Najgore je što se odsustvo vidljivog uspeha koalicione vlade nadoknađuje sve češće grlatim populizmom, a na taj talas neko je izgleda navukao i Borisa Tadića, predsednika Srbije, koji bi da menja prirodu i društvo, pa se zalaže da naši preduzetnici budu srpski tako što će svoje pare držati kod kuće, a i njemu je jasno da im je nešto jeftinije i mnogo sigurnije da ih drže, recimo, na Kipru.

Uostalom, nek pita Novaka Đokovića šta je to privlačno u, recimo, Monte Karlu.

Sudbina vlade, odnosno ljudi u njoj, nije od bitnog javnog interesa. Ali, sudbina naroda jeste. Utoliko izmišljene i stvarne priče o rekonstrukciji vlade imaju smisla jedino ukoliko se tiču i personalnih promena, a ne samo magle oko smanjivanja broja ministarstava i tobožnjih ušteda u tom kresanju.

Srećko Mihajlović, ozbiljan istraživač socijalne patologije srpskog javnog menjanja, piše o tome (u "Politici") da je deset godina posle oktobarskog prevrata postotak građana čija su raspoloženja obeležena nadom opao sa 23 na 19 odsto, a ona obeležena verom da će biti bolje sa 41 na 24 odsto. Broj pozitivno raspoloženih građana opao je sa tri četvrtine na polovinu. No, ova polovina je znatno veća od one dve trećine građana koji su godinu dana pre oktobarskih promena 2000. svoje raspoloženje slikali crnim bojama. U sadašnjoj slici pak pored mnogih crnih tonova nalazimo i nimalo ružičastu ocenu dometa "oktobarskih promena".

Naime, prvi put posle deset godina, domet oktobarskih promena je loše ocenjen. Dominira ocena o odsustvu promene, gotovo 38 odsto građana kaže da je sve ostalo isto, 28 odsto tvrdi da je to početak propadanja Srbije, a tek 16 odsto "oktobar" vidi kao početak demokratskih promena.

SPINOVANJE: Dogorelo je, dakle, do nokata, a rekao bih da se s nama sprdaju i političari i mediji nahranjeni "spinovanim sadržajem" po kome bi i Ivica Dačić mogao biti premijer, što je jednako verovatno koliko bi to mogla biti Šeherezada iz onog turskog serijala.

Ako bi premijer podneo ostavku kako bi na to mesto došao neko drugi, to bi trebalo da konstatuju poslanici, bez rasprave, na hitnoj sednici Skupštine. Od tog trenutka vladi prestaje mandat i predsednik Tadić je dužan da pokrene postupak za izbor nove. Ukoliko se drugi tim ne izglasa u roku od 30 dana, raspušta se parlament i raspisuju vanredni izbori. Tako propisuje Ustav a ne verujem da bi Boris Tadić, u ovom trenutku, rizikovao da ide na vanredne izbore.

Kad bi se sad svodio bilans, vlada bi mogla da se pohvali samo nečim na čemu se izbori ne dobijaju: da nije bilo nekih blagovremenih mera, živelo bi se, kako je na nekom neformalnom skupu rekao Mirko Cvetković, premijer, jedno 30 odsto gore!

Svi znamo da je ovu vladu bilo teško sastaviti, ali još je teže napraviti rekonstrukciju te iste vlade, onu vrstu rekonstrukcije koja nije kozmetičke prirode. Ako je tačna ocena Srećka Mihajlovića, a svi osećamo da je tačna, onda je pravo pitanje mogu li novi ljudi da preuzmu funkcije, a nije pitanje da li će ministara biti ovoliko (24) ili onoliko (17).

Lider Srpske napredne stranke (SNS) Tomislav Nikolić, tvrdi je da je aktuelna vlada "najskuplja, najglomaznija i najneefikasnija vlada bez budućnosti".

On je ocenio da "nije normalno" da vlada ima 24 ministra, 54 državna sekretara i 108 pomoćnika ministara i naglasio da je ideja te stranke da se prepolovi državna administracija.

"Hajde da otklonimo nešto na šta ekonomska kriza ne može da utiče i da tako smanjimo broj onih koje izdržava ova sirotinja", rekao je lider naprednjaka u emisiji na RTS-u i dodao da je aktuelna vlada "stalno u predizbornim godinama i da neće da se upusti u rezove, jer nema hrabrog i odlučnog čoveka koji bi to uradio".

Tako govori lider stranke koji po oceni jednog nepristrasnog analitičara narodu prodaje ostatke Tadićevog ručka, ali to što kaže nije baš i netačno, posebno u delu koji se tiče budućnosti. U suštini, ideju o rekonstrukciji vlade – verovatno u januaru iduće godine – svi prihvataju, a ozbiljan svet se nada da to neće biti "šminkanje mrtvaca", već pokušaj da se narodu ulije nova vrsta energije i vere u budućnost, što znači i da će doći do promene u personalnom sastavu vlade.

BIZNIS IDEJA: Mnogi bi, posebno ljudi iz sveta biznisa, na čelu vlade voleli da vide Dragana Đilasa, ali tu postoje dve prepreke: pod jedan – promena premijera podrazumeva već pomenutu rizičnu proceduru propisanu Ustavom, a – pod dva – Đilas ne izgleda kao čovek koji bi pristao da "bude čuvar vlade u zimskom periodu", niti bi pristao na ulogu Mirka Cvetkovića, koji se, kako svedoče mediji, u nekoliko navrata žalio kako ne može voditi vladu u kojoj svi "trče" u Predsedništvo na Andrićev venac.

S druge strane, personalno nova vlada mogla bi da rastereti Borisa Tadića uloge "dežurnog krivca" za sve brljotine u društvu, uključujući tu i skandal oko dodele Nobelove nagrade za mir (vidi str. 13). Sa politički slabom vladom, vladom koja ima sve niži ugled u javnosti, Tadić preuzima sve više uloga na srpskoj političkoj pozornici i liči na seriju koja se s ponosom predstavlja: "Selo gori, a baba se češlja."

Božidar Đelić je, gostujući prošle nedelje u emisiji "Upitnik" na RTS-u, rekao da razgovori o rekonstrukciji nisu počeli, ali kako smatra da postoji konsenzus da se krene u rekonstrukciju, te da je važno da bude analize rada resora, jer Srbiji ne treba marketinška rekonstrukcija vlade. Više izvora "Vremena" potvrđuju nam da u vladi o tome nisu vođeni razgovori i tvrde da nemaju ni saznanja da je o tome vođena bilo kakva rasprava u vrhovima koalicionih stranaka, ali ne isključuju mogućnost da se "oni dogovaraju očima".

Na pitanje da li će rekonstrukcija uključiti i smenu premijera Mirka Cvetkovića, Božidar Đelić je odgovorio da se o tome nije raspravljalo, te da će odluku o eventualnim personalnim promenama donositi šefovi stranaka koji čine vladu.

"Pobornik sam da se pojave neka nova lica, koja će doneti novi elan i energiju", rekao je Đelić i dodao da bi bilo dobro da u vladi bude i iskusnih i onih koji će uneti svežinu.

Zamenik premijera i ministar policije Ivica Dačić – rekli bi, ni kriv ni dužan – pominjan je kao novi premijer. Izjavio je da do sada nije bilo nikakvih razgovora, niti konkretnih pregovora o rekonstrukciji vlade.

Dačić je dodao da su socijalisti spremni da o tome razgovaraju ukoliko bude konkretnih predloga. Nije razgovarano o smeni ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića, da partija nije imala primedbe na Jeremićev rad i ne želi da ulazi u to kakva će biti odluka DS-a o tome.

ŠPEKULACIJE: Problem koji otvara rekonstrukcija vlade, špekulišu beogradski mediji, ogleda se u činjenici da to ne bi moglo da bude samo smanjenje broja resora, već novi krug pregovora o vladi. Ukoliko varijanta sa Dačićem kao premijerom prođe, ostaje slobodno mesto ministra policije, pa se postavlja pitanje ko bi došao na mesto prvog policajca Srbije. Iako je Dragan Šutanovac u pregovorima oko formiranja vlade bio pominjan kao kandidat za mesto zbog uspeha koje ima u sektoru odbrane, teško će se odreći funkcije ministra vojnog. Vladajuća koalicija ima veliko poverenje u sadašnjeg direktora policije Milorada Veljovića, ali je stav da bi bilo šteta odreći se operativca i trenutno se ipak traži politička figura. Posle afere "Nobel" dovedeno je u pitanje mesto ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića, o čijoj smeni će se raspravljati odmah nakon izbora, a na listi DS-a za rekonstrukciju su i Slobodan Milosavljević, Saša Dragin i Svetozar Čiplić, kao i Bogoljub Šijaković.

Kada je reč o G17 plus, pored Dinkića, jedino mesto koje se trenutno ne dovodi u pitanje je mesto ministra zdravlja Tomice Milosavljevića iako su u DS-u nezadovoljni njegovim radom. Dinkić može da računa da oko ostanka bez fotelje problem ne bi pravila ministarka za nacionalni investicioni plan Verica Kalanović, a pitanje je da li bi resor sporta i omladine Snežane Samardžić-Marković ostao u sadašnjem obliku ili bi mu bila dodata prosveta ili – nauka.

Kalanovićeva je za agenciju Fonet izjavila da želi rekonstrukciju vlade jer bi sa manje ministarstava, efikasnijim radom i odličnom koordinacijom u narednih 15 meseci mandata mogla više da razdrma Srbiju. Ona je najavila da ćemo "možda već krajem januara dobiti neku drugačiju vladu". "Sa 15 ministarstava imaćemo bolju efikasnost. Ministri moraju da budu odgovorni i svesni da ministarstva moraju imati širi dijapazon poslova, nego što je to do sada bilo", napomenula je Kalanovićeva. Prema njenim rečima, rekonstrukciju vlade moraju da prate ozbiljna strategija, ozbiljan konsenzus oko glavnih pitanja i ozbiljni ministri koji će se boriti s tim velikim ministarstvima. Za Kalanovićevu ne predstavlja problem pitanje opstanka Ministarstva za NIP, koje će "možda biti pripojeno nekom drugom ministarstvu, a možda će neki drugi biti pripojeni nama".

Sad nam treba neka vlada koja će da obnovi nadu ljudi da postoji bolji život, a to, ruku na srce, traži nove ljude, a ne manji broj ministara.