Krizni menadžment
KURTOAZNO RAZUMEVANJE: Premijer Mirko Cvetković kod predsednika Evropskog saveta Hermana van Rompeja / foto: tanjug
Rekonstrukcija vlade u zimskom periodu
Ljajić preuzima zdravstvo, što znači da će zaposlene poslati na lečenje dok ne dođu u nadležnost patologa Stankovića, a ministarka za sport će učiti privrednike da preskaču prepone na putu do vlade i agencija za razvoj...
Naoko se stišava, mada se ne završava, drama oko smenjivanja potpredsednika Vlade Srbije i ministra ekonomije i regionalnog razvoja Mlađana Dinkića. (Njega smo greškom autorovog pera u prošlom broju "Vremena" nazvali "ministrom finansija", zbog čega se autor izvinjava, a na kraju ovog uvodnika će se videti da ta greška, uključujući tu i urednika koji je tekst čitao, možda i nije nastala slučajno i da zapravo otkriva da redakcija krije neku duboku sumnju u stanje naše ekonomije i naš krizni menadžment).
Poslanici Skupštine Srbije konstatovali su 21. februara ostavke troje ministara iz stranke G17 plus, Mlađana Dinkića, Verice Kalanović i Tomice Milosavljevića. Jasna Matić, Rasim Ljajić i Snežana Samardžić-Marković će privremeno, do izbora novih ministara, uz sva ovlašćenja voditi resore ekonomije, zdravstva i nacionalnog investicionog plana. To privremeno rešenje u crnohumornoj varijanti liči na trajno: Ljajić preuzima zdravstvo, što znači da će zaposlene poslati na lečenje dok ne dođu u nadležnost patologa Stankovića, a ministarka za sport će učiti privrednike da preskaču prepone na putu do vlade i agencija za razvoj…
Poslanici prema skupštinskom poslovniku nisu mogli da raspravljaju o ostavkama ministara, već su ih mogli samo konstatovati, što su i učinili. Opozicija, koja je zbog krize vladajuće koalicije živnula i manje-više shvatila da je zapravo počela predizborna kampanja, likovala je nad tim da vlast nije imala 126 poslanika u sali da usvoji predlog Demokratske stranke o objedinjavanju rasprave o davanju garancija za zaduženje Jugoimporta-SDPR i o zaduživanju Srbije kod Sosijete ženeral banke. Oni su prebacivali vladajućoj većini da je do pre nekoliko dana ubeđivala sve da vlada funkcioniše, da se rešavaju svi problemi i da je sve u redu, a da sada tvrdi da je Mlađan Dinkić najodgovorniji i jedini odgovoran za 400.000 ljudi koji su ostali bez posla (Radojko Obradović iz Demokratske stranke Srbije) i da vladajuća većina raspravu o vladi vodi iza zatvorenih vrata, čime poručuje da se ne nadamo da ćemo u parlamentu dobiti ozbiljnu raspravu o dešavanjima u vladi (Ivan Andrić iz Liberalno demokratske stranke). Predstavnici vladajuće većine su tvrdili da nije reč o problemima u vladi, da su odnosi u vladajućoj koaliciji normalni, uobičajeni i stabilni (potpredsednica DS-a Jelena Trivan), da će većine biti u danu za glasanje, a da je do problema došlo zato što su neki poslanici bolesni ili su na putu. Postupak za verifikaciju poslaničkog mandata Dinkića i Kalanovićeve biće završen do početka redovnog zasedanja 2. marta. Tada će se videti ko ostaje u poslaničkoj grupi G17 plus i da li su tačne glasine da su demokrate već zavrbovale deo Dinkićevih poslanika.
O rekonstrukciji vlade se špekuliše, mada još nema konkretnog predloga. U roku od 15 dana premijer Cvetković treba da predloži Skupštini Srbije nove ministre koji se biraju većinom glasova svih poslanika (126). Iz vladajuće većine će verovatno pojačati već započetu priču o tome kako će sada u vladi moći da se radi normalno, mada je pažljivijim čitaocima novina vidljivo da u proteklom periodu nije bilo medijskog spinovanja radi međusobnog potkopavanja samo između Dinkića i demokrata, već i između nekih funkcionera Demokratske stranke. Na stranu taj folklor naše političko-medijske scene – čak i ako popravi svoj imidž, pitanje je kako će ta vlada, koja posle prvog potresa izgleda toliko ranjivo, da napravi zaokret u vitalnim oblastima ekonomskog života. Iz onoga što je pisala Evropljanima vlada se nada da će joj u pomoć stići konjica (u vidu oporavka svetske privrede). Nekad se o takvim nadama govorilo: "Ne lipši magarče do zelene trave." Slika koju je vlada o stanju privrede poslala Evropljanima sadrži, naime, dve ključne reči koje bi trebalo da zvone na uzbunu. Te dve reči su deagrarizacija i deindustrijalizacija, a pominje se i pad profita u trgovini i u građevinarstvu. Šta je onda, u tranziciji, ostalo? Samo špekulacija?
Dokument: Šta su rekli Evropljanima o deagrarizaciji i deindustrijalizaciji Srbije
JESTE PUSTO, ALI NIJE TURSKO: Fabrika u Srbiji
foto: milovan milenković
PITANJE 1: Molimo dostavite pregled i analizu ekonomske situacije u vašoj zemlji, a posebno stanje u industriji i industrijskom sektoru. Pri pružanju ekonomskih podataka, molimo vas, koliko je moguće, u svakom pitanju istaknite ne samo najnovije brojčane podatke već i prošla i buduća kretanja (u poslednje tri godine, kao i predviđanja za narednih tri do pet godina).
ODGOVOR: Period 2001–2008. karakteriše konstantan rast privredne aktivnosti sa prosečnom stopom rasta BDP-a od 5,4 odsto. Za dinamičan rast BDP-a Srbije u ovom periodu najzaslužniji je segment usluga sa prosečnom stopom rasta bruto dodate vrednosti od 6,6 odsto na godišnjem nivou. Takođe, sektor usluga je povećao učešće u BDP-u (u tekućim cenama) sa 46,7 odsto u 2001. na 53,4 odsto u 2008. U okviru ovog sektora, najveću ekspanziju su ostvarili sektor saobraćaja i telekomunikacija, trgovine i finansijskih usluga. S druge strane, tokom istog perioda, došlo je do izraženog trenda deagrarizacije i deindustrijalizacije (prvenstveno prerađivačke industrije) u privredi Srbije, nastalog prevashodno kao posledica tranzicionih reformi i privatizacije društvenog sektora. Učešće sektora industrije u BDV-u je sa 22,2 odsto iz 2001. opalo na 19,2 odsto u 2008…
Krajem 2008. i tokom cele 2009. privreda Srbije je bila pod snažnim uticajem svetske ekonomske krize, tako da dolazi do prekida u uzlaznom trendu BDP-a iz prethodnih godina. U 2009. stopa pada BDP-a iznosi 3,1 odsto.
Sektori koji su najviše pogođeni ekonomskom krizom su upravo oni sektori koji su u prethodnom periodu beležili najniže stope rasta: industrija (posebno prerađivačka) i građevinarstvo. Stope pada BDV-a ova dva sektora u 2009. iznose -12,2 odsto i 14,3 odsto, respektivno.
Od sektora usluga, značajan pad dodate vrednosti jedino je beležila trgovina, -8,9 odsto, dok su saobraćaj i telekomunikacije ostali i dalje najpropulzivniji sektor, sa stopom rasta od 6,5 odsto.
Sektor poljoprivrede kao veoma specifičan, i sa stanovišta ekonomske krize u dobroj meri autonoman sektor, ostvario je pozitivnu stopu rasta od 0,7 odsto.
Tokom 2010. privreda Srbije se konstantno oporavlja od uticaja svetske ekonomske krize, te je procenjena međugodišnja stopa rasta BDP-a na nivou od 1,5 odsto do 1,8 odsto. U 2010. ne dolazi do značajnih promena u sektorskoj strukturi jer je tempo razvitka sektora pre eskalacije svetske ekonomske krize nastavljen na gotovo istovetan način. Sektor industrije koji je pretrpeo najveći pad dodate vrednosti u 2008. i 2009. (apsolutno gledano) je sektor koji u 2010. ostvaruje najveći oporavak, dok sektor usluga zadržava skoro identičnu stopu rasta kao i u 2009.
U prvom polugođu 2010, u odnosu na isti period prethodne godine, BDP beleži stopu rasta od 1,24 odsto. Najbitniji sektori formiranja BDV-a izuzev trgovine (-2,6 odsto) i poljoprivrede (-1 odsto) beleže pozitivne stope rasta BDV-a u prvoj polovini 2010. Sektor industrije ostvaruje stopu rasta od 3,1 odsto, sektor saobraćaja i telekomunikacija 7,2 odsto, sektor finansijskog posredovanja 6,1 odsto.
I dalje, sektor sa najvećim padom BDV-a je sektor građevinarstva, sa stopom pada od -12,2 odsto u prvih šest meseci 2010.
Analizirajući realne stope rasta BDP-a, tokom tranzicionog perioda 2001–2009, primećuje se da je BDP u Srbiji rastao sličnim tempom kao i kod zemalja u okruženju. S druge strane, posmatrajući 2009. vidi se da je Srbija imala najmanji pad BDP-a, kako od svih zemalja u okruženju, takođe i od grupe zemalja EU-27, što ukazuje na slabiji uticaj ekonomske krize na Srbiju u odnosu na ostale zemlje…
U periodu 2011–2020 procenjuje se stopa rasta sektora industrije na nivou od oko 6,9 odsto. Strukturno prilagođavanje privrede, a posebno industrije u novom modelu rasta prevashodno se zasniva rastu investicija i izvozu.
Karakteristike industrijske proizvodnje u tranzicinom periodu su: tehnološko-ekonomsko zaostajanje većine kapaciteta, nezadovoljavajući nivo kvaliteta proizvoda i usluga po svetskim standardima, visok uvoz, nizak nivo marketing menadžmenta i upravljanja proizvodnjom, viškovi radne snage, nelikvidnost, nedostatak investicija itd. Osnovni cilj reformi započetih 2001. godine bio je stvaranje moderne tržišne privrede, uključivanje i integracije u evropske i svetske tokove, kao i normalizacija odnosa sa svetskim finansijskim institucijama. Tokom posmatranog perioda ostvareni su određeni pozitivni pomaci, posebno u sektoru prerađivačke industrije, koja ima najveći uticaj na ukupnu industrijsku proizvodnju.
Nivo industrijske proizvodnje u 2008. u odnosu na 2000. povećan je za 17 odsto (prosečna stopa rasta u periodu 2001–2008. iznosila je 2 odsto), a prerađivačke industrije 18,6 odsto (prosečna stopa rasta 2,2 odsto). Najveći rast u 2008. u odnosu na 2000. godinu ostvarile su: proizvodnja koksa i derivata nafte (155,7 odsto), proizvodnja osnovnih metala (111,8 odsto), proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda (88,5 odsto), proizvodnja nameštaja (61,1 odsto), proizvodi od gume i plastike (43,6 odsto), proizvodnja električnih mašina i aparata (40,1 odsto), proizvodnja duvanskih proizvoda (25,9 odsto), reciklaža (23,7), proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića (22,9 odsto), proizvodnja ostalih saobraćajnih sredstava (17,5 odsto) i izdavanje, štampanje i reprodukcija zapisa (5,9 odsto), dok su najveći pad ostvarili: proizvodnja radio, TV i komunikacione opreme (87,4 odsto), proizvodnja odevnih predmeta (72 odsto), proizvodi od drveta i plute (63 odsto).
Zbog posledica svetske ekonomske i finansijske krize industrijska aktivnost ostvarila je osetan pad u 2009. godini, usled značajnog pada aktivnosti u sektoru razmenjivih dobara (tj. sektoru koji najviše zavisi od izvoza).
Trend pada industrijske proizvodnje koji je započet u poslednjem kvartalu 2008. (beležen) je do sredine 2009. godine, tako da je fizički obim ukupne industrije u 2009. u odnosu na 2008. godinu zabeležio pad od 12,1 odsto. Pad je ostvaren u dva industrijska sektora: vađenju ruda i kamena 4,3 odsto i u prerađivačkoj industrija 15,8 odsto, dok je u sektoru proizvodnje i distribucije električne energije, gasa i vode ostvaren minimalan rast od 0,6 odsto…
Industrijska proizvodnja u drugoj polovini 2009. godine zabeležila je povoljnije rezultate – ublažen je pad koji u drugom polugođu iznosi -7 odsto, a u prerađivačkoj industriji -9,8 odsto. To je rezultat preduzetih mera Vlade RS za ublažavanje posledica svetske ekonomske i finansijske krize tokom 2009. godine i blagog početka oporavka svetske ekonomije.
Industrijske oblasti koje su u periodu 2001–2008. bile nosioci proizvodnje i izvoza (zbog uticaja svetske ekonomske i finansijske krize), ostvaruju u 2009. godini pad proizvodnje u odnosu na 2008. godinu: proizvodnja koksa i derivata nafte (9,1 odsto), proizvodnja osnovnih metala (28,8 odsto), proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda (20,8 odsto), proizvodnja nameštaja (36,5 odsto), proizvodi od gume i plastike (19 odsto), proizvodnja električnih mašina i aparata (16,2 odsto), proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića (7,6 odsto) i proizvodnja duvanskih proizvoda (2,1 odsto)…
ZAPOSLENOST: Višegodišnja tendencija opadanja broja zaposlenih u ukupnoj privredi prisutna je u sva tri sektora industrije. Veliki pad broja zaposlenih u industriji rezultat je procesa svojinske transformacije, restrukturiranja preduzeća, odnosno oslobađanje privatizovanih firmi od ranijeg viška zaposlenih i krize u 2009. godini. Brži pad broja zaposlenih u industriji, od ukupnog, doveo je do smanjenja učešća u ukupnoj zaposlenosti.
U periodu 2007–2010. ukupna zaposlenost, prema Anketi o radnoj snazi, smanjena je za 9,2 odsto (243.630 lica), a u industriji za 22,6 odsto (140.327 lica).
Smanjenje broja zaposlenih u industriji ostvareno je u sva tri sektora: vađenju ruda i kamena (49,7 odsto), prerađivačkoj industriji (22,3 odsto) i proizvodnji i distribuciji električne energije, gasa i vode (6,1 odsto).
Smanjeno je učešće zaposlenih u industriji u odnosu na ukupan broj zaposlenih sa 23,4 odsto u 2007. na 19,9 odsto u 2010. (u prerađivačkoj industriji sa 19,6 odsto na 16,8 odsto)…
Relativno brz privredni rast u prethodnom periodu nije bio praćen rastom zaposlenosti zbog tranzicije i restrukturiranja, teškog nasleđenog stanja, ali i institucionalnih i strukturnih ograničenja….
U periodu 2001–2010. realizovan je povoljniji ambijent za poslovanje i investiranje privrednih subjekata. Procenjuje se da su investicije u 2008. ostvarile realan rast od oko 72 odsto u odnosu na 2000. godinu (prosečan godišnji rast 7 odsto), dok je BDP realno porastao 53 odsto (prosečno godišnje 5,4 odsto). Održivi razvoj zahteva, međutim, više investicija u proizvodni sektor, posebno u sektor razmenjivih dobara…
Usled ekonomske krize u 2009. smanjena je vrednost izvedenih građevinskih radova 21,5 odsto, proizvodnja i uvoz opreme (22,1 odsto, odnosno 30,4 odsto), usporeno je kreditiranje privrede, kako dugoročno tako i kratkoročno. Sve ovo ukazuje na smanjenje investicione aktivnosti u 2009. godini. Procena Republičkog zavoda za razvoj je da su investicije u 2009. realno manje za oko 20 odsto u odnosu na 2008. godinu.
Zahvaljujući preduzetim merama od strane Vlade i izgradnji infrastrukturnih projekata procenjuje se da je u 2010. zabeležen rast investicione aktivnosti…
Poglavlje 20: Preduzetnička i industrijska politika.
