Pre nego što je francuski sudija Žan-Klod Antoneti 31. marta u Haškom tribunalu izrekao da je Vojislav Šešelj slobodan čovek, SRS je, prema istraživanju CESID-a, imao 7 odsto podrške. Istraživanje je rađeno poslednje nedelje marta, telefonski, 1009 ispitanika. Vest ko vest, čak i ova o haškoj oslobađajućoj presudi Vojislavu Šešelju posle 13 godina otkako je dobrovoljno otišao na sud, ubajatila bi se već sledećeg dana da se nije čekalo na premijerovo mišljenje. Čim je Aleksandar Vučić izgovorio onih nekoliko prigodnih rečenica o "građaninu Šešelju", željama za zdravlje njegove porodice i neprihvatljivosti njegove politike, samo jedno pitanje podgreva priču o "haškom trijumfu" Vojislava Šešelja: koliko će SRS-u porasti rejting zahvaljujući oslobađajućoj presudi.

ŠEŠELJ–GROM PROTIV VUČIĆA: Premijer kao i uvek deluje zabrinuto. Ovo sa "Šešelj-gromom iz vedra neba" odlično mu ide naruku u pričama kako su izbori "biti ili ne biti" za Srbiju: "Sinoć sam dobio prvo istraživanje u ovoj opštenacionalnoj euforiji i jasno je da nikad nismo bili bliži gubitku izbora. To je vrlo realno, na narodu je da odluči", rekao je dan posle izricanja prvostepene presude Šešelju pa se ispravio: "Kada sam rekao gubimo izbore, ne mislim pojedinačno, kao stranka, nego svi zajedno, nadam se da ste razumeli…", pojasnio je minut kasnije. Ipak, famozno istraživanje koje je on dobio u "opštenacionalnoj euforiji" dan po izricanju presude, nigde nije objavljeno, sem što se onako an pasan spominjalo da će SRS-u oslobađajuća presuda doneti dvocifren rezultat – oko 10 odsto, što još uvek nije rezultat za onakav premijerov dramski monolog. Objavljeno je, međutim, ono drugo, CESID-ovo istraživanje s početka teksta, dan-dva posle premijerovog zastrašivanja naroda da ćemo na ovim izborima izgubiti "svi zajedno", valjda u funkciji hladnih obloga. Premijer Vučić uvek tako s narodom, vruće pa hladno, zastrašiti pa osokoliti, ko s malom decom. CESID-ovo istraživanje urađeno je dakle pre izricanja presude Šešelju, po kojem Vučićeva naprednjačka koalicija ima 53 odsto podrške, koalicija SPS–JS 13 odsto, DSS–Dveri 8 odsto, SRS 7 odsto, a cenzus bi još prešli koalicija SDS–LDP–LSV za koju bi glasalo 6 odsto ispitanika, Pokret "Dosta je bilo" zaradio bi 5 odsto glasova, kao i DS koji bi osvojila 5 odsto glasova. Na glasanje bi sigurno izašlo 53 odsto birača. Da bi verovatno izašlo na izbore reklo je 19,3 odsto ispitanika. Da sigurno ne bi glasalo izjasnilo se 10,8 odsto ispitanika, a 8,6 odsto verovatno ne bi izašlo na birališta, procenti su koje je objavio CESID.

Ali, ovu kampanju zasigurno neće obeležiti suprotstavljanje ideja, političkih programa, velikih tema, jer velikih tema više nema, one se mogu samo fingirati s haškim "poklonima" kakvi su izricanje presuda Karadžiću i Šešelju usred predizborne kampanje u Srbiji. Kao što je presuda Karadžiću bila važna da Vučić izađe pred narod i kaže da ne dâ Republiku Srpsku, Vučićevi tabloidi oslobađanje Šešelja od svih tačaka optužnice zvanično predstavljaju kao "nož u srce" premijeru Srbije ("Zapad srušio Vučića", "Informer", 1. april). Ovu kampanju, naime, neće obeležiti sučeljavanje programa, nego samo borba svih za – izlaznost. Oni koji bez obzira na svoju levu ili desnu, proevropsku ili rusofilsku orijentaciju, vode antivučićevsku kampanju, insistiraju na izlaznosti, objašnjavaju da neizlazak na izbore znači – dati glas Vučiću. Vučić pak sa svojim trabantima uverava birače da "nikad nismo bili bliži gubitku izbora", jer "svi mogu da se ujedine protiv nas", pa zato "svi na izbore", pozornost i budnost treba da budu apsolutne i besprekorne "jer đavo ne spava". Marketinški mag Vučić, znajući da ima superiornu većinu, a znajući da to znaju i njegovi birači, ne sme da dozvoli da se ijedan glasač uspava. I zato je i podigao izbore na referendumski nivo "za i protiv Vučića – za i protiv Srbije". I baš svakog će upregnuti u tu zapregu. I Vojislava Šešelja, naravno, njega pre svih.

DR RAKIĆ VODINELIĆ I D. J. VUČIĆEVIĆ: Ono jeste da je prošlo osam godina otkako su Nikolić i Vučić razbili SRS, odneli mandate i birače, napravili svoju stranku a 2012. godine i došli na vlast, ali ovo će biti prvi put da Vučić izlazi na izbore na kojima će biti i fizički prisutan i izborno aktivan Šešelj. Tako da će stari radikalski birači sada konačno imati priliku da izaberu i neće više moći da se priča o "istom biračkom korpusu". Posle ovih izbora biće izmereno koliko je tačno Šešeljevih radikala. Oni koji su u "vojvodinom" odsustvu zabludeli u naprednjake, imaju priliku da se vrate. Sada će svako ko zaista misli da granica "Velike Srbije" treba da bude "Karlovac–Karlobag–Oglulin–Virovitica" imati za koga da glasa, jer "vratija se Šime".

Tačno je da Vučićeva zabrinutost zbog narastajuće popularnosti desničarskih političkih opcija i u regionu i u Srbiji, naročito među mladima, može da izgleda neiskrena, neubedljiva i predizborno probitačna, u najmanju ruku – smešna. Jer dolazi od nekog ko je na desničarskoj politici i nacionalističkim frazama napravio višedecenijsku političku karijeru i na kraju krajeva – došao na vlast, pa mu sad, odozgo gledano, to desničarenje nije simpatično uopšte. Nego, Vesna Rakić Vodinelić, profesorka prava, predsednica Saveta Nove stranke Zorana Živkovića, čini se da je u značajnom saglasju i s Vučićem i s njegovim omiljenim urednikom Draganom J. Vučićevićem ("Informer"). Ona reče u intervjuu za Radio Slobodnu Evropu: "Oslobađanje Šešelja u Hagu do te mere će biti vetar u leđa njegovoj Srpskoj radikalnoj stranci da ćemo se ponekad pitati je li sada spas glasati za Vučića, ako on bude nastavio da se predstavlja kao Šešeljev protivnik." Ipak, za razliku od Vučićevića koji je posle oslobađajuće presude Šešelju dramatično najavio da "Vučić skoro da nema nikakve šanse da ostane premijer Srbije" te da su "strane službe i Haški tribunal unapred rešili izbore u Srbiji", profesorka Rakić Vodinelić ne misli da već na ovim izborima SRS rezultatom može da ugrozi Aleksandra Vučića: "Na ovim izborima ne, ali pitanje je da li će Vučić moći da dočeka redovni izborni ciklus, ako se stvari u političkom smislu budu nastavile ovako." Ona je uverena da će ova presuda Šešelju osnažiti "ono od čega su radikali uvek patili a to je nedostatak legitimiteta", jer se presuda percipira u očima javnosti kao legitimizacija ideje "Velike Srbije" i pokreta koji je promoviše. Zanimljivo je što profesorka Rakić Vodinelić, zagovornica "belih listića" 2012. godine kada su demokrate izgubile vlast od presvučene "crveno-crne koalicije" iz devedesetih godina – SNS-a i SPS-a, danas insistira na tome da bi otkako je Vojislav Šešelj ponovo na političkoj sceni Srbije valjalo ponovo promisliti o institutu glasanja "za manje zlo", tačnije za Aleksandra Vučića. Budući da je profesorka prava i predsednica Saveta Nove stranke koja je u koaliciji sa DS-om, njena izjava u kojoj pita "da li je sada spas glasati za Vučića" ima ozbiljnu težinu. Jer, 2012. "beli listići" (iz demokratskog korpusa birača, prim. n.) hteli su da stave tačku na biranje "manjeg zla" i da ne glasaju za one za koje su do tada glasali, "samo da ne bi Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić, perjanice devedesetih, došli na vlast". Pa su se odlučili da crtaju čiča Gliše, umesto da glasaju. Neki od najizrazitijih predstavnika "belih listića" poput Vesne Rakić Vodinelić, odlučili su da se politički angažuju u Novoj stranci Zorana Živkovića. Sada, profesorka koja je kroz "bele listiće" 2012. htela da iskoreni "glasanje za manje zlo" a potom aktivna u stranci opozicionoj Vučićevom režimu, promišlja o glasanju za Vučića, ne bi li se tako osujetio Šešelj s haškim vetrom u jedrima.

HRVATSKI ŠPIJUN: Desnica je u stalnoj progresiji, ne samo u regionu nego i po celoj Evropi. Srbija, eto, bar u tome, ne zaostaje za Evropom, mada su, reklo bi se, motivi narastajućih nacionalizama različitog tipa. Jačanje desnice u Srbiji nema više veze sa Vojislavom Šešeljem i Srpskom radikalnom strankom, niti je profil desničara u Srbiji onaj profil radikala šešeljevskog tipa. Desničari u Srbiji nisu više gubitnici tranzicije iz prve decenije ovog veka, stariji i slabije obrazovan svet koji ne koristi internet, ne zna šta su društvene mreže i informiše se preko Pinka i RTS-a. Oni koji danas sebe vide kao desničare (u antievropskom i rusofilskom ključu srpskih nacionalista) mladi su i obrazovani ljudi, nemaju više od 30 godina, svakodnevno su na društvenim mrežama, bili su maloletni kada je Vojislav Šešelj otišao u Hag, žive kod roditelja, a ukoliko rade veruju da bi trebalo da budu mnogo više plaćeni za svoj rad. Za njih je Haški tribunal antisrpska institucija, koja je Srbe osudila na dve hiljade godina zatvora, neuporedivo više nego i Hrvate i Bošnjake. I to je sve. Ali Šešelj im je uglavnom nepoznat, nije bio tu, i to što je oslobođen u Hagu, ne znači im puno, pomalo ih i zbunjuje, jer ko bi se bavio istorijom od Hrtkovaca do neobičnog haškog sudije Antonetija i svih tih finesa oko "udruženog zločinačkog poduhvata" u ratovima na tlu bivše Jugoslavije devedesetih. Ili, možda Šešelj i nije tako dobar Srbin, ako je "mera za Srbina da li ga je Haški sud oslobodio ili osudio" što bi rekao predsednik Nikolić? Drugo, na internetu ima tih desničarskih sajtova koliko hoćeš po kojima se piše kako je Šešelj "em Hrvat, em hrvatski špijun", a omladina obožava baš to da čita. I sva ova ujdurma sa Hrvatima i Bošnjacima otkako je Šešelj "slobodan čovek" izgleda kao da je "Šešelj uvek bio batina u rukama naših vekovnih neprijatelja", kaže mladi desničar (25) zaposlen u IT sektoru jedne međunarodne korporacije. "Imam neke prijatelje u Hrvatskoj, i oni su nacionalisti i to je ok. Razumemo se, svako voli svoje. Šešelj je sad napravio takvu frku s tim glupostima kako će da pije kafu na Trgu Bana Jelačića i porukama predsednici Hrvatske. I treba da ga uhapse kad dođe. Ako Evropa ne dozvoljava izbeglicama iz Sirije i Iraka da uđu u EU, pa i Hrvatska je EU, ako ne daju Ceci Ražnatović i Kristijanu Goluboviću, što da daju Šešelju? Zamerio im se, može im se. Tako i mi treba da uđemo u savez sa Rusima, pa onda da stavimo rampu ko može, a ko ne može u Beogradu da pije kafu. To je u redu, samo moraš na vreme da se opredeliš i kraj."

Na kraju krajeva, Šešelj i govori i izgleda kao da je bio zatvoren najmanje dve decenije u vremenskoj kapsuli. Kako bi rekao za "Vreme" sociolog Srećko Mihajlović, "Šešelj je politička faca koja je završila ulogu na političkoj sceni". Mihajlović još dodaje da prvostepena presuda u Hagu neće imati značajnijeg uticaja na rezultat izbora i rejting SRS-a: "Ova presuda može samo da ojača vezanost postojećih pristalica SRS-a za Šešelja. Ne treba očekivati da će sada neki bivši glasači iz staroradikalskog, a sada naprednjačkog legla da se vrate. SRS prelazi cenzus sa ili bez Šešelja. U odsustvu stvarnih tema mediji su se dočepali Šešelja i izmišljaju posledice. Stvarnih posledica – nema."

Ni analitičar Vladimir Goati ne veruje da će Šešeljevo prvostepeno haško oslobađanje dramatično uticati na izbore u Srbiji. Unekoliko će, veruje Goati, radikalima biti popravljene šanse na račun stranaka desne orijentacije, onih proizašlih iz nekadašnjeg velikog SRS-a, antievropskih, rusofilskih, onih koje ne bi podržale dalje korake ka EU. "Neće to biti veliki dobitak, ali će poboljšati pozi-ciju SRS-a, opet u zavisnosti od toga koliko će to Šešelj umeti da kapitalizuje. Ne verujem da to može da pogorša poziciju SNS-a i Aleksandra Vučića. Ovo je simultanka, izborna simultanka jedne daleko najveće i najjače partije protiv svih, simultanka koju dobija SNS. Crvena linija je da li će SNS sam bez podrške drugih moći da formira vladu", kaže profesor Goati za "Vreme".

Zasad je, kako reče onaj mladi desničar, Šešelj samo batina u ruci Zagreba. Sutra će, kad za to dođe vreme, u Skupštini moći da bude batina u Vučićevoj ruci. Kao što je, koliko juče, bio Miloševićeva batina.