Osnov­ci pr­vih i dru­gih raz­re­da u Sr­bi­ji ne­će uči­ti iz istih udž­be­ni­ka za­to što su nji­ho­vi uči­te­lji, pr­vi put ove go­di­ne, bi­li u pri­li­ci da ih bi­ra­ju. Mi­ni­star­stvo pro­sve­te po­nu­di­lo je knji­ge šest iz­da­va­ča, s na­me­rom da kom­pe­ti­ci­jom po­bolj­ša tr­ži­šte udž­be­ni­ka i ti­me Za­vo­du za udž­be­ni­ke i na­stav­na sred­stva uki­ne mo­no­pol na pro­iz­vod­nju.

Ova ve­li­ka pro­me­na u od­no­su na do­sa­da­šnju prak­su za­po­če­ta je pro­šle go­di­ne ob­ja­vlji­va­njem "Ogle­da o iz­da­va­nju udž­be­ni­ka za 1. i 2. raz­red osnov­ne ško­le". Ini­ci­ja­tor "Ogle­da", ta­da­šnje mi­ni­star­stvo, po­zva­o je iz­da­va­če ko­ji su se ba­vi­li edu­ka­tiv­nom knji­gom da uče­stvu­ju u nje­mu. To su: Za­vod za udž­be­ni­ke i na­stav­na sred­stva, Kre­a­tiv­ni cen­tar, Na­rod­na knji­ga, Edu­ka, "Klet" – svi iz Be­o­gra­da – i Ni­jan­sa iz Ze­mu­na. Iz­da­va­nje udž­be­ni­ka je pre­sti­žan po­sao, i oda­zva­li su se svi po­zva­ni. "Za iz­da­va­ča ko­ji se ba­vi edu­ka­tiv­nom knji­gom, iz­da­va­nje udž­be­ni­ka zna­či vi­ši ni­vo. I to je osnov­ni mo­tiv zbog ko­ga smo mi, a ve­ro­vat­no i osta­le ko­le­ge bez tog is­ku­stva, pri­hva­ti­li da uče­stvu­jemo u ‘Ogle­du’. Za­ra­da nam ni­je mo­tiv", ob­ja­šnja­va Lji­lja­na Ma­rin­ko­vić, di­rek­tor Kre­a­tiv­nog cen­tra.

DECENTRALIZACIJA SVIH VRSTA: Svi po­ten­ci­jal­no no­vi iz­da­va­či udž­be­ni­ka an­ga­žo­va­li su ce­lo­kup­ne svo­je ti­mo­ve i ve­li­ke eki­pe sa­rad­ni­ka ka­ko bi pa­ri­ra­li is­ku­stvu Za­vo­da za udž­be­ni­ke. Sva­ko se po­tru­dio da iz­ra­di udž­be­nik kao da je iz ino­stran­stva a za na­še pri­li­ke i, što je bi­lo naj­te­že – u na­šim pri­li­ka­ma. Na­i­me, pro­je­kat je od po­čet­ka ka­snio: iz­da­va­či su po­zva­ni tek u sep­tem­bru, do kra­ja no­vem­bra je tra­ja­la iz­ra­da no­vog pro­gra­ma s ko­jim je tre­ba­lo uskla­di­ti sa­dr­žaj udž­be­ni­ka, go­to­ve knji­ge su pre­da­li Ko­mi­si­ji već u fe­bru­a­ru, do po­lo­vi­ne apri­la su za­vr­ši­li ver­zi­ju sa usvo­je­nim pri­med­ba­ma i su­ge­sti­ja­ma, za­tim se promenila vla­st a tre­ba­lo je če­ka­ti i na iz­me­ne i do­pu­ne Za­ko­na o obra­zo­va­nju no­vog mi­ni­star­stva, kao i na od­lu­ku o sud­bi­ni za­po­če­tog "Ogle­da". Odo­bre­nja Mi­ni­star­stva da knji­ge mo­gu da idu u štam­pu sti­gla su kra­jem ju­na. To je vre­me kad su ško­le, kao naj­ve­ći kup­ci, već za­vr­ši­le s na­ru­či­va­njem udž­be­ni­ka. Po­sto­ja­la je ve­li­ka ve­ro­vat­no­ća da će se u ta­kvoj si­tu­a­ci­ji ško­le od­lu­či­ti za je­di­nog iz­da­va­ča ko­g po­zna­ju, Za­vod za udž­be­ni­ke. Me­đu­tim, de­si­lo se da su mno­gi sa­če­ka­li i po­nu­du de­bi­ta­na­ta.

"Za­do­volj­ni smo re­zul­ta­tom. ‘Ogle­dom’ je omo­gu­će­na ozbilj­na kva­li­ta­tiv­na pro­me­na na tr­ži­štu udž­be­ni­ka, zna­či da je ostva­ren pred­u­slov za de­cen­tra­li­za­ci­ju", oce­nju­je Ve­ko­slav Ja­nu­še­vić, po­moć­nik mi­ni­stra pro­sve­te za pred­škol­sko, osnov­no i sred­nje obra­zo­va­nje. Pret­po­stav­ku da je sve mo­glo da bu­de još bo­lje da iz­da­va­či, na pri­mer, ni­su iz­gu­bi­li me­sec i po da­na če­ka­ju­ći na od­lu­ku Mi­ni­star­stva o "Ogle­du", on ko­men­ta­ri­še: "Tre­ba­lo je od­lu­či­ti da li na­sta­vi­ti za­te­če­ni ‘Ogled’ ili ga, zbog iz­ve­snih prav­nih ne­re­gu­lar­no­sti u nje­go­vj primeni, za­u­sta­vi­ti. Od­lu­či­li smo se da ga po­dr­ži­mo bez ob­zi­ra na oči­gled­ne pro­pu­ste, za­to što je u to vre­me već tre­ba­lo pri­pre­mi­ti udž­be­ni­ke, pa bi od­bi­ja­nje bi­lo ne­prak­tič­no – iz­gu­bi­le bi i ško­le i iz­da­va­či." Po­red ovog, bi­tan raz­log za pri­hva­ta­nje po­sla ko­ji je za­po­če­lo i do­brim de­lom za­vr­ši­lo pret­hod­no mi­ni­star­stvo, bi­la je i mo­guć­nost da će "Ogled" us­pe­ti da na­met­ne kon­ku­ren­ci­ju i ti­me uki­ne mo­no­pol Za­vo­da us­po­sta­vljen Za­ko­nom o udž­be­ni­ci­ma 1993. go­di­ne, što je Mi­ni­star­stvu ko­je se, po Ja­nu­še­vi­ću, "za­la­že za de­cen­tra­li­za­ci­ju svih vr­sta" bi­lo bit­no.

KONKURENTI: Ra­doš Lju­šić, di­rek­tor i glav­ni ured­nik Za­vo­da, tvr­di da nje­go­vom ko­lek­ti­vu od­go­va­ra kon­ku­ren­ci­ja. "Ova ku­ća je bi­la mo­no­po­li­stič­ka, to ju je umr­tvi­lo i vu­klo u pro­past. Tak­mi­če­nje je za nas bi­lo lek." Ali, ka­že i da je "kon­ku­ren­ci­ja ne­lo­jal­na": "Mi štam­pa­mo 2500 na­slo­va udž­be­ni­ka go­di­šnje, od to­ga je sa­mo 500 pro­fi­ta­bil­no. Kon­ku­rent­ski iz­da­va­či su pri­ja­vi­li da će ob­ja­vi­ti sa­mo te na­slo­ve, sa­mo Či­tan­ku, Bu­kvar i osta­le udž­be­ni­ke za osnov­ne ško­le, ali ne i one ko­ji do­no­se ma­le pa­re: udž­be­ni­ke za sred­nje ško­le, udž­be­ni­ke za na­ci­o­nal­ne ma­nji­ne i za de­cu s po­seb­nim po­tre­ba­ma." Ne­lo­jal­nom kon­ku­ren­ci­jom Lju­šić sma­tra i uče­šće "ne­mač­ke fir­me, iz­da­va­ča ‘Klet’, u iz­ra­di na­ših udž­be­ni­ka" i sma­tra da je to "re­zul­tat nepo­sto­ja­nja za­ko­na o udž­be­ni­ci­ma". Smet­nja u ovo­go­di­šnjem po­slo­va­nju Za­vo­da bi­la je i ne­mo­guć­nost da pu­tem pret­pla­te pro­da­ju uobi­ča­je­ni ti­raž jer se če­ka­lo na iz­me­ne i do­pu­ne Za­ko­na o obra­zo­va­nju. "Za­vod uvek u pret­pro­da­ji ras­pro­da ve­ći­nu knji­ga, a za da­ne pre po­čet­ka ško­lske godine osta­vi sa­mo oko dva mi­li­o­na udž­be­ni­ka. Zbog ka­šnje­nja Mi­ni­star­stva, ove go­di­ne će­mo mo­ra­ti da u knji­ža­ra­ma pro­da­mo oko če­ti­ri mi­li­o­na pri­me­ra­ka. Na­še knji­ža­re to ne mo­gu da po­stig­nu, pa smo otvo­ri­li pro­daj­na me­sta na Saj­mu i u na­šem ma­ga­ci­nu u Žar­ko­vu. Iz­naj­mi­li smo auto­bu­se GSB-a ka­ko bismo pre­vo­zi­li na­še kup­ce, or­ga­ni­zo­va­li osve­že­nje lju­di­ma dok če­ka­ju u re­du, či­ni­mo sve da lak­še do­đu do knji­ga."

Oni­ma ko­ji­ma ni­je ja­sno po­re­klo "Kleta", di­rek­tor ovog iz­da­va­ča Gor­da­na Kne­že­vić ob­ja­šnja­va: "Mi smo do­ma­ća iz­da­vač­ka ku­ća ko­ju je osno­vao ne­mač­ki iz­da­vač. Ko­ri­sti­mo nji­ho­vo is­ku­stvo i zna­nje uz po­moć do­ma­ćih auto­ra. Klet je po­ro­dič­no pre­zi­me iz­da­va­ča ko­ji su po­če­li po­sao pre oko sto go­di­na, a već vi­še od po­la ve­ka ba­ve se sa­mo udž­be­ni­ci­ma i reč­ni­ci­ma. Pro­ši­ri­li su se u 13 ze­ma­lja Evro­pe. Na­še re­fe­ren­ce su bi­le po­vod po­zi­vu da uče­stvu­je­mo u ‘Ogle­du’." Kon­ku­ri­sa­li su sa udž­be­ni­ci­ma Ma­te­ma­ti­ka za pr­vi raz­red, Svet oko nas za oba raz­re­da, i s udž­be­ni­kom za en­gle­ski je­zik ko­ji se po iz­me­na­ma Za­ko­na u oba raz­re­da uči fa­kul­ta­tiv­no. "Pri­hva­će­ni su nam Ma­te­ma­ti­ka i Pri­mary co­lo­ur" za oba raz­re­da. To su Kem­bri­džo­va iz­da­nja, mi ima­mo ugo­vor s nji­ma o iz­da­va­nju nji­ho­vih udž­be­ni­ka, ‘Klet’ i Kem­bridž sa­ra­đu­ju na svet­skom ni­vou, a Kem­bridž je do­bio odo­bre­nje Mi­ni­star­stva, ta­ko da ne­ma ni­ka­kve za­bu­ne", ka­že Gor­da­na Kne­že­vić.

Kre­a­tiv­ni cen­tar je po­nu­dio Ko­mi­si­ji de­vet na­slo­va za sve osnov­ne pred­me­te pr­va dva raz­re­da, ni­je pri­hva­će­na sa­mo Ma­te­ma­ti­ka za pr­vi raz­red. "Je­dan deo tek­sto­va udž­be­ni­ka pro­pi­san je pro­gra­mom, a osta­tak smo is­ko­ri­sti­li da uvr­sti­mo no­ve", ka­že Lji­lja­na Ma­rin­ko­vić. "U či­tan­ke smo uve­li no­vi­je pes­ni­ke, poput Vla­di­mi­ra An­dri­ća, Dra­go­mi­ra Đor­đe­vi­ća, Vla­di­mi­ra Sto­jilj­ko­vi­ća – ne­ma raz­lo­ga da se misli da je pre 20 go­di­na sve za­vr­še­no. Kon­ci­pi­ra­li smo či­tan­ke kao rad­ne ma­te­ri­ja­le, one su isto­vre­me­no i po­u­ke o je­zi­ku i po­u­ke o knji­žev­nos­ti, vo­di­li smo ra­ču­na da tek­sto­vi bu­du po­god­ni i za je­zič­ka i za knji­žev­no-te­o­rij­ska tu­ma­če­nja. Po­ku­ša­li smo da is­pre­ple­te­mo gra­di­vo iz raz­li­či­tih pred­me­ta, pa su tek­sto­vi u udžbeniku Svet oko nas i tek­sto­vi u či­tan­ka­ma na ne­ki na­čin po­ve­za­ni, da bi de­ca ima­la uti­sak da sve što ra­de u ško­li ima ve­ze jed­no s dru­gim." Lji­lja­na Ma­rin­ko­vić ka­že da su Kre­a­tiv­nom cen­tru, a si­gur­no i osta­lim no­vim iz­da­va­či­ma udž­be­ni­ka, uzo­ri bi­li ino­stra­ni udž­be­ni­ci "što je i ra­zu­mlji­vo ka­da se ra­di pr­vi put". Vo­di­li su ra­ču­na da za­do­vo­lje de­cu i pro­seč­nih i vi­ših spo­sob­no­sti, kao i uči­te­lje tra­di­ci­o­nal­nih i mo­der­nih na­zo­ra. "Mi­slim da de­ci na­še knji­ge ni­ka­ko ne­će bi­ti do­sad­ne, da će im bi­ti za­ni­mlji­ve, i da smo ne­po­sred­nim pri­stu­pom do­ne­li do­zu to­pli­ne ko­ja će im pri­bli­ži­ti na­u­ku."

O iz­gle­du udž­be­ni­ka mi­sli­lo se pod­jed­na­ko ko­li­ko i o sa­dr­ža­ju. No­ve knji­ge su le­pe i dru­ga­či­je. "Na­še knji­ge se raz­li­ku­ju for­ma­tom, sko­ro je kva­drat­ni, uglo­vi knji­ga su za­o­blje­ni, po­ve­zom ko­ji omo­gu­ća­va da se li­sta­ju kao sve­ska", ka­že Lji­lja­na Ma­rin­ko­vić. "Vo­di­li smo ra­ču­na o ve­li­či­ni slo­va, o pro­sto­ru ko­ji de­te ima za pi­sa­nje, o kva­li­te­tu ilu­stra­ci­je. Za Bu­kvar smo na­pra­vi­li font za pi­sa­na i šta­ma­pana slo­va, za­to što smo zna­li da uči­te­lji font u po­sto­je­ćim iz­da­nji­ma Bu­kva­ra sma­tra­ju kom­pli­ko­va­nim za de­cu. Jed­no­stav­no, ko­ri­šćen je ka­li­graf­ski font, ali ne za­to što to zah­te­va stan­dard pi­sa­nja, ne­go za­to što je iz­da­vač taj font već imao pri­pre­mljen u kom­pju­te­ru." Oce­nu da su ovo­go­di­šnji kom­ple­ti Za­vo­da za udž­be­ni­ke gra­fič­ki i li­kov­no go­to­vo iden­tič­ni pro­šlo­go­di­šnjim, Ra­doš Lju­šić bra­ni či­nje­ni­com da su knji­ge ob­li­ko­va­ne pre ne­go što je on do­šao u Za­vod. "Ne­dav­no smo ras­pi­sa­li kon­kurs za di­zaj­ne­re, ja­vi­lo se njih 350. Sa­svim je si­gur­no da će­mo naj­bo­lje me­đu nji­ma an­ga­žo­va­ti, od­no­sno da će udž­be­ni­ci za idu­ću škol­sku go­di­nu bi­ti mo­der­ni­ji i pri­klad­ni­ji od ovogodišnjih."

U pri­ča­ma o tome da li na tr­ži­šte tre­ba pu­sti­ti i dru­ge iz­da­va­če ili ne, ar­gu­ment pro­tiv bi­la je pret­po­stav­ka da će ti dru­gi bi­ti sku­plji od Za­vo­da. Po­ka­za­lo se da to ni­je tač­no. Kom­plet Za­vo­da za udž­be­ni­ke za dru­gi raz­red ko­šta 1301 di­na­r, a Kre­a­tiv­nog cen­tra 1180 di­na­ra. "Na­še knji­ge Pri­mary co­lo­urs ko­šta­ju 195 di­na­ra što je tri pu­ta jef­ti­ni­je od istih knji­ga uve­ze­nih iz Bri­ta­ni­je", ka­že Gor­da­na Kne­že­vić. Me­đu­tim, po­tra­žnja za udž­be­ni­ci­ma pet no­vih iz­da­va­ča ipak je ma­nja od potražnje za udž­be­ni­cima ko­je je ob­ja­vio Za­vod. "To je pri­rod­no, ovo je ipak pr­vi put da ško­le ima­ju mo­guć­nost iz­bo­ra, i pri­rod­no je da će se ve­ći­na od­lu­či­ti za pro­iz­vod na ko­ji je go­di­na­ma na­vi­kla", ko­men­ta­ri­še Lji­lja­na Ma­rin­ko­vić. "Za ne­ke od nas ni­su mo­žda ni ču­li ni­ti su, zbog krat­kih ro­ko­va, ima­li pri­li­ke da vi­de šta im nu­di­mo. Mi smo za­do­volj­ni, do sre­di­ne av­gu­sta na­še knji­ge je na­ru­či­lo 15 od­sto tr­ži­šta. Mi­slim da su mno­gi to uči­ni­li na ne­vi­đe­no jer zna­ju na­še do­sa­da­šnje knji­ge i na­čin na ko­ji edu­ku­je­mo." Po re­či­ma Gor­da­ne Kne­že­vić, re­zul­tat i ‘Ogle­da’ i sva­kog od nas će sva­ka­ko bi­ti do­bar, bez ob­zi­ra na broj pro­da­tih knji­ga, već zbog sa­me či­nje­ni­ce da je tr­ži­šte otvo­re­no i da je lju­di­ma omo­gu­će­no da sa­mi bi­ra­ju svo­je knji­ge. Sva­ko od nas je ovo ra­dio za na­red­ne go­di­ne."

Tre­nut­no ni­je po­zna­to da li će se ovo­go­di­šnji udž­be­ni­ci ko­ri­sti­ti i sledeće go­di­ne za­to što zasa­d ima­ju sa­mo jed­no­go­di­šnju do­zvo­lu Mi­ni­star­stva. "Sve će to bi­ti re­gu­li­sa­no Za­ko­nom o udž­be­ni­ci­ma, to je pred­u­slov i za po­što­va­nje ro­ko­va i za oba­ve­ze iz­da­va­ča da ako ob­ja­vlju­ju udž­be­nik na srp­skom je­zi­ku, moraju da ga ob­ja­ve i na je­zi­ci­ma ma­nji­na. Bi­će re­še­no i pi­ta­nje di­stri­bu­ci­je, i svih osta­lih de­ta­lja", na­ja­vlju­je Ve­ko­slav Ja­nu­še­vić. "Sve će­mo to ura­di­ti sa Za­vo­dom za una­pre­đe­nje obra­zo­va­nja, a tre­nut­no smo u fa­zi kon­ci­pi­ra­nja za­ko­na. Sledeće go­di­ne će sve bi­ti re­gu­li­sa­no."