Stave, naselje uz asvaltni put, centar mesne zajednice kojoj pripadaju sela podno Medvednika. Evo, skoro deset godina, na Stavama se održavaju "Dani kupine", kojom, vele organizatori, afirmišu poljoprivredu, turizam, prošlost, sadašnjost, budućnost… Tako bilo i ove godine, tačno u nedelju 31. jula, na Ognjenu Mariju.

PUNA ELANA: Seosko igralište preko puta škole, u gornjem kraju igrališta, do puta, drvena bina sa crvenim crep krovom. Napred, po goli beton, svečani cvetni aranžmani, među razno smilje i bosilje dominiraju crvene ruže. Nameštaju se mikrofoni, gosti se smeštaju u otvoren vojnički šator do bine.

Po igralištu preko nekoliko belih čadorčića, pod koji izložena "sajamska" ponuda. Na drugom kraju igrališta, do potoka sa visoki borovi, više posada u poslu kuvanja gulaša, ima i konkretnijih radova, roštilj, prasići se okreću na struju… Naginje se "Valjevsko", pivom polivaju prasići, sposobniji doveli muziku, harmonika, bas, ćemane, razvezli, Znaš li draga… Ispred sav taj odmor i razonodu, glavni sadržaj manifestacije, izložba kupina. Na dosta tih spojenih stolova, zastrtih belim najlonom, desetak gajbica sa kupinom. Kupina crna, i krupna.

Reporter krene vidi šta ima pod beli čadori, pred štandom Turističke organizacije Valjevo, upita se, čestita na uspeh, novoj direktorki. Nova direktorka, ko nova, bela torbica, pastelno aljinče, sve na njoj, od raspuštene kose, do sandale na platfomu, baš korespondira. Velju da, za mesto direktor, ispunila sve zahteve struke i prakse, kao član Ljajićeve partije studijski boravila na Ljajićevom predizbornom mitingu u čak Novom Pazaru. Prvi put na teren i posla izazov, puna elana, vidi se, postiže.

Da se ubeleži šta još pod beli čadori, slatko od trešanja, slatko od maline, slatko od kupina, slatko od šipurka… kupinovo vino, komovica, sok od zove, liker od borovnice… ima i liciderska srca, ručni rad, pleteni džemperi, pleteni puloveri… i ima pogača, uštipci, vanilice, pite, štrudle, suvo cveće, oveće zelene kruške, komada dva…

Reporter uze bolje zagleda, stane kod štand sa bijeli vez, ikone i ikonice, upisa izvezenu poruku: Bolje ukor mudrog, nego hvala ludog, Nastavi do šajkače od razni materijali, sa razne veličine. Prodavac sa ženu, on proizvodi, dolazi svake godine, cene razne, šajkača sa dva pera hiljadu dinara, dečija čet’risto dinara, ide, prodaje se, da ne ide ne bi dolazio svake godine. Ublizu mlađa žena u crvenu haljinu sa crni cvet dekoraciju na levu stranu grudi, crni čipkast pojas preko struka. Haljina njen rad. I sve na tezgi njen rad, pite, voćni kolači, salašnjaci, slatko od višanja, slatko od ribizle, sirupi… ima i heklane stolnjake, živi nedaleko, gore uz put, u Staninoj reci.

Od potoka je terala živa muzika, novinar izađe na asvaltni put, vidi šta još ima. Ko na vašar, tezge sa razne đinđuve, ima peškiri, ima šrafcigeri, ima burgije, ima nameštaj na kamion, trosedi, dvosedi, stolice i taburei. Uz put nameštene, još prazne, šatre, koje će se razrade kad ‘zaladi. U sklonjenoj bašti ima gostiju, pevač na Ne diraj ranu na mojoj duši, ne diraj život koji se ruši… ‘Uvatimo i specijalnu, Tri metera somota, zar te nije sramota, što ti ljubiš mladog momka, matora devojka…

Do igrališta se vratimo na vreme, na bini sitna deca u narodne nošnje, starija deca u narodne nošnje, harmonike udariše u sitan vez, pristižu važne zvanice, buljuci raznog sveta koji na položaju. Sve prima predsednica mesne zajednice imena Ana, za ovu priliku se odlučila za minimalistički stajling, crna u rep kosa, poprsje u takoreći trikou kupina boje, u nastavku poprsja laka crno-bela suknja.

BULJUK APLAUZI: Javi se voditeljka, iz neki spisi pročita da kupina iz porodice ruža, došla sa severnih prostora… znaju se njena svojstva, reguliše probavu, jača imuni sistem, leči od raka, jača kosti, utiče na vid i poboljšava pamćenje… na Stavama nema domaćinstva bez kupina… Pa voditeljka glasnije reče: deveti put na Stavama, na Danima kupine, sve će vas pozdraviti, i manifestaciju otvoriti gradonačelnik Valjeva, gospodin Slobodan Gvozdenović. Mikrofon desnom, majica odgovarajuće kupina boje, odgovarajuće plave farmerke, patike nešto plavlje boje, primi SNS gospodin Gradonačelnik, lekar, ginekolog, koji promenio nekoliko partija dok sa SNS nije ubo rezultat.

Da se ubeleži: Poštovani prijatelji, nisam prvi put ovde, prvi put kao gradonačelnik otvaram ovu manifestaciju. Svesni smo činjenice u kojoj se selo nalazi, ali isto tako svesni da je modernu srpsku državu stvorio seljak. Sa velikim nestrpljenjem čekamo formiranje nove srpske vlade, u kojoj poljoprivreda treba da bude najznačajniji faktor oporavka Srbije. Siguran sam da će novi ministar Nedimović imati dobre kontakte sa mnom, kao gradonačelnikom, i da ću učiniti sve da ovo i dalje ostane najzdravija fabrika, i da se mladi vrate ovde i da počnu da proizvode. Neka Dani kupine budu otvoreni! Buljuk onije što došli po položaj poslu, dade buljuk aplauz.

Nastavi se voditeljka, umetnički program ćemo početi razigranim mladim ljudima, koji će izvesti razigrano kolo. Gradonačelnik, stupi na igralište, odloži torbicu na sigurno, kod koalicionog odbornika iz Vulin partije, i uze dadne izjavu za lokalnu televiziju, vrlo umetnički se ponovi, Sa velikim nestrpljenjem čekamo formiranje nove vlade, ja ću otići u Beograd da tražim što veća sredstva… Kad to obavi, krenu dalje, torbica je ostala na sigurnom kod Vulin odbornika, i ode još dalje, omaši one gajbice kupine na stolovi sa beli najlon, i sa svi svoji uspešno stiže u roštilj.

Na bini se nastavi umetničko Ajd povedi veselo, naše kolo šareno… Reporter uze uslika dominantnu predsednicu mesne zajednice, i upita, zašto se ona ne obratila svojim građanima i drugim dragim posetiocima. Predsednica Ana odgovori da ona još predsednica, a sada i odbornica, i da su takvi program i protokol. Šta da kaže, ovo je deveta po redu manifestacija Dan kupina, i odziv je savršen. Što se tiče današnje manifestacije, gosti došli sa svih strana, čak iz Bosne, iz Bijeljine, imamo još udruženja, ima dosta izlagača kupina, i čekamo proglašenje pobednika. Cena je loša, katastrofa, ali to nije do nas, svi podržavaju manifestaciju, država treba da stane iza seljaka. Tu reporter upade sa replikom, pa Gradonačelnik gospodin reče da će stati, a predsednica Ana umetnički na to odgovori, Pa vidim!

Od potoka je tukla neka patriotska, Šta da ti kažem mila mama, umro mi je na rukama… novinar se primače do onije nekoliko gajbi sa izloženom kupinom, reče starijem seljaku, iz Suvodanja, zaseok Drenajić, koji se tu naš’o, da kupina lepa, krupna. Ovaj se nastavi, Šta vredi, slaba vajda. Šta će narod, bere, da ne propadne, 30 dinara, nema od toga ni za nadnicu beraču, živa propast. A što kažu da će biti bolje, biće u qrcu bolje, biće bolje kad odemo na onaj svet. Opsova ministra, i tog novog, sete ih se samo za glasanje, ovako ih ne jb dva posto.

Sve se nastavi svojim tokom, od potoka, gde sve prešlo u višlju fazu, se ču, Čudna jada, od Mostara grada… Reporteru se, u povlačenju, desi, specijalno za novinare, u režiji organizatora, prekoredna porcija prasećeg pečenja. Prisutni, iz te organizacije, uze pita, Novinari, šta ćete da napišete? Dok je sedma sila glabala, ovaj se, za sebe, nastavi, Bruka, cena 25-30 dinara, ništa drugo, bruka, a ‘vamo, gledam televizor, nikad bolje u istoriji, da zaplačem.