljaju nekad i nepremostiv problem. O carinskim i trgovinskim teškoćama koje zaustavljaju promet robe između Kosova i Srbije rečeno je u prethodnom broju "Vremena", kroz navode rezultata prvog, celovitog istraživanja grupe eksperata i iz Srbije i Kosova, pod nazivom "Sloboda kretanja ljudi i robe između Srbije i Kosova u kontekstu regionalne saradnje", inače projekta novosadskog Centra za regionalizam. Ovoga puta biće reči o drugom delu istraživanja, koji se tiče slobodnog kretanja ljudi između ove dve regije, a u toj grupi odnosa dominiraju dva administrativna problema: izdavanje pasoša i izdavanje registarskih tablica.

GETO NA JUGU: Jedan od najopštijih zaključaka istraživanja glasi da su građani Kosova najizolovaniji na Balkanu i u Evropi. Naime, građani sa pasošem Republike Kosovo mogu da putuju u svega četiri evropske zemlje bez vize: u Albaniju, Makedoniju, Crnu Goru i Tursku. A poslednje zemlje na Balkanu kojima je 2009. i 2010. dozvoljeno slobodno putovanje u Evropu bile su Srbija, Albanija, Bosna, Crna Gora i Makedonija.

Kontrolu nad kretanjem ljudi na Kosovu od 2000. do jula 2008. sprovodila je administracija Ujedinjenih nacija. Pasoši koje je UNMIK izdavao građanima Kosova, uglavnom Albancima, važili su u Srbiji zbog poštovanja Rezolucije UN 1244, dok je, prema zvaničnim podacima, od 1999. izdato više od 200.000 srpskih pasoša, odnosno pasoša SR Jugoslavije, Albancima s Kosova. UNMIK je izdavao putna dokumenta stanovnicima Kosova sve do trenutka kada su institucije Kosova proglasile samostalnost i odlučile da počnu da izdaju kosovske pasoše.

Nove kosovske putne isprave, plave boje, sa kosovskom zastavom, ispisane su trojezično, na albanskom, srpskom i engleskom jeziku. Od polovine 2008. izdato je oko 89.000 pasoša, a od toga oko 1700 kosovskim Srbima.

Zanimljivo je da su na Kosovu do 2010. u opticaju bila četiri pasoša: kosovski pasoši, UNMIK-ove putne isprave, pa "stari" srpski pasoši, čiji je broj teško proceniti pošto su bili izdavani u mnogim mestima u Srbiji, a "neformalno" i na Kosovu, i kojima je istekla važnost do 2011. godine, i "novi" biometrijski srpski pasoši. Što se tiče srpskih biometrijskih pasoša, s kojima je moguće putovati u zemlje Šengena bez vize, do kraja aprila 2009. godine oko 5600 pasoša izdato je kosovskim Srbima i više od hiljadu i po kosovskim Albancima. U junu 2009, MUP Srbije je prestao sa izdavanjem biometrijskih pasoša rezidentima Kosova (nezavisno od nacionalne pripadnosti) kojima je do tada ukupno izdata 7141 putna isprava.

Za to vreme, prijava prebivališta u centralnoj Srbiji najednom je postala veoma unosan posao. Proces dobijanja srpskog pasoša, kako se objašnjava u ovom istraživanju, počinje na Kosovu, gde se traži posrednik koji može da putuje slobodno u Srbiju i koji ima neke veze sa administrativnim jedinicama policije KiM. Tamo, uz pismeno ovlašćenje od osobe koja se prijavljuje, posrednik dobija izvod iz matične knjige rođenih i potvrdu o državljanstvu. Lako se dolazi do posrednika koji će nabaviti dokumenta za iznos od otprilike 100 evra u gotovini. Nakon što se dobiju izvod iz matične knjige rođenih i potvrda o državljanstvu, osoba koja se prijavljuje može bez problema da putuje u Srbiju sa ovim potvrdama i bilo kojim drugim starim srpskim dokumentom (tj. pasošem ili ličnom kartom, čak i ako je rok važnosti istekao). Na ovaj način bilo koji građanin Kosova može da pređe u Srbiju gde mora lično da se prijavi za biometrijsku ličnu kartu i biometrijski pasoš. Međutim, da bi se dobio biometrijski pasoš za koji ne treba viza, osoba se mora ispisati iz svog kosovskog mesta boravka, promeniti svoju stalnu adresu i upisati se kao građanin na bilo kojoj adresi unutar Srbije.

Kako se navodi u jednom članku nastalom na osnovu istraživanja objavljenom u jednim kosovskim novinama, ovo je skup proces koji košta između 2000 i 7000 evra, koji idu posrednicima i službenicima koji rade u administraciji i osobi koja "pozajmljuje" svoju adresu. Međutim, ako se obezbede sva neophodna dokumenta, tada ta osoba može bez problema da se prijavi za biometrijski pasoš u određenim administrativnim jedinicama opštine gde se registrovala kao stanovnik.

Na pitanje da li ima podataka o broju kosovskih državljana koji menjaju adresu da bi dobili srpske pasoše, Ivica Dačić, ministar unutrašnjih poslova, izjavio je da ih "nema previše": "Tokom ovih par godina broj onih koji su promenili adresu stanovanja, bez obzira da li su to Srbi ili Albanci, iznosi oko 2000 do 3000." Dačić je takođe izjavio da je od septembra 2009. do maja 2011. godine, 26.000 kosovskih Albanaca dobilo srpski pasoš.

Najpoznatiji slučaj zloupotrebe prilikom izdavanja putnih dokumenata dogodio se 2010, kada su u opštini Merošina uhapšena i osuđena na zatvorske kazne četvorica policajaca, zbog sumnje da su za pedesetak Albanaca sa područja Kosova unosili neistinite podatke na osnovu kojih su dobili prijave prebivališta i putne isprave. Slično se dogodilo i u Smederevskoj Palanci, gde je uhapšen policajac zbog sumnje da je omogućio petorici Albanaca da dobiju putne isprave u ovom gradu. U maju 2010. u akciji "Božur 24" uhapšene su 24 osobe, među kojima je i 16 službenika granične policije i Uprave za upravne poslove iz Beograda, Niša, Vranja i drugih gradova južne Srbije. Oni su se našli iza rešetaka zbog sumnje da su pomagali licima koja nemaju osnov za dobijanje azila da odu u zemlje Evropske unije, odnosno da su za mito od najmanje 100 evra izdavali lažna dokumenta, na primer izvode iz matične knjige rođenih, uverenja o državljanstvu i prebivalištu.

NOVO ZA STARO: Najveći problem u primeni sporazuma iz Brisela očekivao se u oblasti korišćenja automobilskih tablica, pre svega kada je reč o građanima Kosova koji nemaju ili ne žele kosovska dokumenta, bez kojih ne mogu dobiti KS (UNMIK-ova tablica, skraćenica za Kosovo) ili RKS tablice (Republika Kosovo, izdaje se od decembra 2010). U Srbiji je, opet, izdavanje "novih tablica" koje su u skladu sa evropskim standardima počelo 1. januara 2011. godine, ali se samo desetak dana kasnije oglasio ministar unutrašnjih poslova Kosova Bajram Redžepi i naredio tamošnjim policajcima da konfiskuju sve novoizdate registarske tablice, nazivajući ih "provokacijom i narušavanjem suvereniteta Kosova", koji Beograd ne priznaje. Tvrdio je i da će sve srpske registarske tablice sa inicijalima sedam regiona Kosova biti konfiskovane i da će vozači biti kažnjeni. Posle najava iz Prištine da se neće dozvoliti kretanje vozila sa "novim" srpskim tablicama, MUP Srbije je takođe u januaru 2011. počeo sa primenom posebnog režima. Vozačima sa prostora KiM je pored "nove" tablice omogućeno da zadrže i "staru", kako bi izbegli reakciju kosovske policije.

Tokom vremena sve više su, međutim, pristizale vesti o masovnoj preregistraciji vozila tamošnjih Srba, kao na primer u četiri opštine Kosovskog pomoravlja. Hiljade automobila sa "GL" tablicama od 1. juna nije moglo da se kreće. Kosovska policija je oduzimala tablice i naplaćivala kazne od 250 do 600 evra. U junu ove godine načelnik Kosovsko-pomoravskog okruga Dragan Nikolić rekao je za medije da preregistracija na KS tablice rešava samo polovinu problema, odnosno slobodu kretanja po Kosovu, "ali nama treba i sloboda kretanja prema centralnoj Srbiji". Za automobil sa KS tablicama na administrativnim prelazima, prema njegovim rečima, treba plaćati taksu za osiguranje od 120 evra mesečno, što je za Srbe iz Kosovskog pomoravlja neizdrživo. S druge strane, "kosovska policija detaljno pretresa automobile i oduzima gnjilanske GL tablice sa kojima ne moramo da plaćamo takse prilikom ulaska u centralnu Srbiju".

No, nije samo stvar u preregistraciji vozila s tablica koje izdaje MUP Srbije na tablice kosovskog MUP-a nego je problem i sa vozačkim dozvolama. Naime, s novim odlukama o tablicama zajedno idu i rokovi za izdavanje kosovskih vozačkih dozvola, a krajnji je 1. septembar, i do tog datuma, kako tvrde kosovske vlasti, vozačke dozvole MUP-a Srbije neće biti oduzimane. Takođe, tvrde, u sporazumu iz Brisela postoji klauzula kojom se i Kosovu dozvoljava preduzimanje recipročnih mera kada su probne tablice u pitanju. Situacija je početkom godine bila takva da putnička vozila koja iz centralne Srbije odlaze na Kosovo sa srpskim registarskim oznakama moraju mesečno da plate 120 evra za auto-osiguranje (duplo više nego vozila ostalih zemalja), teretna 290 evra, dok pri ulasku sa Kosova u centralnu Srbiju za putnička vozila sa KS oznakama treba izdvojiti za mesečno osiguranje 105 evra (važi isto za sve zemlje), za teretna 236 evra. Oni koji su sa RKS tablicama dobijaju probne tablice koje plaćaju 3000 dinara i po 500 dinara za svaki dan zadržavanja u Srbiji. Zbog toga većina Srba sa Kosova smatra da ovaj sporazum predstavlja ograničenje slobode kretanja, bez obzira na to što Borislav Stefanović, pregovarač srpske strane, kaže kako je jasno bilo istaknuto da sever Kosova, zbog svojih specifičnosti, ne može da potpada pod ovu odredbu dogovora i da se ona odnosi samo na Srbe južno od Ibra.

Podaci kažu da je od novembra 2011. do marta 2012. godine, 4714 kosovskih Srba registrovalo svoja vozila. Od njih, 3445 uzelo je RKS tablice, a 1269 je tražilo KS tablice. Ove brojke mogu ukazati i na to da su kosovskim Srbima, posle svih administrativnih i finansijskih opterećenja na prelazima kojima su tako dugo izlagani, vozila na kraju ipak potrebnija za kretanje po Kosovu nego za putovanja u Srbiju.