“Zemlju više ne obrađujem, brao bih otrov”, ogorčeno izgovara Rade Jenić. Porodična kuća u kojoj je rođen je u Oštrelju, sedam kilometara istočno od Bora, na obali Kriveljske reke, nekada pitke. Na obodu sela je jalovište rudnika, to jest otpad. Za četrdeset godina postojanja, braonkasta masa se proširila unedogled, na 400 hektara površine, dostigla 70 metara visine, infiltrirala se u zemljište, zagadila reke… A sa osušenog gornjeg sloja vetar raznosi prašinu arsena, kadmijuma, žive, sumpora… i sve prekrije. “Tada više ne može da se diše”, svedoči on.

“Skoro svi mi smo svoju egzistenciju gradili na rudarstvu, zahvaljujući tome smo stvorili sve što imamo, ali sada je neminovno da se izmeste sva sela na koje rudnik direktno utiče, i da država prestane da se ponaša prema građanima kao maćeha, jer nas inače više neće biti, a nećemo ništa ni ostaviti budućim generacijama”, priča Rade, koji je četrdeset jednu godinu radio u Rudarsko-topioničarskom basenu Bor (RTB). Nažalost, kao i mnogim drugima, kancer mu je napao suprugu i unuka kada je imao samo dve godine. Oboje su operisani od tumora na mozgu.

SENKA KARCINOMA

“Ne pamtim da je neko umro od nečeg drugog sem od kancera. Na 400 stanovnika imamo 30 obolelih od karcinoma”, kaže Dragoslav Stančulović, koji je bio predsednik mesne zajednice Oštrelj 23 godine, a i dalje vodi matične knjige. Isto tako se senka karcinoma nadvija iznad sela Krivelj, smeštenog sa druge strane jalovišta i otvorenog kopa rudnika. “U svakoj drugoj kući neko je umro od karcinoma, poslednjih godina je to galopirajuće, otkako je 2018. kineski Ziđin Koper preuzeo nekadašnji RTB i intenzivno eksploatiše. Rudnik Veliki Krivelj je proširen, a sa druge strane sestra kompanija Ziđin Majning otvorila je 2021. kompletno nov rudnik Čukaru Peki”, svedoči Miloš Božić, član saveta mesne zajednice.

Institucije odavno znaju koje su posledice rada rudnika, a posebno jalovišta, na vazduh, vodu i zemljište. “Sve je rečeno još 1993. godine u izveštaju koji je izradio Gradski zavod za zaštitu zdravlja Beograd, koji je na osnovu uzorka zemljišta na pet centimetara ukazivao da je koncentracija arsena 35 puta veća od tolerisane, ali nijedna preporuka nije izvršena. Nastavilo se da se stanuje u blizini i da se dozvoljava poljoprivreda, kao i da se prodaju njeni plodovi na pijaci”, ističe Rade Jenić, dok lista debeli štos dokumentacije koju je sakupio, jer meštani Oštrelja, Krivelja, Bučja i Slatine zahtevaju već godinama da budu premešteni na drugu lokaciju, uz novčanu nadoknadu za imovinu (takozvani plan četiri u jedan), o čemu je “Vreme” pisalo.

Isto tako, institucije ignorišu zaključke Publikacije Instituta “Batut” za javno zdravlje urađene 2020. godine, sa nazivom “Unapređenje upravljanja kontaminiranim lokalitetima u Srbiji”. Dokument je rezultat projekta “Jačanje nacionalnih kapaciteta i intersektorskih sinergija u oblasti bezbednog upravljanja kontaminiranim lokalitetima i opasnim hemikalijama u cilju prevencije štetnog uticaja na zdravlje ljudi i životnu sredinu u Republici Srbiji”, koji su zajednički sproveli Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo zaštite životne sredine 2018. godine, uz finansijsku i tehničku pomoć Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) i Svetske zdravstvene organizacije (SZO). U njemu se analizira desetak “kontaminiranih lokaliteta”.

OČEKIVANO, ALI UZNEMIRUJUĆE

Za Grad Bor se ističe da ga “karakteriše složeno industrijsko zagađenje, jer su u gradu i njegovoj bližoj okolini smešteni i rudnici bakra i pogoni za topljenje rude”. Urađena je pilot- studija za Bor o proceni izloženosti industrijskom zagađenju na zdravlje stanovništva, kako bi se opisao zdravstveni profil stanovnika grada kroz analizu pokazatelja obolevanja i umiranja od raka, zatim od kardiovaskularnih, respiratornih, digestivnih i urogenitalnih bolesti, kao i od svih uzroka smrti među stanovnicima Grada Bora.

Zaključci studije su očekivani, ali ipak uznemirujući: “Analizom smrtnosti za sve uzroke smrti, smrti usled bolesti cirkulatornog sistema, respiratornih, digestivnih i urogenitalnih bolesti, primećeno je da postoji veći rizik od smrtnosti u Boru u skoro svim grupama i kod muškaraca i kod žena. Veći rizik od smrti kod oba pola registrovan je za sve bolesti i poremećaje, dijabetes melitus, bolesti cirkulatornog sistema, bolesti respiratornog sistema, kao i za urođene deformacije, malformacije i hromozomske aberacije.

Za sve maligne tumore, osim tumora kože, u Boru postoji znatno veći rizik u obolevanju i kod muškaraca i kod žena. Ovaj obrazac se opaža za specifična mesta lokalizacije raka, uključujući i rak kolona i rektuma, pankreasa, bubrega, bešike, štitaste žlezde, limfopoetskog tkiva, Hodžkinovog i ne-Hodžkinovog limfoma, leukemiju i mezoteliom, a znatno veći rizik u obolevanju od raka pluća registrovan je u Boru i kod muškaraca i kod žena”, navodi se u Publikaciji.

Za Publikaciju niko nije čuo dok se nevladina organizacija “Asocijacija za razvoj grada Bora” nije izborila da septembra 2021. godine postane dostupna javnosti, a na osnovu zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

ĆUTANJE I ZATAŠKAVANJE

Pojedini odbornici opozicije u Boru su tražili da se raspravlja o Publikaciji, kao što su to tražili na drugim kontaminiranim lokalitetima koje obuhvata studija. Međutim, to je sistematski odbijeno jer Srpska napredna stranka (SNS) ima većinu i glasa protiv. “Ne žele da se čuje, jer bi onda morali da priznaju da je problem alarmantan i da započnu konkretne aktivnosti da se zagađenje sanira i eliminiše. Lokalna vlast prati politiku republičke vlasti, a to znači da nema ograničenja za eksploataciju rudnika koji je u rukama kineskog Ziđina, i da oni ne moraju da poštuju ni zakon ni Ustav. Umesto toga, svi oni koji pominju ‘Batutovu’ studiju optužuju se da šire paniku”, ističe Irena Živković, predsednica Gradskog odbora Stranke slobode i pravde (SDP).

“O ‘Batutovoj’ studiji se ne priča već se ona zataškava, iako deca sve više koriste pumpice i svi su u strahu da će oboleti od karcinoma. Prevencije nema, postoji samo jedan onkolog, inače nema dovoljno lekara, iako sada ima 6000 stanovnika više, kineskih. Nema ni skenera, već se ide privatno, a bolesni mogu u Boru da prime samo hemioterapiju ako konzilijum u Nišu, Kladovu ili Beogradu to odredi, dok zračenje nije moguće”, tvrdi lekar koji želi da ostane anoniman, žaleći se koliko je bespomoćan da pomogne svojim pacijentima, a pregleda njih 60 do 70 na dan.

Umesto institucija i Ziđina koji ćute, Asocijacija za razvoj grada Bora pokušava da podigne svest građana, i to u okviru Inicijative “Građani imaju moć”, koju podržava Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA). U dokumentu “Kako živeti u kontaminiranom području?” iz 2021, ističu da kompanija Ziđin od 2019. godine koristi maksimalne proizvodne kapacitete topionice u Boru, a planira da više nego duplira proizvodnju, što automatski povećava emisiju štetnih materija i nivo zagađenja vazduha. Na povećanje zagađenja utiče i eksploatacija rude sa novog nalazišta Čukaru Peki, jer sadrži veći procenat arsena u odnosu na do sada korišćenu rudu, navodi se u dokumentu koji kaže da je, na primer, 2021. godine u odnosu na godišnju ciljanu vrednost (6 ng/m3) prekoračenje arsena evidentirano na svih pet mernih mesta u gradu: Gradski park (19,3 puta veća vrednost), Institut (5,2 puta veća vrednost), Jugopetrol (91,7 puta veća vrednost), Tehnički fakultet (2,4 puta veća vrednost) i Krivelj (1,9 puta veća vrednost); isto tako za olovo na mernom mestu Jugopetrol (1,7 puta veća vrednost), za kadmijum na mernim mestima Gradski park (2,1 put veća vrednost) i Jugopetrol (8,9 puta veća vrednost), a koncentracija SO2 je redovno duplo veća od dozvoljene.

SAĐENJE POVRĆA “ZA DUŠU”

“Po zakonu bi građani trebalo da budu alarmirani preko sredstava za javno informisanje da je vazduh opasan po zdravlje, i da budu upozoreni da ne izlaze napolje. Međutim, to se ne dešava, Zakon o zaštiti životne sredine kojim se obezbeđuje ostvarivanje prava čoveka na život i razvoj u zdravoj životnoj sredini i uravnotežen odnos privrednog razvoja i životne sredine se ignoriše, isto kao i Ustav. A lokalna uprava još uvek nije donela strateške dokumente i planove po kojima bi se propisale mere za smanjenje zagađenja. Niti je usvojila Akcioni plan u slučaju prekoračenja graničnih vrednosti zagađenja. Zato mi na tome insistiramo i izašli smo sa nizom preporučenih mera, za početak sistematsko praćenje zdravstvenog stanja stanovništva”, objašnjava Goran Jakovljević iz Asocijacije za razvoj Bora.

U međuvremenu, sin Radeta Jenića se preselio u Beograd iz straha od bolesti, a on i supruga, ćerka i porodica, žive u Boru. Kao i u Krivelju, Bučju i Slatini, čekaju da Radna grupa Ministarstva rudarstva i energetike, obrazovana u avgustu 2021. godine, nađe prostor na koji bi ih preselili, iako su u panici da postanu “dođoši”. Rade ipak redovno poseti Oštrelj i posadi malo krompira i luka u bašti porodične kuće, “za dušu”. Ali plod ne pojede. Seća se da je nekad bilo preko pedeset izvora vode, pa čak i jedan termalne. Sada su svi presušili jer rudarstvo zahteva enormne količine vode, a nema nijednog pogona za prečišćavanje. Vinograd je obrađivao sve do 2010. po zahtevu oca, koji je tada napustio ovaj svet. Nadoknadu štete na usevima od uticaja rudarenja ni RTB ni Ziđin neće da plate, a neće ni da otkupe zemlju. Kao što institucije ne usvajaju Prostorni plan sa posebnom namenom, kako bi izbegli trošak eksproprijacije.

Umesto toga, na ogromnim tablama podignutim pored rudnika na srpskom i kineskom jeziku Ziđin obećava: “Izgradimo zajedno čist i divan svet”, i smatra da će se sasvim dovoljno smanjiti zagađenje vazduha, vode i zemljišta započetim postupkom sađenja trave na jalovištu kod Oštrelja. “Šminka!”, smatraju meštani.