Suđenje za “Jovanjicu 2” nikako da počne. Prošle sedmice, dvadeseti put je odloženo pripremno ročište u ovom predmetu pa se postupak ne pokreće pune dve godine. Inače, “Jovanjica 2” je sudski predmet protiv vlasnika plantaže Jovanjica Predraga Koluvije i pripadnika policije, Bezbednosno-informativne agencije i Vojnoobaveštajne agencije.

SA KOLUVIJOM SU OPTUŽENA DVA AGENTA BIA

šef ove agencije na Zvezdari Aleksandar Tošić i Branislav Radosavljević, kojeg je BIA uputila da radi u MUP-u gde je, između ostalog, bio asistent bivše državne sekretarke ovog ministarstva Dijane Hrkalović.

Od policajaca su uhapšeni Radovan Bojović iz Odeljenja za suzbijanje privrednog kriminala, Zoran Baštovanović, pripadnik Odeljenja za borbu protiv korupcije, i Koluvijin rođak Milan Kendija – nekadašnji načelnik Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata, blizak nekadašnjem direktoru policije Miloradu Veljoviću.

Saša Vujisić, pripadnik Vojnoobaveštajne agencije (VOA), izbegao je hapšenje i za njim je raspisana poternica. U ovom slučaju su optuženi i Koluvijin vozač Miloš Tofilović, kao i Slaviša Milinković, za koga se tvrdi da je imao zadatak da kontaktira osobe koje su “pale” sa drogom proizvedenom na Jovanjici i ubeđuje ih da na bilo koji način ne ugroze grupu.

Optuženi su bili “prsten zaštite” prvookrivljenog Koluvije, kad god treba da se odazovu pozivu suda oni se razbole, moraju u karantin, polome ruku ili imaju smrtni slučaj u porodici. Ako je sa optuženima sve u redu, onda se razbole njihovi branioci, a kad su zdravi i optuženi i branioci, onda se traži izuzeće sudije ili tužioca. Bilo je slučajeva i kada optuženi naprasno otkazuju punomoćje advokatima. I tako, od dvadeset jednog zakazanog pripremnog ročišta do sada je, za predmet “Jovanjica 2”, održano tek jedno, još u maju 2021. godine.

Pripremna ročišta su zatvorena za javnost i tokom njih se iznose dokazi i predlažu svedoci. Potom suđenje i zvanično počinje i tada je novinarima dozvoljeno da prate postupak. Tužilac Saša Drecun svojevremeno je zahtevao spajanje predmeta “Jovanjica” 1 i 2, kako je rekao, zbog sumnje da će optuženi pokušati opstrukciju suđenja.

Iako je predsedavajući sudija, u oba postupka, Zoran Ganić, po Zakoniku o krivično pravnom postupku mogao to da učini, ipak je rešio da odluku o spajanju predmeta prepusti sudskom veću, koje će je doneti tek kada se održe pripremna ročišta za “Jovanjicu 2”.

U međuvremenu su se predmeti dobrano udaljili jedan od drugog. Gotovo sinhronizovano, dok se prvi postupak ubrzavao zato što su se okrivljeni revnosno pojavljivali u sudnici, drugi zbog opstrukcija, takođe optuženih, nikada nije ni zaživeo.

JOVANJICA, DRŽAVNI KRIMINAL

Pripadnici MUP-a, BIA i VOA, osim zaštite i logističke podrške, dostavljali su Koluviji – kako piše u optužnici – poverljive informacije iz policije, obezbedili oružje, specijalne policijske tablice, kao i lažni dokument da je potpukovnik Vojnoobaveštajne agencije.

Podsetimo, vlasnika kompanije Jovanjica Predraga Koluviju je novembra 2019. godine na auto-putu Beograd–Niš zaustavila policija zbog bahate vožnje, nakon čega je i priveden zbog posedovanja lažne policijske legitimacije. Istoga dana, policija je upala na njegovo imanje, kod Stare Pazove, gde je, kako se navodi u optužnici, pronađeno 1,6 tona marihuane.

Na poljoprivrednom dobru radilo je tridesetak radnika, čije je biografije proveravala BIA. U plastenicima na Jovanjici razvijena je, prema optužnici, plantaža skanka u devet hangara, dok je ispod njih bujao podzemni grad. Uglavnom, u podzemlju Jovanjice otkriveno je deset najsavremenijih laboratorija skanka i dve sušare. U te prostorije moglo je da uđe tek nekoliko radnika obučenih u specijalna odela sa rukavicama i hirurškim maskama. Tokom pretresa, na imanju su pronađeni ometači za komunikaciju mobilnim telefonima, oružje i puške za skidanje dronova.

DVA LICA KOLUVIJE

U obe optužnice Predrag Koluvija označen je kao vođa organizovane kriminalne grupe.

Koluvija je rođen u Nemačkoj. Članovi njegove porodice bili su pristalice četničkog vojvode Popa Đujića i porodični su prijatelji sa osnivačem Srpske radikalne stranke Vojislavom Šešeljem. Pre dolaska u Srbiju, početkom 2000. godine, Koluvija je u rodnoj zemlji osuđivan kao višestruki prevarant, a u Italiji zbog nedozvoljenog držanja oružja. A pre hapšenja zbog slučaja “Jovanjica” protiv Koluvije je u Srbiji pokrenut postupak pred Višim sudom u Novom Sadu zbog šverca kivija.

Inače, Koluvija se u javnosti predstavljao kao pobožan, uspešan privrednik – proizvođač organske hrane i indijske konoplje. Dozvolu za uzgajanje industrijske konoplje gazdinstvo Jovanjica dobilo je šest meseci pre hapšenja gazde, a dozvola je bila namenjena i za izvoz, i to firmama koje posluju u Severnoj Makedoniji i Sloveniji – zemljama gde je dozvoljena upotreba kanabisa, odnosno marihuane u medicinske svrhe.

Istraga je utvrdila da se na Jovanjici od 2016. zapravo proizvodila marihuana: po izgledu je slična industrijskoj konoplji, ali sa mnogo većim udelom THC-a, koji je svrstava u opojnu drogu. Podaci iz optužnice ukazuju i na to da se Predrag Koluvija i deo njegovih saradnika već deset godina bave narko-biznisom i “izvoze” skank širom regiona, pa i u zemlje Evropske unije.

SISTEMSKA PRIČA I ROĐENA BRAĆA – NARKO–DILER I POLICAJAC

Nakon što je primetio da mu neko dronovima nadgleda imanje, agent BIA Aleksandar Tošić je posetio imanje i obavestio Koluviju da sve izgleda u redu. Koluvija ga je tada pitao: “Je l’ imaš pištolj?”

Tošić je, kako se vidi iz poruka objavljenih u optužnici, pokušao da smiri Koluviju.

“Nemoj da ti unose agresivnu atmosferu u smislu borbe i nasilja, jer radiš zdravu sistemsku priču… Ovde možeš samo dva neprijatelja da imaš, a to su službe, za koje se borimo da im dokažemo da si veliki prijatelj. I konkurencija – koju trenutno nemaš”, pisao mu je agent BIA.

U predmetu “Jovanjica 1” pored Koluvije je i Vule Bojović. Do 2016. Vule je bio profesionalni vojnik u Vojsci Srbije. Međutim, kako se navodi u optužnici, on je jula 2016. godine uhapšen na graničnom prelazu Bajakovo–Batrovci prilikom ulaska u Hrvatsku, kada je kod njega pronađeno više od 33 kilograma droge.

Njegov rođeni brat Radovan Bojović, pripadnik MUP-a, obuhvaćen je drugom optužnicom. Prema podacima iz istrage, Koluviji je falsifikovanu policijsku legitimaciju obezbedio upravo policajac Radovan.

KO OKRIVLJENIMA ČUVA STRAH…

Skoro ceo državni vrh brani Koluviju gde god stigne, od sudnice, preko Skupštine do televizijskih studija. Istovremeno pokušavaju da kriminalizuju i javno napadaju inspektore Dušana Mitića i Slobodana Milenkovića koji su otkrili Jovanjicu. U pauzama suđenja, Koluviju i okrivljene za “Jovanjicu 1” dočekuju pripadnici BIA, koji su prema optužnici bili čuvari imanja, dok je cvetala marihuana. Bodre ih rečima, u kafeima, nedaleko od Suda: “Samo polako, oteraćemo Mitića i Milenkovića iz Službe.”

Upravo to, novom sistematizacijom pokušava i ministar policije Bratislav Gašić, koji više i ne krije da pokušava da ih smeni i otera iz Odeljenja za borbu protiv droga beogradske policije.

KOGA TUŽILAC NIJE NI SASLUŠAO

Tužilaštvo za organizovani kriminal nikada nije pozvalo ni na razgovor ministra policije Bratislava Gašića, koji je od 2017. do 2022. bio direktor BIA.

Naime, Predrag Koluvija bio je jedan od sponzora Bezbednosno-informativne agencije. Gašić je, prema svedočenju inspektora Mitića, imao čestu komunikaciju sa Koluvijom – razmenjivali su poruke preko Votsapa. Prema Gašićevom priznanju, koje je usledilo tek pošto je “Vreme” obelodanilo saznanja o toj komunikaciji, on i Koluvija razmenili su tek po jednu poruku. Ipak, sve to nije bilo dovoljno motivišuće za tužioca da ispita i Gašića o dešavanjima na Jovanjici.

Mirko Škero bio je šef beogradskog centra u BIA. Tužilaštvo ga nikada nije saslušalo povodom slučaja “Jovanjica”. Kako je “Vreme” ranije pisalo, Škero i Koluvija često su ručavali u restoranu “Zvezdara teatar”, a posle tih ručkova nekoliko pripadnika BIA i policije, koji su sada među optuženima, dobijali bi nova zaduženja na Jovanjici. Koluvija je s njima razgovarao putem aplikacije za tajnu telefonsku komunikaciju “Razgovor”, dok bi sa Škerom komunicirao u ličnom kontaktu, ali i preko Vajbera. Međutim, povodom tih susreta sa vlasnikom imanja u Staroj Pazovi, Škero nikada nije pozvan ni na informativni razgovor. Tokom svedočenja, inspektor Dušan Mitić je rekao da je pripadnika BIA Aleksandra Tošića (optužen za Jov. 2) na imanje poslao upravo Škero, koji je u telefonskom razgovoru načelniku Slobodanu Milenkoviću rekao da sve radi po naređenju direktora BIA Bratislava Gašića.

Pripadnik Bezbednosno-informativne agencije Zoran Ćertić zatečen je krajem novembra 2019. u prostorijama firme Superior koja je sa Jovanjicom radila na poslovima izvoza i uvoza robe sa Makedonijom. Tokom upada policije u Superior i pretresa, Ćertić je sa vlasnikom kompanije Nebojšom Đinovićem crtao poslovanje Jovanjice na školskoj tabli. Tužilaštvo ga nikada nije saslušalo povodom slučaja “Jovanjica”.

Nedodirljiv za tužioca ostao je i direktor VOA general Zoran Stojković. Inspektor Mitić tokom svedočenja je rekao da se Koluvija hvalio i čestom komunikacijom sa direktorom Vojnoobaveštajne agencije. Podsetimo, novinari Birna otkrili su da je u leto 2019. brigadni general Stojković ručao sa Koluvijom u kafani “Mrak” u Nišu.

Istraga tužilaštva o tome kako je Koluvija došao do policijskih registarskih tablica vodila je ka bivšoj sekretarki MUP-a Dijani Hrkalović – njen saradnik mu je predao tablice, ali ni ona u ovom postupku nikada nije ni saslušana. Ipak, nju je Sektor unutrašnje kontrole MUP-a odmah pozvao na razgovor kada je, prošlog leta, u TV emisijama govorila da je Koluvija zapravo otet, a ne uhapšen i da je načelnik Slobodan Milenković “kako čuje, narko-diler, koji je imao Skaj telefone”. Umesto Hrkalovićeve, Skaj telefonima i Sektorom unutrašnje kontrole načelniku Milenkoviću, ovoga leta, javno preti lično ministar policije Bratislav Gašić.