To što je odluka Vlade Aljbina Kurtija o registracijama automobila odložena na mesec dana posle pritiska ambasadora SAD u Prištini u nedelju uveče 31. jula, znači samo odlaganje neminovnog. Slično se i ranije videlo sa svim drugim dogovorenim potezima u dijalogu koji se vodi pod okriljem Evropske unije u sadejstvu sa partnerima iz SAD.

Prva paklena nedelja u avgustu počela je mini ratom na Kosovu, a završava se podsećanjem na stradanje srpskog naroda u “Oluji” 1995. godine. Ova dva događaja povezuje jedna stvar: nasilje nad srpskim narodom kao posledica pogrešne politike Vlade u Beogradu.

I nije slučajno što sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić više puta ponavlja kako se “neće ponoviti ‘Oluja’”, pokušavajući da pošalje poruku Prištini i mentorima njene nezavisnosti da on zna šta su planovi, iako nikada niko iz Prištine ili sveta nije govorio i pominjao takav scenario.

REJTING U BEOGRADU I PRIŠTINI

Nova mini kriza na severu Kosova upalila je društvene mreže, ali i još jednom izbacila na puteve stanovnike Mitrovice, Zvečana, Zubinog Potoka i Leposavića. Čini se da je ovoga puta cilj bio da se ubrza zastoj u dijalogu između Beograda i Prištine. Taj dijalog traje sa prekidima deset godina, na početku je imao za rezultat potpisivanje Briselskih sporazuma u aprilu 2013. Docnije se sveo na gašenje delovanja institucija Srbije u tom delu Kosova i uspostavljanje pune uprave Prištine nad celom teritorijom AP Kosovo i Metohija. Proteklih nekoliko godina zaglavljen je zbog otvorene netrpeljivosti između predsednika Srbije i predsednika Vlade u Prištini Aljbina Kurtija.

Nekoliko dana nakon “eskalacije” – što je drugo ime za blokiranje puteva na severu Kosova – govori se o potrebi da se sedne za sto i razgovara, kako mir i dijalog nemaju alternativu i da se samo dogovorom može doći do primenjivih rešenja na terenu. Iako srpski mediji pod kontrolom vladajućeg režima slave “diplomatsku pobedu Beograda”, iako se piše i govori da je “Amerika po prvi put na strani Srbije” u sukobu sa kosovskim Albancima, izgleda da je sve to samo busanje u prsa koje treba na odloženo da dovede do onoga što govori Priština: neće biti srpskih tablica na vozilima koja su registrovana na Kosovu, a srpski državljani će morati da na Kosovo putuju sa popunjenim putnim listom koji izdaju prištinske vlasti na graničnim prelazima sa Srbijom.

To što je odluka Vlade Aljbina Kurtija odložena na mesec dana posle pritiska ambasadora SAD u Prištini u nedelju uveče 31. jula, znači samo odlaganje neminovnog. Slično se i ranije videlo sa svim drugim dogovorenim potezima u dijalogu koji se vodi pod okriljem Evropske unije u sadejstvu sa partnerima iz SAD.

Vučićeve izjave u nedelju uveče, to jest njegovo telefonsko obraćanje kao da se javio sa nekakve tajne lokacije a ne iz Generalštaba u Beogradu (kako je rečeno), ali i docnije izjave Petra Petkovića, šefa srpske delegacije na pregovorima sa Prištinom, te lidera tzv. Srpske liste sa Kosova, govore o tome da su ljuti na Kurtija što nije u dogovoru sa njima primenio ranije donetu odluku o tablicama i reciprocitetu – kao da govore da ne postoji nikakva mogućnost da bi Srbija mogla da sa vojskom ili bilo kakvom oružanom formacijom interveniše unutar granica Kosova. Naime, tu teritoriju drži NATO.

U zbiru, rat se na sreću nije dogodio, kao i u nekim ranijim slučajevima. Tada se srpska strana zaricala da ništa neće da uradi dokle god Priština ne formira Zajednicu srpskih opština, ili dok se ne otkrije ubica Olivera Ivanovića, ili dok se ne poništi odluka o taksama na srpsku robu, ili dok se ne poništi odluka o nalepnicama za tablice… Samo se muka naroda povećala, neizvesnot života na severu Kosova pojačavala, a građani još jednom iskorišćeni da bi se političarima održavao rejting – bilo u Beogradu bilo u Prištini.

GOSPODARI SEVERA

I danas, ko krene na Kosovo preko prelaza Merdare u opštini Kuršumlija moraće da popuni obrazac iz Priština i dobije putni dokument dok je na Kosovu, moraće da prelepi tablice, odnosno one delove na kojima su simboli Srbije – baš kao što rade stanovnici Kosova, Albanci, koji nemaju dokumenta izdata u Srbiji.

Ako krenete na prelaz Jarinje podno Kopaonika, neće biti popunjavanja “putne deklaracije”, ali ostaje prelepljivanje na tablicama simbola Srbije. Naime, tako se i ulazi na teritoriju kojom formalno upravlja Priština (policija, sudovi, administracija), ali koju lokalni Srbi sada zovu i plakatiraju kao Zajednica srpskih opština. Ovo donekle podseća na početke Republike Srpske Krajine u Hrvatskoj, da bi se sve okončalo proterivanjem preko 200 hiljada Srba i ubijanjem nekoliko hiljada onih koji nisu otišli pred naletom Hrvatske vojske u leto 1995.

Dok vlast u Beogradu danima unazad hrabri i jača nacionalni sentiment pričom o tome kako se ne priznaju srpske žrtve i kako predsedniku Srbije ne daju da ode u Jasenovac da se pokloni mučenicima ubijenim u ustaškoj državi, mini kriza na Kosovu došla je kao naručena. U nedelju po podne 31. jula građani na severu Kosova bili su pod presijom jer su sirene za opasnost svirale satima. Naime, ljudi koji žive i rade na severu Kosova imaju neku vrstu radne obaveze da kada čuju sirene krenu po rasporedu na mesta predviđena za blokadu (pristup opštinama na severu i prelazima na Jarinju i Brnjaku). Međutim, ovoga puta nije bilo jasno zašto se to radi – Priština je svoju odluku ranije donela, najavila i htela da sprovede.

Moguće je da se među ljudima pojavio strah da će im imovina biti oduzeta ako se ne priklone odluci Prištine, i verovatno je najveća greška Kurtija i njegove vlade što su propustili priliku da razgovaraju sa Srbima koji žive na Kosovu. Opet, pitanje je da li je to moguće i kako bi to mogli da urade ako su Srbi na Kosovu zapravo predstavljeni Srpskom listom, što je drugo ime za SNS na Kosovu. Tako je taj narod, koji je uprkos svemu ostao i opstao na Kosovu, još jednom žrtva loše politike, dugotrajne manipulacije i ucena kojima je izložen što delovanjem Srpske liste što organizovane kriminalne grupe Zvonka Veselinovića i Milana Radoičića, kako su opisani u dokumentima američkog ministarstva finansija.

Gospodari severa Kosova žive na vrhu Kopaonika, reći će vam na uvo ljudi iz Mitrovice i dodati da se oni pitaju za sve, posebno kada je reč o poslovima ili o zapošljavanju. U tom smislu pitanje je u kojoj meri Vučić i Beograd mogu da kontrolišu Radoičića i braću Veselinović. Naime, oni su u međuvremenu postali multimilioneri koji se po Srbiji vozikaju helikopterima, dobijaju unosne i preplaćene poslove održavanja i izgradnje puteva po Srbiji o kojima ljudi ne smeju ni da govore.

Dok Beograd naziva Kurtija fašistom i optužuje ga unapred da želi da protera sve Srbe sa Kosova i napravi “Veliku Albaniju” (“Velika Albanija” i jeste deo Kurtijeve političke vizije), dotle kosovski premijer za sve probleme optužuje Beograd. Kaže da su “nelegalne strukture Srbije postale agresivne kriminalne grupe kao nikada do sada”.

NATO I RUSIJA NA BALKANU

Vučić se 2. avgusta sastao sa ambasadorom Ruske Federacije u Beogradu. Nakon tog sastanka, ambasador Aleksandar Bocan-Harčenko je rekao da je za sve kriv Vašington jer njemu odgovara nestabilnost. Formalno, ruska strana u odnosima između Srbije i Prištine ima ulogu kibicera i nema značajnu poziciju i uticaj na dijalog, ali je u prošlosti zbog navodne podrške Srbiji u Savetu bezbednosti UN bila važan “faktor”. Od trenutka kada je Ruska Federacija odlučila da uđe u rat sa Ukrajinom i da protiv sebe okrene čitav zapadni svet, teško je zamisliti da bi oni imali neki uticaj u tom međunarodnom telu. Zato nije do kraja jasno o čemu je Vučić imao da razgovara baš sa ruskim ambasadorom a da se tiče Kosova. Osim ako i sam ne pokušava da suzbije “podzemno” delovanje Rusije na toj teritoriji.

I ovoga puta glavnu reč su imali generali NATO-a i američki ambasadori u regionu. To pokazuje odnos snaga i mesto regiona na geopolitičkoj mapi sveta. Rusija ima mogućnost da zastupa svoje interesa i ovde, samo nikome nije jasno šta su njeni interesi.

Skoro tri decenije od rata u Hrvatskoj i više od dve decenije od rata na Kosovu, sve izgleda kao da su spremne puške i sa jedne i sa druge strane rova. Krhki mir na koji se svi javno pozivaju održava se samo činjenicom da je region deo NATO-a, a oni koji nisu – Srbija i BiH – okruženi su tom organizacijom. Tu mnogo pomaže i činjenica da se mnogo ljudi iselilo, populacija se dramatično smanjuje i stari, pa i nema ko da ratuje…

Igranje osećanjima ljudi, pozivanje na odbranu ognjišta i srca, zatim poziv na smirivanje strasti nikada nikome ništa dobro nisu doneli. Na sreću, prema komentarima ljudi koji žive na severu Kosova, očevidno je narod toga svestan i trudi se da gleda svoja posla i zaštiti svoje porodice. Od koga, pravo je pitanje.