Vest je prava letnja: nije, doduše, reč o mišu u pivskoj boci, drekavcu u kanalizaciji ili plovnom putu od Dunava do Egejskog mora, već pad cene paradajza na kvantaškoj pijaci u Leskovcu. Paradajzu je, naime, u prvoj polovini jula naglo pala cena. Ali, nije uzrok tome "pik" berbe, kako bi se ishitreno moglo zaključiti, niti novopodignuti plastenici na gotovo hiljadu hektara u leskovačkom kraju, već je uzrok paradajz koji je došao "od spolja", čak sto šlepera ovog povrća, koje nije prošlo fito-sanitarnu kontrolu na nemačkoj granici, te je vraćeno nazad. Navodno, neidentifikovanog dana/noći, leskovačka kvantaška pijaca je bila okupirana šleperima natovarenim inkriminisanim paradajzom, koji je, prema pisanju dnevne štampe, poreklom iz Grčke, namenjen nemačkom tržištu, ali je vraćen jer je "otrovan". Kako je to inače najveća pijaca za trgovinu na veliko paradajzom i paprikom, teza je da je ta roba već sledećeg dana stigla dalje, na kvantaške pijace drugih gradova. Rezultat: trujemo se uvoznim paradajzom, a domaćim povrtarima zbog niske cene preti bankrot. Povrtari su, naravno, zbog naglog pada cena paradajza optužili državu da im smišljeno otima mukom stečen hleb iz ruku, da se "tu neko lepo omastio", kao i "da nema dileme da je paradajz došao organizovano".

ŠTA ŠTAMPA ŠTAMPA: Sve ovo je osvanulo na naslovnoj strani jednog beogradskog dnevnika, već sledećeg dana "primili" su se svi ostali, svako na svoj način, sa velikom "dosoljavajućom" maštom. Tako, navođena su svedočenja očevidaca da je baš tako bilo: da je iz Nemačke vraćen konvoj sa paradajzom, da je bilo ništa manje nego sto šlepera, da je deo tereta istovaren u Leskovcu, da je inkriminisani paradajz iz Nemačke vraćen jer je "otrovan". Reporterka koja je "vest" prva prenela precizirala je da je paradajz o kome je reč tretiran "etrelom", preparatom za ubrzano sazrevanje ovog povrća, čija upotreba kod nas nije dozvoljena.

Sledeća vest, u istim novinama koje su priču načele, bila je da se Hitnoj službi u Leskovcu tokom tog perioda javilo 50 odsto više pacijenata od uobičajenog broja, koji su imali dijareju, povraćanje, drhtavicu, malaksalost i povišenu temperaturu i da je "većina njih pominjala, između ostalog, jela i paradajz kupljen na nekoj od zelenih pijaca u gradu". Navedeni su i svedoci, imenom i prezimenom, koji su potvrdili da su imali proliv, glavobolju i povišenu temperaturu, ali da se lekaru "nisu javljali". Da jesu, znači, povećanje broja pacijenata bilo bi, možda, svih 100 odsto.

NI GOVORA: "Nema u tome ni grama istine", rekao je za "Vreme" Dragan Stojanović, rukovodilac pijačnih poslova u leskovačkoj opštini. "Odgovorno tvrdim da je svega jedan šleper sa paradajzom iz Grčke došao na našu pijacu, i to pre bezmalo mesec dana." Objašnjava da pijačna birokratija vodi preciznu evidenciju o količinama robe koja na pijacu ulazi, kao i o svim vozilima koja je dovoze i odvoze. "O stotinu šlepera ni govora nema", kategoričan je Stojanović i nastavlja da se nagli pad cene događa svake godine u ovo doba, ali da je ove godine pad bio veći jer je i ponuda mnogo veća. "Znate kako je: paradajz je obran, valja ga prodati. Velika ponuda, a ne baš velika potražnja, učinila je da cena zaista, u svega nekoliko dana, bude veoma niska."

Dodaje da "šverca uvek ima, uvek će ga i biti i nije ga moguće u potpunosti iskoreniti". Moguće je da je "neka paleta na autoputu pretovarena", moguće je i "mnogo paleta", ali ne baš onoliko koliko je u novinama pisalo, šta ne biva, ne biva. "Zaboga, stotinu šlepera je dve hiljade tona. Toliko paradajza bi Srbija mesecima jela."

Novica Kujović, upravnik beogradskog "kvantaša", kaže da bi bio srećan kad bi se takvo što, toliko šlepera robe, svaki dan događalo, da bi to bilo dobro za sve, kako za prodavce tako i za kupce. Naravno, dodaje, naglo povećani promet privukao bi pažnju inspektora koji su, kako tvrdi, na ovoj pijaci redovni.

Na pitanje kakvog je kvaliteta roba koja se na pijaci nudi, šef leskovačkog kvantaša kaže da to nije u njegovom domenu, da je pijaca komunalno preduzeće koje pruža usluge zainteresovanima, a da se poreklom i kvalitetom robe bave nadležne inspekcije koje, kako je rekao, "ne viđa baš prečesto", ali da se vodi precizna evidencija prometa, te da se na osnovu te evidencije može lako utvrditi da li je istina to što u novinama piše. "Sve što sam rekao mogu argumentovati", kaže Kujović i dodaje da je istina da je jako mnogo plastenika u leskovačkom kraju tokom prethodne godine podignuto i da jeste istina da poljoprivrednici, ne samo ove godine, neselektivno koriste hemijska sredstva: "Nisu još naučili šta je karenca. To je najveći problem."

IMA NEŠTO: Istog dana, čim je ova vest objavljena na naslovnoj strani jednih dnevnih novina, direktor sektora za inspekcijski nadzor Ministarstva poljoprivrede Stojan Arizanović je na redovnoj konferenciji za novinare rekao da ne može ni da potvrdi ni da demantuje da se dogodilo to što je u novinama pisalo, da se na tržištu pojavio paradajz sa suviše pesticida, ali da su inspektori na terenu i uzimaju uzorke sa svih većih pijaca u zemlji, te da će rezultati biti poznati za nekoliko dana. Rekao je, takođe, da se u Upravi carina, upoređivanjem evidencije na graničnim prelazima, proverava navod da je paradajz koji bi trebalo da bude u tranzitu zvršio na našem tržištu i da će rezultati istrage i analize biti poznati za najviše nedelju dana. Do predaje ovog teksta u štampu, međutim, nije bilo moguće saznati šta je učinjeno: Arizanović je stalno bio na nekom sastanku i nije imao vremena da saopšti rezultat provere.

Radenko Ćetković, načelnik beogradskog odeljenja Republičke tržišne inspekcije, za "Vreme" kaže da inspektori redovno proveravaju poreklo robe, ali kaže da za kvalitet nadležni nisu. To je, veli, posao nekih drugih službi. "Na kvantaškoj pijaci, kao i na svim drugim prodajnim mestima bilo gde, robu mogu prodavati samo registrovani trgovci ili poljoprivredni proizvođači, sa dokumentima koji to potvrđuju."

Direktor Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede Miroslav Vujović, za "Vreme" kaže da laboratorijska provera hemijske ispravnosti povrća traje više dana i da bi nefer bilo nekome, ko je robu na pijacu izneo, zarad provere blokirati je dok analize ne budu završene jer, dok se sve obavi roba bi propala. Ko bi, pita, u slučaju da analiza bude negativna, odnosno da je roba ispravna, nadoknadio štetu. Mnogo je važnije, kaže, imati kontrolu nad proizvodnjom, da proizvođači budu registrovani, kao što većina nije, te da se zna ko šta i koliko proizvodi i kako to radi. "Nažalost, i dalje imamo mnogo neregistrovanih proizvođača", zaključuje.

Nekada davno, objašnjava, pre čuvenih devedesetih, sistem je postojao: poljoprivredne apoteke su sačinjavale mesečne izveštaje i uvek se moglo znati koji se herbicid gde koristio i na svaku anomaliju se moglo reagovati. Urušavanje prethodnog i neizgradnja novog sistema doveli su do ovog: nismo sigurni ni u šta. Istina, prošle godine je po prometu "raund ap" herbicida ustanovljeno gde se gaji GMO soja i rezutat je relativno uspešno suzbijanje ovakve proizvodnje. Ove godine, vele u Ministarstvu, to se još ozbiljnije prati, mada se ne može reći da je potpuna kontrola uspostavljena. Tako je, uostalom, nastala ova priča.