Odavno nije tako gromko odjeknula neka glasina iz diplomatskih krugova kao ova da u Beograd stiže Kristofer Hil, novi ambasador Sjedinjenih Američkih Država. Odjeknula je više i od onog prošlogodišnjeg tvita Ričarda Grenela, u kojem je bivši specijalni izaslanik Bele kuće za dijalog Beograda i Prištine, najavio susret lidera Kosova i Srbije 2. septembra 2020. u Beloj kući. Za gromoglasnost glasine o Hilovom dolasku u Beograd pobrinuli su se što neki američki diplomatski krugovi, što regionalni analitičari. Grenel se za svoju prošlogodišnju ekskluzivu – pobrinuo sam.

Spekulacije o novom Hilovom angažmanu na Balkanu je, na trenutak, prekinula ambasada SAD u Beogradu, podsećajući da svako eventualno saopštenje o imenovanju novog ambasadora treba da stigne iz Bele kuće, te da ambasador Entoni Godfri "ostaje fokusiran na svoj posao".

Stiglo je, odmah potom, i saopštenje Vašingtona da je predsednik SAD Džozef Bajden imenovao Kristofera Hila za novog američkog ambasadora u Beogradu, čime su zvanično potvrđene medijske spekulacije da će sadašnji ambasador Entoni Godfri ipak dobiti zamenu pre isteka mandata.

Kada će se to tačno dogoditi, zavisi od tempa kojim budu ispunjene formalnosti procesa slanja nominacije Senatu i izglasavanja potvrde nominacije. Kako sada stvari stoje, ne tako brzo. Prema proceduri, prvo se obavlja pretres u senatskom Odboru za spoljne poslove, potom Senat – gornji dom američkog Kongresa – potvrdi nominaciju Bele kuće, a nakon toga sledi izjašnjavanje čitavog Senata. Tek tada se stiču uslovi da počne misija najvišeg američkog diplomatskog predstavnika u nekoj zemlji.

Američki Senat je pod republikanskom kontrolom, tako da je moguće da procedura potraje neuobičajeno dugo zato što republikanci u Senatu sabotiraju postavljanje ljudi koji su izbor demokrata. Iz tog razloga je Kristofer Hil ranije i nominovan, kako bi i ova i druge nominacije Bele kuće "došle na red" i u dogovoru s republikancima bile odobrene. Ambasador Godfri će i dalje ostati fokusiran na svoj posao, tačno rekoše u američkoj ambasadi u Beogradu. Prema procenama poznavalaca prilika, možda i do jeseni sledeće godine.

Za razliku od većine Hilovih prethodnika, ali i drugih kolega ambasadora u Srbiji, čija imena čak i novinari jedva zapamte uz dodatne teškoće da prelome jezik i tačno transkribuju neko novo ime, Kristofera Hila, nema sumnje, ovdašnja javnost neće tako zanemarivati.

Zahvaljujući svom bogatom iskustvu na Balkanu, upamćen je ne samo u Srbiji, nego i u regionu. I mimo toga, karijera mu je impresivna. Potvrda Hilove kandidature iz Bele kuće samo je dodatno ustalasala javnost u regionu s jednim pitanjem: kakvu poruku Vašington šalje Beogradu, Prištini, Sarajevu i Banja Luci slanjem diplomate poput Kristofera Hila u Beograd?

OD REGANA DO BAJDENA

Kristofer Hil je predvodio američku delegaciju u pregovorima sa predstavnicima Severne Koreje o nuklearnom razoružavanju 2003. godine, a poslednji zadatak pred penziju bili su mu pregovori o sveiračkoj vladi u Bagdadu.

Ipak, u Srbiji i u regionu je upamćen kao jedan od tvoraca Dejtonskog sporazuma, kao i po svojoj ulozi u pregovorima u kosovskoj krizi. Bio je specijalni američki izaslanik za Kosovo tokom ratnog sukoba (1998-1999) i član američke delegacije u pregovorima između predstavnika kosovskih Albanaca i Srbije u Rambujeu. Pregovori nisu krunisani dogovorom, pa je usledilo tromesečno NATO bombardovanje tadašnje SR Jugoslavije.

Kristofer Hil ima 69 godina, penzioner je i uživa veliko poverenje Džozefa Bajdena. To veliko poverenje mu je i prekinulo penzionerske dane. Odlično govori srpski, a Balkan poznaje kao retko koji Amerikanac. Krajem sedamdesetih, Hil je započeo svoju diplomatsku karijeru baš ovde u Beogradu, kod tadašnjeg američkog ambasadora u SFRJ Lorensa Iglbergera. U vreme raspada SFRJ, desetak godina kasnije, Iglberger je u nekom trenutku poneo nadimak koji mu je dodelila zapadnoevropska štampa, "Lorens od Srbije", zbog svoje početne prosrpske orijentacije. Inače, Iglbergera, deklarisanog republikanca koji je docnije bio i državni sekretar u administraciji Džordža Buša starijeg, na ambasadorsko mesto u SFRJ postavio je predsednik iz redova demokrata Džimi Karter. To je kuriozitet američke diplomatije kao takve, koji objašnjava i Majkl Kirbi u intervjuu za Glas Amerike, u odgovoru na pitanje novinara koliko ambasador Hil može da bude uspešan u komunikaciji sa srpskim vlastima i srpskom javnošću, budući da već ima komentara kako je bio deo nepopularne Klintonove administracije.

"Mi kao diplomate i profesionalci radimo za sve administracije. Kada je počeo, radio je mnogo godina u Reganovoj administraciji, zatim Džordža Buša starijeg. Bio je visoki zvaničnik u administraciji Džordža Buša mlađeg. Da, radio je u Klintonovoj administraciji, ali je to slučaj i sa aktuelnim ambasadorom. Svako ko je bio diplomata određen broj godina bi radio u toj administraciji", rekao je Kirbi. Poruka bi, ukratko, bila da nema tu ničeg ličnog između Hila i srpske javnosti, jer kao i bilo koji drugi američki ambasador, on je najviši diplomatski predstavnik svoje zemlje kod nas i ništa više od toga. Za razliku od unutrašnjih prilika, koje se mogu umnogome razlikovati u zavisnosti od toga o kojoj je administraciji (demokrata ili republikanaca) reč, spoljna politika SAD prema Srbiji, poput rute kakvog prekookeanskog broda, nema značajnijih oscilacija i skoro uopšte ne zavisi od personalnih promena u Beloj kući. Zato navijanje u ovdašnjoj javnosti tokom bilo kojih predsedničkih izbora u SAD za republikanca ili demokratu nema neko odviše racionalno utemeljenje, pa slično važi i za njihove predstavnike u Beogradu.

Kad je reč o uspehu Kristofera Hila u komunikaciji sa srpskom vlašću, tu tek ne bi trebalo da bude nekih većih problema, budući da je Toni Bler, bivši britanski premijer i glavni sagovornik Bila Klintona u pripremama za operaciju NATO bombardovanja SR Jugoslavije, godinama kasnije postao savetnik Aleksandra Vučića, u vreme dok je današnji predsednik države bio premijer. Nije tome bila prepreka ni Vučićeva recenzija za knjigu Vojislava Šešelja o Toniju Bleru ("Engleski pederski isprdak Toni Bler"). Zašto bi onda Vučić imao smetnje u komunikaciji s Hilom, koji će doći kao najviši diplomatski predstavnik svoje zemlje? Ipak, hoće li Hil, kada dođe u Srbiju, doneti neku promenu ili samo izazivati (pod)sećanja?

Sećanja, počev od onih kako se Hil vraća u Beograd posle 22 godine, u kojem je poslednji put bio pred samo bombardovanje Srbije marta 1999. godine, u diplomatskoj misiji (sa Ričardom Holbrukom i Filipom Rikerom) na sastanku sa Slobodanom Miloševićem, pa do onih drugih podsećanja kako je Hil svoju diplomatsku službu započeo krajem sedamdesetih u američkoj ambasadi tadašnje SFRJ. No, pomena je važan i podatak da će Hilu, ukoliko mu nominaciju odobri američki Senat, ambasadorska funkcija u Srbiji biti peta po redu: bio je ambasador u Skoplju, u tadašnjoj Makedoniji (1996–1999), u Poljskoj (2000–2004), Južnoj Koreji (2004–2005) i u Iraku (2009–2010). Reč je, pri tome, o tri američke administracije za koje je službovao samo u svojim ambasadorskim mandatima, koje su predvodili redom Bil Klinton, Džordž Buš mlađi i Barak Obama. Povratak iz penzije u Srbiju bi ga uveo i u četvrtu, koju predvodi Džozef Bajden.

Ukratko, profesionalac. Kristofer Hil radi za administraciju koja ga šalje. I kako god ga mi pamtili ovde, ali i on nas, sigurno je da se okolnosti 2021. i 1999. mnogo razlikuju. Da će on ipak donekle biti u mogućnosti da savetuje, predlaže i kreira, veruju i američki, ali i ovdašnji poznavaoci prilika u Stejt departmentu, zato što je čovek od najvišeg poverenja predsednika Amerike.

"PRAVA REŠENJA" ZA ZAPADNI BALKAN

Milan St. Protić, nekadašnji ambasador u Vašingtonu, kaže da je iskustvo devedesetih godina pokazalo da Hil ume da komunicira s nedemokratskim režimom, da mu Slobodan Milošević "nije smetao" kad je potpisivan Dejtonski sporazum. "Za razliku od Miloševićeve vlasti, koja jeste bila pogubna, ali je ipak bila ozbiljan takmac, ovi današnji su amateri, tako da očekujem da će Hil imati mnogo lakši posao nego onomad", zaključuje Protić ("Danas", 16. oktobar).

Da je nominacija Kristofera Hila za ambasadora u Beogradu jasan signal da je Vašington zainteresovan "za prava rešenja" na Zapadnom Balkanu, uveren je Danijel Server, profesor na vašingtonskom Univerzitetu "Džons Hopkins" i poznavalac balkanskih prilika. Server za Glas Amerike kaže da je Hil radio u Poljskoj, Južnoj Koreji i Iraku, gde su SAD u to vreme imale verovatno najveću ambasadu na svetu. Hil je, kaže, direktno povezan sa predsednikom Bajdenom i državnim sekretarom Blinkenom, pa će mu verovatno biti lakši pristup do njih za razliku od drugih ambasadora.

I nekadašnji ambasador Srbije u Vašingtonu i profesor Ekonomskog fakulteta Ivan Vujačić izjavio je za RTS (18. oktobar) da Hila od njegovih prethodnika bitno razlikuje "mnogo veće iskustvo u regionu" i činjenica da ga je direktno Bajden pozvao, što mu daje "specifičnu težinu", te da Hil "može imati veći uticaj na formiranje neke politike".

Ipak, ambasadori ne formiraju politiku, kaže Vujačić, i objašnjava da je Stejt department hijerarhizovana ustanova: "Ne treba zaboraviti da iznad Gabrijela Eskobara (novi zamenik pomoćnika sekretara u Birou za evropska i evroazijska pitanja Stajt departmenta, prim. n.) ima još četiri nivoa do vrha. Politika se pravi interagencijski uz konsultacije s Pentagonom, Ministarstvom finansija, sa obaveštajnim službama, Belom kućom…" Vujačić je uveren da su SAD u velikoj meri okrenute sebi i da su preterane ocene da imenovanje Hila Srbiju i Zapadni Balkan stavlja na listu američkih prioriteta: "Vašington ima najveći autoritet u Prištini i može da utiče na kosovske Albance da se do nekog dogovora dođe", rekao je on. Podsetio je i da od početka veka američka politika prema Balkanu deluje iz drugog plana i da će se sada, sa izuzetkom prethodne administracije Donalda Trampa, takva praksa nastaviti.

I KOSOVO I EU

Kristofer Hil je pre tri godine (2019) u intervjuu za Dojče vele izjavio da "pitanje Kosova ostaje pitanje koje deli Evropu od njenog cilja da postane celovita i u miru". Rekao je i da mu je žao što pet članica EU još nisu priznale Kosovo. "Voleo bih Kosovo koje je postalo nezavisna država jer su njegovi ljudi hteli da bude nezavisno, ali da ta nezavisna država bude prihvatljiva susedima i celoj Evropi. Ima još mnogo posla", rekao je tada.

Majkl Kirbi, američki ambasador u Srbiji od 2012. do 2016. godine, misli da SAD imenovanjem Hila šalju jasnu poruku da im je stalo do Srbije. Predsednik Bajden je, kaže, mnogo godina slušao kako Srbi govore da će uraditi određene stvari. "Međutim, nisu uradili to što su obećali. Ovo je prilika da se to postigne. Administracija je ozbiljna, i vi se uozbiljite ili smo završili. Možda to treba uzeti u obzir. Stvari ne mogu beskonačno da traju", kaže Kirbi, podsećajući da je Vučić dao određena obećanja u Beloj kući tadašnjem potpredsedniku Bajdenu i dodao da je možda vreme da ih ispuni. Na pitanje novinara o kojim obećanjima je reč, odgovorio je: "U vezi sa ubistvom braće Bitići, između ostalog."

Kako bilo, niko od američkih diplomata i spoljnopolitičkih analitičara, makar javno, nije rekao da je ovim potezom Bele kuće sadašnji američki ambasador u Beogradu Entoni Godfri kažnjen ili smenjen zato što je nešto pogrešio, ili nije radio svoj posao kako treba. Profesor Danijel Server je u izjavi za Glas Amerike rekao da se samo radi o postavljanju "robusnijeg kadra".

S druge strane, Kirbi je, ne zaboravimo, podsetio da Srbija treba da rešava pitanja kao što su vladavina prava i sloboda medija, i primetio da bivša američka administracija nije bila zainteresovana za slobodu medija u Srbiji.

Koliko je bila velika ta nezainteresovanost, govori i ne tako prijatna epizoda sa sadašnjim ambasadorom Entonijem Godfrijem i novinama "Nova". Naime, prema rečima Veselina Simonovića, direktora novina "Nova" i glavnog urednika portala Nova.rs, američki ambasador kojeg je na to mesto imenovao bivši predsednik Donald Tramp, proturio je dezinformaciju kako je samo "marketinški trik" redakcije što svoje novine "Nova" štampaju u Osijeku. Ukratko, Godfri priča da su novinari izmislili da štamparije u Srbiji nisu voljne da ih štampaju.

Neka je Hil i robusniji kadar, ali važno je da, kad je u pitanju položaj medija u Srbiji, bude pošteniji.