Od jutra do večeri za govornicom se izmenjalo šezdesetak govornika, mahom radikala i ponekog narodnjaka. Smrt Ranka Panića je pominjana u skoro svakoj diskusiji. Radikali su naglašavali da je on izbeglica iz Korenice, da je ranjen na Velebitu, a da je ubijen u Beogradu. Ranko Panić je povređen 29. jula u Beogradu u okolnostima koje nisu razjašnjene. Po verziji koju su u skupštini iznosili radikali, on je umro od povreda nastalih udarcem policijskom čizmom u stomak.

Umro je 15. avgusta, obdukcija je izvršena, a sudeći po uzgrednoj konstataciji predsednice skupštine Slavice Đukić-Dejanović, histološke analize još nisu gotove.

Pauza nije dala nikakav efekat i opozicija je 2. septembra imala slučaj, oko 60 opozicionih govornika je vraćalo priču na policijsku intervenciju 29. jula posle koje je jedan čovek izgubio život.

Skupština Srbije je u utorak 2. septembra tom raspravom nastavila vanrednu sednicu na čijem dnevnom redu je razmatranje predloga za potvrđivanje više međunarodnih sporazuma, među kojima su Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, energetski sporazum sa Rusijom, kao i vladin Predlog rezolucije o kontinuitetu državne politike u odnosu na Kosovo i Metohiju, ali nije počela raspravu o njima.

Sednica je započeta 16. jula, da bi zatim predsednica Skupštine Slavica Đukić dala najpre desetodnevnu pauzu, a zatim je po dogovoru s šefovima poslaničkih grupa proglasila jednomesečnu pauzu kako bi se političke strasti smirile. Uprkos procenama da će odustati od opstrukcije jer je to nepopularno, opozicija nije dozvoljavala da se pređe na dnevni red.

Ponavljano je (Krasić, Aligrudić i drugi) da je besmisleno optuživati opoziciju za opstrukciju skupštine čiji je rad prekinula predsednica skupštine koja je na godišnjem odmoru.

Šef poslaničke grupe DSS-a Miloš Aligrudić tvrdio je da je Slavica Đukić-Dejanović prekinula sednicu posle konsultacija s predsednikom Republike da ne bi bilo reagovanja na hapšenje Karadžića. I šef poslaničke grupe Nove Srbije Velimir Ilić je postavio pitanje ko je uhapsio Radovana Karadžića s obzirom na to da je ministar policije izjavio da to nije učinio MUP.

Branislav Ristivojević iz DSS-a se pozivao na Zakon o Bezbednosno informativnoj agenciji iz 2002, a po njegovom čitanju tog zakona njena ovlašćenja tiču se zaštite bezbednosti, istraživanja, prikupljanja bezbednosno-obaveštajnih podataka i informisanja. Po njegovom mišljenju sme da hapsi samo MUP, a BIA nema pravo da hapsi, već da samo sme da prikuplja podatke.

Vladajuća većina nije odgovarala ni na ovu ni na druge primedbe opozicije. Ona je uostalom u Odboru za bezbednost već izglasala zaključak da je hapšenje Radovana Karadžića bilo zakonito. Radikali su zamerali što na sednicu tog odbora nije došao šef BIA i što su predstavnici većine došli na sednicu odbora s gotovim predlogom zaključaka koji su automatski izglasali.

Poslanici DSS-a sumnjiče vladu da napušta utvrđenu državnu politiku o Kosovu. Kosovska tačka dnevnog reda je bila na vrhu, a pomerena je na kraj zbog pokušaja premijera Cvetkovića da, u međuvremenu, isposluje kompromis između vlasti i opozicije. Taj kompromis je, sudeći po prvom jesenjem skupštinskom danu, daleko jer su poslanici DSS-a jedan Cvetkovićev intervju o pregovorima sa Euleksom, čije razmeštanje srpska vlada ne prihvata bez odobrenja Saveta bezbednosti, čitali kao pripremu javnog mnjenja u Srbiji da se Kosovo pusti niz vodu.

GREŠKE: Lider LDP-a Čedomir Jovanović je podsetio na to da je opozicija na konsultacijama šefova poslaničkih grupa izašla sa konkretnim predlozima i od vlasti tražila da učini minimum za nastavak rada sednice, a da je umesto toga poslanicima prosleđeno samo devet redova odgovora Ministarstva unutrašnjih poslova o neredima u Beogradu. Kaže da se odgovornost mora utvrditi, a ministar policije treba da podnese ostavku ako ne zna šta se tog dana desilo.

Jovanović je konstatovao da je previše grešaka učinjeno da bi Skupština normalno radila, a da je za to najodgovornija predsednica Skupštine. Konstatuje da je u dnevni red uvrštena tačka koja nema dovoljnu većinu, a da je ignorisan predlog 117 narodnih poslanika. On kaže da LDP insistira na potvrđivanju SSP-a, ali i konstatuje da Srbija ne može otići u Evropu dok se ne razjasni smrt jednog čoveka posle mitinga.

PENDRECI I POSLANICI: Radikali ističu da su među onima koji su povređeni 29. jula i generalni sekretar SRS-a Aleksandar Vučić koji je tučen dok je pokušavao da razdvoji izgrednike i policiju, zatim poslanici SRS-a Borislav Pelević, koji je pogođen gumenim metkom u čelo, i tvrdi da se to može kvalifikovati kao pokušaj ubistva, zatim Dušan Marić, koji za skupštinskom govornicom tvrdi da je nekom policajcu koji je pokušao da ga udari pokazao legitimaciju novinara "Pravde" i poslaničku legitimaciju, ali da su se u tom trenutku iz policijskih redova začuli povici "ajde, ajde". Slaviša Kokeza je, prema tvrdnji Tomislava Nikolića, tokom policijske intervencije legao na Aleksandra Vučića kako bi ga zaštitio od policijskih udaraca i tom prilikom zadobio povredu glave.

Radikalski poslanik general Delić, a zatim i radikalska poslanica Nada Toman postavljali su pitanje zašto policija nije izolovala grupu izgrednika s kojom se u Makedonskoj ulici sukobljavala preko dva sata, dok je trajao miting radikala na Trgu Republike.

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić obavestio je predsednicu skupštine Slavicu Đukić-Dejanović da je u MUP-u formirana radna grupa radi utvrđivanja svih okolnosti incidenta u vreme protesta 29. jula u Beogradu. Ova je tu informaciju prosledila šefovima poslaničkih grupa. Radikali su joj prigovarali da mesec dana nije učinila ništa na zaštiti dostojanstva narodnih poslanika protiv kojih su primenjene represivne mere. Tražili su (Jokić) obaveštenja o broju upotrebljenih palica i gumenih metaka. Citirali su zakon o policiji tvrdeći da je policija u razbijanju grupa izgrednika dužna da pre upotrebe gumenih metaka pokuša da upotrebi fizičku silu, sredstva za zaprečavanje, policijske pse, konjicu…

Dačić je više puta izjavljivao da je policija imala nalog da ne upotrebljava silu osim u slučaju napada na nju i da će svi slučajevi eventualnog prekoračenja policijskih ovlašćenja, koji su doveli do povređivanja građana, biti najstrože sankcionisani bez izuzetaka. Podsetio je da je u pomenutim događajima povređeno 58 policajaca i 27 građana.

Šef poslaničkog kluba SPS-a Branko Ružić odgovorio je na prebacivanja na račun socijalista tvrdnjom da su oni, kao i njihov predsednik i ministar policije Ivica Dačić, izuzetno zainteresovani da se utvrdi odgovornost za one koji su eventualno prekoračili ovlašćenje na mitingu radikala 29. jula, a da odgovornost može biti i na organizatorima mitinga. Pominje i to da je u početku postojala koordinacija između organizatora mitinga i policije. Apeluje da se tragična smrt Ranka Panića ne kvalifikuje olako kao ubistvo samo da bi se podizala tenzija. Podseća i na to da je jedini član SPS-a u MUP-u Ivica Dačić i da ova partija ne želi da bude moneta za potkusurivanje.

KO JE KOGA BIO: Vladan Batić je u tom kontekstu podsećao i na to da je posle 9. marta 1991. formiran anketni odbor i da je, između ostalih, tadašnji ministar policije Radmilo Bogdanović podneo ostavku. Uz dozu sarkazma on je primetio da kad god je socijalista ministar policije, ona bije. Pominje policijske intervencije u kojima je 1990. policija za vreme demonstracija tukla Borislava Pekića i Dragoljuba Mićunovića, na nasilje 9. marta, na kordone iz 1996-1997, na tuču učesnika protesta Saveza za promene 1999. Predložio je da skupština napravi novu kraću pauzu, da u pauzi dođe ministar policije i dâ potrebna obaveštenja kako bi se parlament konsolidovao.

U "razmeni informacija" do koje je došlo u polemici o tom događaju od 29. jula jedni su se setili smrti učenika Branislava Milinovića 9. marta 1991, drugi su podsećali i na smrt policajca Nedeljka Kosovića istog dana. Treći na Ibarsku magistralu. Četvrti na intervenciju policije protiv Šešelja i Nikolića u Gnjilanu 1993. Socijalisti su podsećali na to da je prilikom hapšenja Slobodana Miloševića 2001. godine korišćena bojeva municija i da je od rikošeta povređen narodni poslanik socijalista Joca Arsić.

Radikali su prekorevali socijaliste što sede sa onima koji su 5. oktobra prebili Dragoljuba Milanovića, a ovi su odgovarali njima da sede sa nekima koji su tada predvodili bagere…

Demokrate (Kolundžija) su podsećale na to da se godinama bore protiv politike nasilja koje je dovelo do desetine hiljada mrtvih. Radikalski poslanik general Delić je na to odgovorio da ako se misli na oktobar 2000. godine, jedini koji je tog dana imao tenkove bio je on, a po njegovom naređenju tenkovi su iz Bubanj Potoka prebačeni u kasarnu Vojvoda Stepa Stepanović i niko tog dana nije video tenkove na ulicama. A za 1991. je rekao da ne treba on o tome da govori, već SPO.

Bilo je i varnica između SPO-a i radikala koji su omalovažavali SPO da ne može da pređe cenzus, a usledio je odgovor (Aleksandar Jugović) da je SPO jak onoliko koliko se njegov program sprovodi: sprovodi se himna Bože pravde, grb i – pozdrav sa tri prsta.

Podsećanje je išlo i do godine 1937. kada je patrijarh Varnava otrovan, a građani protestovali zbog konkordata, pa je događaj zapamćen kao "krvava litija", zato što je tadašnji ministar unutrašnjih dela Korošec naredio da policija bije demonstrante među kojima je bilo i narodnih poslanika. Posle toga je pala vlada Milana Stojadinovića…

KLETVE: Nada Kolundžija je zamerila što su pojedini predstavnici opozicije za govornicom iskazali govor mržnje i pozivali na neprijateljstvo među građanima. Rekla je da na nepristojne izraze neće odgovarati, jer pristojnost uvek ustukne pred nepristojnošću.

Radikalima je zamerano što su izjavljivali da im nije žao Zorana Đinđića i da Zvezdan Jovanović zaslužuje zvanje Gavrila Principa.

Neki su im preporučivali da ponesu crveni konac i krilca od slepog miša. To je verovatno odgovor Nataši Jovanović i Vjerici Radeti (SRS) koje su uputile kletve na račun predsednika Republike, onih koji ga podržavaju, pa i radikala koji bi s njim kontaktirali.

Na jednu letošnju izjavu Vjerice Radete da se Tadić seti sudbine Đinđića i Obrenovića i da kletva traje do devetog kolena bilo je oštrih javnih reakcija, a i javni tužilac se interesovao za njen sadržaj. S govornice je odapeto i nekoliko strela na njegov račun.

Tomislav Nikolić je tražio, a to je ponovilo i više radikalskih govornika posle njega, da se utvrdi odgovornost onoga ko je naredio policiji da, kako je naveo, nedozvoljenim sredstvima rasturi učesnike protesta i ko je bio neposredni izvršilac prebijanja funkcionera SRS-a i smrti Ranka Panića. Nagovestio je da bi SRS mogao da zatraži glasanje o poverenju vladi, a zatim i interpelaciju, što znači da vladajuća većina neće moći da donese bilo koju odluku ako se ne pruže informacije o policijskoj intervenciji.

KA RAZREŠENJU: Šef poslaničkog kluba "Za evropsku Srbiju" Nada Kolundžija je u drugom delu rasprave odgovorila na optužbe opozicije rekavši da vladajuća većina nema nameru da stvara konfrontaciju s opozicijom, da će tražiti punu informaciju od MUP-a o dešavanjima na mitingu povodom hapšenja Radovana Karadžića i odgovornost za nemile događaje, da ona na uzroke gleda drugačije, ali da to gledište neće iznositi već će sačekati da nadležne institucije daju ocenu događaja. Ukoliko je bilo prekoračenja u upotrebi sile od strane policije, svako treba da snosi deo svoje odgovornosti.

Tomislav Nikolić je odbacio taj pokušaj da se pređe na dnevni red rekavši da je u redu to što Kolundžija govori, ali da nije dovoljno. On je šeficu poslaničkog kluba ZES pozvao da dâ obećanje, kad to već ne čini vlada, kog dana u koliko sati će skupština dobiti zvaničnu informaciju o događajima 29. jula.

Na kraju radnog dana predsednica Skupštine prenosi poslanicima informaciju ministra policije Dačića da radna grupa koju je formirao radi rasvetljavanja događaja 29. avgusta nije završila rad, a da se očekuje da će ona završiti izveštaj do kraja prve sedmice septembra, dakle do 6. septembra, a da će svi za koje se ustanovi da su prekršili ovlašćenja biti strogo kažnjeni. Što se tiče smrti Ranka Panića, šef policije saopštava da su nadležni organi započeli istragu. To je ličilo na uvod u prevazilaženje parlamentarne krize koja traje.