"Došli su stručnjaci iz Delte zajedno sa ljudima iz gradske uprave Zaječara u oktobru prošle godine i pričali nam da postoji neki projekat", priča Miloš Joković, proizvođač voća, pretežno dunje i predsednik Mesne zajednice Mala Jasikova. "Mi o tome nismo znali ništa. To je za nas bilo nešto sasvim novo. Onda su nas pitali da li su seljaci zainteresovani da stručnjaci dođu u selo, ja sam im rekao da dođu i probaju. Stvarno je bilo interesovanje za projekat i zato su oni tu i ostali."

Projekat "Naše selo" pokrenula je kompanija Delta holding u novembru prošle godine, a vođa tog projekta Tijana Koprivica za "Vreme" govori šta ih je motivisalo da pomognu srpskom selu: "Kao ključni problem za razvoj sela i poljoprivrede, prepoznali smo nedostatak znanja o savremenoj proizvodnji. Meštani sela nisu imali priliku da ih usvoje, zato je edukacija postavljena kao prvi korak u projektu ‘Naše selo’. Želimo da im pomognemo da promene navike i usvoje moderne načine proizvodnje i organizacije posla jer će im to olakšati svakodnevne poslove i doprineti boljim rezultatima. Naš cilj je da srpsko selo bude za primer, da zadrži one koji su u njemu ostali i da vrati one koji su ga napustili tražeći bolje uslove života."

IMAMO KOGA DA POZOVEMO

Miloš i Žaklina su mlad bračni par tridesetih godina. Imaju dva sina: stariji ide u peti razred u školu u susednom selu, dok je mlađi predškolac u školi u Maloj Jasikovi koja prima đake do četvrtog razreda. Trenutno ima samo jedanaest đaka. Iako mnogi stariji od njega pamte školu punu učenika, Miloš kaže da je sada situacija nešto bolja jer je do pre neku godinu broj đaka bio manji. Školska zgrada je stara 80 godina i tokom ovog letnjeg raspusta potpuno je renovirana, okrečena, sređena fasada, kupljen novi nameštaj, sve kroz program "Naše selo". Meštani kažu da je ostalo još da se uredi dvorište. Miloš i njegova supruga se desetak godina intenzivno bave voćarstvom na imanju svog dede. Deda je uključen u sve poslove oko održavanja osam hektara voćnjaka dunje, nešto manje jabuke, a u planu je i novi zasad šljiva.

"Baba nije nešto zainteresovana da se uključi u posao sa nama", sa osmehom kaže Miloš, kojeg je naša poseta prekinula u sred posla – ograđivanja voćnjaka. "Naša korist od ovog projekta su saveti i stručna pomoć ljudi iz Delta Agrara. Kad je sezona, ređe se viđamo jer smo zauzeti i oni i mi. Kad je lošije vreme, imamo predavanja. Cele zime i proleća držali su nam predavanja u jednoj sali u Domu kulture. Tu smo salu zajedno renovirali, imamo stolove, kompjutere, internet. Delta je donirala materijal i nameštaj, a mi smo sami radili sve građevinske radove. Samo smo zvali keramičara da postavi pločice na pod. Nije hteo ništa da nam naplati, ali mi smo ga častili."

Deltini stručnjaci dugo su obilazili sela po Vojvodini tražeći ona pogodna za program revitalizacije, ali nisu uspeli. Zatim su se odlučili da probaju u okolini Zaječara. Naime, Delta Agrar poseduje dve veoma velike farme u blizini, jedne svinja, druge ovaca, kao i ogroman voćnjak. Blizina stručnjaka, agronoma, tehnologa i inženjera zaposlenih na Deltinim poljoprivrednim imanjima bila je ključna. Za ovih godinu dana oni su stalno bili na raspolaganju svim domaćinima koji su pristupili programu "Naše selo".

"Kad god imam neko pitanje, mogu da ih pozovem", kaže Miloš i dodaje: "Ne zovem ih baš u ponoć, ali kad god mi trebaju, oni se jave, objasne mi nešto, dogovorimo se da dođu ako treba. Čini mi se da baš vole da nam dođu u goste".

Miloš se smeje i poziva komšiju Dragana Jorgovanovića, još jednog učesnika programa "Naše selo", da se pridruži razgovoru. Dragan je desetak godina stariji od Zorana, takođe je voćar, a telefonski poziv ga je prekinuo dok peče rakiju od dunje. Obojica su kupili velike kazane i planiraju da tokom zime postanu registrovani proizvođači rakije od dunje. Za to su im potrebne veće finansije, uostalom, akcizne markice moraju unapred da kupuju. Međutim, računica je jasna – ionako su glavni kupci njihovog voća destilerije i smatraju da prodajom gotovog proizvoda mogu više da profitiraju.

"Najbolje bi bilo kad bismo se svi udružili, kad bismo napravili brend našeg sela, rakiju sa geografskim poreklom", kaže Dragan i ističe njihovu spremnost da se usavršavaju: "Nas dvojica smo od Deltinih stručnjaka saznali za tromesečni kurs na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu o proizvodnji voćnih rakija. To smo sami sebi finansirali."

Pored predavanja u selu i praktičnih demonstracija na njivama, u voćnjacima, štalama i na pašnjacima, učesnici projekta imali su priliku da posete i druga poljoprivredna gazdinstva Delta Agrara kao što su ona u Čelarevu, Apatinu ili Staroj Pazovi. Takođe, organizovane su posete poljoprivrednim sajmovima u Novom Sadu i Riminiju. Međutim, osim stručne pomoći, projekat "Naše selo" omogućava i pristup finansijskim instrumentima za nabavku mašina i sirovina za unapređenje proizvodnje.

"Zajedno sa kolegama iz Delta Agrara obišli smo sva domaćinstva koja su se prijavila za naš program", kaže Tijana Koprivica. "Za svako gazdinstvo napravljen je individualni biznis plan, predlog šta treba da popravi u svojoj proizvodnji i na koji način može da je unapredi. Na osnovu ovih planova, oni koji su želeli dobili su sredstva iz kredita Erste banke, a kamatu na kredite preuzeo je na sebe Delta Agrar."

Najpreduzimljiviji poljoprivrednici uzeli su kredite u iznosu oko 200.000 evra. Pojedinačni krediti se kreću od nekoliko hiljada do dvadesetak hiljada evra.

"Ja sam uzeo blizu 16.000 evra", kaže Miloš i nabraja: "Deo je otišao za repromaterijal, hemiju i đubriva, deo za kace, pumpu, žice za ogradu i ovaj poslednji deo za materijal da napravim jednu prostoriju pošto hoću da otvorim destileriju. Za destileriju mi treba firma, zatražio sam pomoć od Delte i oni će mi izaći u susret. To je dosta velika pomoć. Kredit je na četiri godine sa grejs periodom i mislim da je to dobro. Svako može da bira kako će da otplaćuje rate: na tri, šest meseci ili na godinu dana. Ja sam uzeo na godinu jer su nam takvi prihodi, mi nemamo mesečna primanja."

KAKO DA BUDEMO KONKURENCIJA RUMUNSKOM SELJAKU

Dragan se uključuje: "Kad bi bili bolji otkup i subvencije." Zoran nastavlja: "Na subvencije ne računamo uopšte. Mi imamo subvencije kao svi poljoprivrednici 4000 dinara po hektaru." Dragan se smeje: "To je smešno, 25 litara nafte za godinu dana. Pa, samo da obilazimo njive ne bi nam bilo dovoljno, a kamoli nešto da radimo na njoj. A mislim da samo mi možemo da izvučemo zemlju iz krize. Samo poljoprivreda. Subvencije su nam najveći problem. Čuo sam da u Sloveniji imaju jedan evro po stablu godišnje, pa mu plaćaju pola đubriva, pola nafte. Pa, on može i po osam dinara za kilo da prodaje svoje voće. Mi imamo povraćaj za ovo što smo kupili, žicu, creva 50% povraćaj na uloženo bez PDV-a."

Miloš objašnjava: "Mi smo za povraćaj ulaganja svi to predali ministarstvu u avgustu, evo sad je decembar, ni odgovora nema. A kamoli pare, to ne možemo da očekujemo još dve godine, a svi smo planirali da od tih para platimo bar po jednu ratu kredita. To bi nam mnogo značilo."

Živorad Trucić iz Male Jasikove se, prema savetu stručnjaka, okrenuo uzgajanju ovaca, a Branko Njagovanović iz susednih Dubočana koka nosilja. Obojicu zatičemo u svom dvorištu u sred svinjokolja. Branko je i ranije bio proizvođač jaja, samo što mu je ranija farma bila kaveznog tipa, odnosno kokoši su bile zatvorene u malom prostoru. Poslušao je savet i prešao na takozvano podno gajenje koka nosilja. U velikom objektu u dvorištu oko 1500 kokošaka slobodno se šeta između automatizovanih linija za hranu i vodu. Radoznale koke kljucaju pertle i šavove pantalona. Neke sede na kućicama koje sistemom rešetaka skupljaju jaja. I Branko je uzeo kredit za kupovinu opreme i jata kokošaka: "Ovo je podni sistem držanja kokošaka i ovo bi jaje trebalo da bude 20 odsto skuplje jer je i proizvodnja skuplja. Ti termini još uvek nisu usaglašeni ni sa našom inspekcijom, tako da jaja koja mi proizvodimo ne mogu da imaju veću cenu. Ja bih bio zadovoljan da je cena za jaje B klase deset dinara."

Živorad vadi varjaču iz velike oranije pune sala za topljenje čvaraka i odvodi nas do novog ovčarnika: "Ja sam se dugo bavio uzgojem mlečnih krava. Imam negde zabeleženo – kad sam 2004. počeo sa kravama, cena koncentrata je bila 16 dinara, mleka 33, a nafte 57 dinara. Petnaest godina kasnije meni je nafta 160, a mleko je 32 dinara. Subvencije su sa 14.000 dinara, koliko su bile 2004, pale na samo 4000 do 2012. Onda sam se prebacio na uzgoj ovaca."

Štala u kojoj je četrdesetak ovaca rase vinterberg izgrađena je po projektu koji su uradili Deltini stručnjaci. Izgleda neobično, takve se retko viđaju u našim selima. Drvene je konstrukcije, a dve strane su u donjem delu potpuno otvorene tako da su ovce pod krovom, ali su i dalje nekako napolju.

"I ja sam bio iznenađen", kaže Živorad. "Naše su štale drugačije. Međutim, meni su rekli da ovce i treba da budu napolju i da se ne brinem da će se razboleti. Ovaj objekat je urađen za kapacitet od 60 ovaca i 30 jagnjadi, a ja sam još uvek u procesu formiranja stada. Na preporuku stručnjaka uradio sam objekat od drveta i recikliranih materijala, recimo, pokrivka je od reciklirane plastike. Ispod tri hiljade evra me je izašao. Iskoristio sam beskamatni kredit od Erste banke, što je za nas seljake nešto što nigde na svetu nema."

Vođa projekta "Naše selo" Tijana Koprivica kaže da se projekat ne završava: "Sledeće godine nastavljamo da pomažemo proizvodnju sadašnjih učesnika projekta, a raspisali smo konkurs i za nove meštane koji žele da se uključe. Podrška podrazumeva redovne obilaske voćnjaka i farmi, beskamatne kredite za investiranje i predavanja. Pomoći ćemo i proizvođače koji žele da pokrenu sekundarnu proizvodnju tj. preradu mleka ili voća. Njima ćemo takođe odobriti beskamatne kredite, a pomoći ćemo im i da implementiraju HACCP standard.

"Meni je gospodin Mišković u kuću dolazio", napominje Živorad kad je i nas ugostio u svom domu: "Dvaput mi je dolazio i znaš šta mi je rekao? ‘Ne može seljak da opstane bez subvencija. Ne može’. I novinari su mi dolazili, iz Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Rumunije, Bugarske. Ja sam na rumunskoj televiziji bio, odlično govorim rumunski. I znaš šta sam im rekao? U Rumuniji je subvencija 180 evra po hektaru, a kod nas 30. I kako da se ja sad borim i budem konkurencija rumunskom seljaku?"