Zima bez snega nije mnogo obećavala – sve do pre mesec dana manjak vlage u zemljištu je bio zabrinjavajući. Ali, ovaj kišno-snežni mart je stvar popravio, pa sad vlage ima i više od proseka: ako ove godine voda ne pretera, ako ne bude poplava, ratari mogu da se očekuju dobru zaradu.

Ovogodišnja setvena struktura biće unekoliko drugačija od prethodnih godina: kukuruz, kao i decenijama unazad, biće najzastupljenija kultura, za njim su suncokret, soja, šećerna repa… Istina, površine pod kukuruzom će biti za (oko) 100.000 hektara manje nego što je uobičajeno, dok će pod ostalim kulturama biti zasejano nešto više nego lane.

Iako je kukuruz najisplativija kultura – već godinama unazad na berzama se bolje kotira od pšenice, jer od pšenice se samo hleb i testenine prave, a od kukuruza i bio-etanol – ovogodišnje smanjenje površina pod kukuruzom je direktna posledica prošlogodišnje katastrofalne berbe i još katastrofalnijeg skladištenja, tako da dobar deo prošlogodišnjeg roda može da posluži samo kao ogrev.

Zbog loših rezultata i tanke zarade, poljoprivrednici su povećali površine pod pšenicom na kojoj se, istina, manje zaradi, ali su troškovi više nego upola manji nego sa kukuruzom, jednostavniji je tehnološki postupak, manje se uostalom i radi oko nje, a i prošle godine, uprkos suši, dobro je rodila, pa kad se u obzir uzme i da se pšenica unovčava već u julu, odluka je razumljiva. Dobra vest je da je pšenica u dobrom stanju i da može da se očekuje dobar rod: 2012. godina ostaće zabeležena kao najteža poljoprivredna godina u poslednih pola veka, ali i kao godina u kojoj je setva obavljena u optimalnom roku, što se takođe davno nije dogodilo. Eto u lošem i nečeg dobrog.

OD JESENI DO JESENI: Za razliku od pšenice, prolećne kulture su mnogo zahtevnije: još jesenas, odmah posle "skidanja" prethodnih useva, moralo je da se njive nađubre, što će reći trebalo je para za kupovinu đubriva, posle je trebalo poorati, što će reći trebalo je para za gorivo, pa sad pred setvu još jedno oranje, doduše plitko, ali oranje za koje je opet potrebno gorivo, pa opet đubrenje, pa setva, pa tretiranje pesticidima, pa međuredna kultivacija, onda na red dolazi sekiracija zbog manjka/viška vode, zbog ovog, zbog onog, sve do sledeće jeseni i žetve za koju opet treba para… I tako ukrug.

Sa druge strane, proizvodnja prolećnih kultura se ugovara sa prerađivačima. Malo ko, tačnije niko šećernu repu ne bi ni sejao da nema šećerana koje će repu da otkupe, suncokret i soju takođe. Budući da je prerađivačima potrebna sirovina, ponudiće proizvođačima ugovore o proizvodnji, ponudiće im i logistički podršku – seme i đubriva "na odloženo", savetodavnu službu besplatno. Isplati se i jednima i drugima.

Ugovara se sa prerađivačima i proizvodnja kukuruza na sličan način, ali to je samo jedan deo ukupnog roda. Onaj drugi, koji je uskladišten u dvorištu – u čardacima/koševima, svojevrsna je štedna knjižica svakog poljoprivrednika. Cena kukuruza, kao i svih drugih žitarica, menja se tokom godine: odmah nakon berbe je najniža, a najviša je tokom zime i pred prolećnu setvu.

Ove godine, međutim, cena kukuruza je 30 odsto niža nego što je s jeseni bila, u vreme kad bi trebalo da je najniža. Za to ima više razloga: kažu da najmanje 30 odsto sveg kukuruza nije bilo ni za stočnu ishranu još u vreme berbe, a sad niko ne zna ima li uopšte onog koji ičemu valja, izvoz je obustavljen jer plesnivi kukuruz nikome i ne treba, čime je porasla ponuda na domaćem tržištu što, logično je, obara cenu, ama i za tako povoljnu cenu nema zainteresovanih kupaca – na Produktnoj berzi promet je najmanji otkako berza postoji. Tome je značajan doprinos dala država koja je, kobeljajući se u aflatoksičnim kučinama, obećala stočarima iz robnih rezervi besplatnih 300 kilograma (navodno) ispravnog kukuruza, čime je promet "za pare" bukvalno preko noći zaustavljen. Doduše, tih 300 kilograma neće potrajati do sledeće berbe, te će sve opet da dođe "na svoje", jedino što ne treba da se očekuje porast cene. Ima u tome neke pravde: nelogično je da kukuruz bude skuplji od pšenice, mada ta nelogičnost u celom svetu opstaje evo već šest godina.

ŠTA KAŽE OLOVKA: Prema aktuelnim cenama "inputa" – semena, đubriva, zaštitnih sredstava i beneficiranog goriva, kao i cenovniku uslužne mašinske obrade Zadružnog saveza Srbije, ukupni troškovi "od jeseni do jeseni" po hektaru kukuruza iznose 85.000 dinara, soje 65.000, suncokreta 57.000, a šećerne repe najviše – 128.000 dinara. Toliko bi, naime, "sve što treba" platio vlasnik zemljišta koji nema svoju mehanizaciju, niti sam nešto radi.

Ako se u računicu "ubace" prosečni očekivani prinosi – sedam tona kukuruza, 2,5 tona soje, 2,5 tone suncokreta i 50 tona šećerne repe po hektaru, proizvođačka cena kilograma kukuruza je malo više od 12 dinara, suncokreta 26, soje bezmalo 29 dinara po kilogramu, a šećerne repe 2500 dinara po toni.

Prošle godine, odmah nakon žetve, kukuruz je menjao vlasnika za 28 dinara, soja 60, suncokret za 55 dinara po kilogramu, a šećerna repa 4400 dinara po toni. Drugačije rečeno, bez da išta radi, samo da nadgleda, čista vajda gazde-domaćina po hektaru kukuruza je 111.000 dinara, soje 85.000, suncokreta 80.500, a šećerne repe 92.000 dinara.

Isplati se

Vladimir Kološnjij (na slici), poljoprivrednik iz Ruskog Krstura. Obrađuje 15 jutara svoje zemlje, što je nešto više od devet hektara. Kaže da "od toga može da se živi", ali ne i "da se luksuzira". "Kad se osvrnem oko sebe i vidim kako drugi žive, ja sam zadovoljan." Da kojim slučajem obrađuje 100 hektara bio bi, veli, "vrlo bogat", a sa 1000 da bi bio "bezobrazno bogat".

Na najvećoj površini seje kukuruz, zatim suncokret, pa pšenicu i soju. Tako mora, objašnjava, zbog plodoreda. Prošle godine, koja je bila kakva je bila, prinosi jesu bili slabiji, ali ko je (kao on) pogodio tretmane veštačkim đubrivom i pesticidima, nije mnogo štetovao. "Ako se sve uradi kako treba, zarade ima." Pšenicu, soju i suncokret prodaje odmah po žetvi, dok kukuruz "ide u čardak" i prodaje ga tek sad, kad su potrebne pare za setvu.

Od države, kaže, ime "neke subvencije", ali se to svako malo menja: "Prošle godine je bilo 14000 dinara po hektaru, ove godine je 12.000, pola od toga je povraćaj za kupljeno gorivo, druga polovina za đubrivo, zaštitna sredstva… "Dobro dođe", kaže i dodaje da bi i bez toga moglo, ali onda "ode zarada". Da se njega pita, pune subvencije bi trebalo da dobiju oni koji obrađuju do 25 hektara, oni do 50 hektara upola manje, dok onima koji obrađuju više od 50 hektara subvencije i nisu potrebne. "Šta će bogatašu državna pomoć", pita.

foto: boris bilenkij