Operacije specijalnih agenata američkog Federalnog istražnog biroa (FBI) u kojima se razbijaju mreže distrubutera piratskog softvera i drugih internet prevaranata traju mesecima. Rad jedne organizovane mreže podrazumeva više prevaranata i računara na raznim lokacijama, a često i u sasvim različitim zemljama. Prerušeni agenti ubacuju se u ove mreže, a sajtovi na kojima se distribuira materijal koji povređuje pravo intelektualne svojine ne isključuju se sve do finala operacije. Na internet forumima u kojima se kreću osumnjičene osobe, prisutni su i FBI agenti pod lažnim nadimcima. Kada se preko IP adrese računara i drugih dostupnih podataka o pojedinačnim korisnicima ustanove inkriminisane fizičke lokacije, one se detaljno snimaju i nadziru. Vremenom se sužava broj pripadnika jedne mreže na nekoliko desetina, a o njima se prikupljaju sve moguće informacije. Mesec dana pre završetka operacije u nju se uključuje tužilaštvo. U međuvremenu, FBI se priprema za finalni udar, da bi simultano, u istom trenutku na raznim mestima, agenti upali na lokacije, uhapsili prevarante i zaplenili elektronsku opremu.

"Postoje neka zlatna pravila u lovu na internet prevarante", rekla je Dana Marino, specijalni agent FBI-ja za visokotehnološki kriminal, objašnjavajući kako bi se iskustva njene agencije mogla primeniti u Srbiji. "Ako je kompjuter isključen u trenutku hapšenja, nikako ga ne treba uključivati. Drugo pravilo je da treba odmah isključiti kompjuter ako je on bio uključen na mestu zločina. Ni slučajno ne treba odmah pregledati fajlove, ma koliko bili radoznali, pošto tako možete da poremetite istoriju kriminalnih aktivnosti", istakla je Marino, objašnjavajući kako je računar digitalni dokaz čijom se analizom utvrđuje krivica osumnjičenog lica, koja se kasnije dokazuje na sudu. "Razni su načini kako se narušavaju autorska prava, prodajom piratskih diskova na ulicama, na buvljim pijacama i skidanjem materijala sa interneta. Na internetu postoje dva načina za distribuciju piraterije: peer to peer mehanizam gde korisnik sam pretražuje bazu i direct connect gde postoji razmena među korisnicima. Takozvane warez mreže su najnoviji tehnološki iskorak. Pripadnici jedne takve mreže su dobro organizovani i imaju raspodeljene zadatke, sa pojedinačnim pozicijama i dužnostima, od snabdevanja, krekovanja do distribucije. Takva mreža za 24 sata uspeva da rasturi više od 1000 filmova."

KOSMAJ: Dana Marino je aktivni oficir Sajber jedinice za kriminalne prevare u štabu FBI-ja; početkom nedelje boravila je u Srbiji kao gošća Odbora za zaštitu prava intelektualne svojine Američke privredne komore u Srbiji. Specijalni agent Marino, vedra Amerikanka srednjih godina, odevena u plavi komplet sasvim nalik na garderobu FBI agenta Skali iz serije Dosije X, u ponedeljak je održala predavanje na Konferenciji za zaštitu intelektualne svojine. Na ovoj konferenciji u hotelu Babe, na obroncima planine Kosmaj, 18. i 19. septembra okupili su se predstavnici srpske vlade i američke ambasade, činovnici državne uprave i pravosudni organi koji se bave zaštitom prava intelektualne svojine, kao i ljudi iz IT sektora, uglavnom predstavnici međunarodnih kompanija poput Majkrosofta koje su prisutne na srpskom tržištu. Mada je, kao i obično na sličnim manifestacijama, okupljanje ljudi iz struke bilo pre svega prilika za ćaskanje na pauzama o proteklim letovanjima, reklamiranje pojedinih kompanija i uživanje u ogromnim količinama hrane i pića, učesnici konferencije su mogli da čuju konkretna američka iskustva terenskog rada, kao i da saznaju šta Vlada Srbije, ali i vlasnici brendova čine da bi zaštitili intelektualnu svojinu.

Konferencija je prvenstveno bila posvećena konkretnim problemima visokotehnološkog kriminala. "U ovoj vrsti kriminala računar je cilj, sredstvo i dokaz. Kriminalna upotreba personalnog računara javlja se u finansijskom kriminalu, u dečjoj pornografiji, hakerisanju, ali i u drugim oblicima organizovanog kriminala. Najviše je učinjeno u oblasti finansijskih prevara, a najviše su istraživani slučajevi dečje pornografije. Danas svi koriste internet, a kriminalci posebno", rekla je Dana Marino, napominjući da ne postoji osoba koja nekada nije koristila ilegalni softver. "Godišnji gubici u industriji softvera veći su od 32 milijarde dolara, a u ovoj oblasti je oko 45 odsto svojine piratizovano. Gubici u industriji zabave su veći od tri milijarde dolara."

GUBITAK: Prema podacima odbora Američke privredne komore, godišnji gubitak u javnim prihodima Srbije usled piraterije u softverskoj, muzičkoj i filmskoj industriji veći je od 100 miliona evra – oko 25 miliona u javnim prihodima od poreza i 76 miliona gubitka na prihodima od komplementarnih usluga. Ukoliko bi se u potpunosti rešio problem piraterije, ukupni potencijalni prihodi u Srbiji iznosili bi oko 500 miliona evra. Otvorilo bi se 30.000 radnih mesta u filmskoj industriji gde je u poslednje četiri godine broj zaposlenih opao za 50 odsto, a za svaki procenat smanjenja piraterije u softverskoj industriji pokrenulo bi se 1200 novih radnih mesta. "Zaštita intelektualne svojine jedan je od najvažnijih elemenata za pomeranje ove zemlje u XXI vek", rekao je Evđenio Sidoli, predsednik Američke privredne komore u Srbiji, koji je otvorio konferenciju na Kosmaju.

U Srbiji je nadležnost u ovoj oblasti raspoređena između Ministarstva unutrašnjih poslova i inspektora u drugim minstarstvima. Inspekcijski nadzor zaštite prava intelektualne svojine vrše tržišna i građevinska inspekcija, a posebnu ulogu ima i Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije. "Bez obzira na dobre rezultate poslednjih godina, bolje da ne sprovodimo nešto u šta ne verujemo", rekao je Vlajko Senić, zamenik ministra za trgovinu, turizam i usluge, ističući da Srbija ima sopstveni interes da pojača zaštitu intelektualne svojine. "Važno ja da svaki pojedinac shvati da je to normalno civilizacijsko dostignuće", objasnio je Senić. "Javna svest je vrlo važan element", istakao je i Majkl Polt, ambasador SAD u Srbiji. "Zakoni su samo reč ako ostanu na papiru i ne primenjuju se. Američka vlada će aktivno učestvovati na povećanju režima zaštite intelektualne svojine i obezbediti svu tehničku pomoć potrebnu srpskoj administraciji". U tu vrstu američke pomoći spada i rad američkih agenata koji obučavaju kadrove u Srbiji za kompleksan posao hvatanja prevaranata.

"Treba da izgradimo društvo u kome prave vrednosti pretežu nad partikularnim navikama", rekao je Dr Milan Parivodić, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, opisujući kako se stanje u Srbiji znatno popravilo, ali da to nije slučajno. "Mi imamo dugu tradiciju zaštite intelektualne svojine i superiorne kadrove." Ministar Parivodić je izneo i nekoliko primera sopstvenog iskustva sa piraterijom iz perioda dok se kao advokat bavio tim poslom. "Jedan sudija mi je rekao da ne primenjuje normu iz zakona o žigovima kada sam zahtevao da se donese privremena mera za jedan hotelski lanac koji nelegalno koristi ime. Svako tumači zakon kako hoće. Kad sam zahtevao da carina obustavi ulazak miliona primeraka kopija prekidača jedne strane firme, rečeno mi je da sad jure Đinđićeve ubice i da ne mogu da se bave prekidačima." Ministar je istakao da država ima neposredne, ali i posredne civilizacijske koristi od zaštite intelektualne svojine. "Treba da delujemo preventivno. Jedan inspektor mi je rekao da ne vredi da na pijaci hvata buvu po buvu, već treba otkriti gde se nalazi čitav džak buva", rekao je ministar, smatrajući da su učinjeni pomaci u tom smeru. "Nije fokus na momcima koji prodaju piratske diskove na ulicama i buvljim pijacama, već na ljudima koji ih proizvode", rekla je i agent Marino, ali je istakla da je najsloženija borba protiv povrede autorskih prava na internetu.

ZADIMLJENA CEV: Kazne u SAD za organizovane internet prevare su od 10 do 20 godina zatvora, ali je zbog napretka tehnologije teško uhvatiti izvršioce i još teže dokazati njihovu konkretnu krivicu. Marino je objasnila da krivičnim sankcijama u SAD podleže osoba koja je u roku od 180 dana napravila 10 ili više kopija materijala sa interneta, prodala ih i pritom zaradila više od 2500 dolara. "Treba pronaći dim iz pištolja na mestu zločina", rekla je Marino objašnjavajući složenu proceduru analize digitalnih dokaza. Najveći problem je ogromna količina podataka koja mora da se proveri. "Jedan gigabajt sadrži materijal uporediv sa 100.000 romana, a na jednom laptopu se nalazi podataka kao na čitavom spratu Kongresne biblioteke. Za forenzičku analizu samo jednog takvog računara potrebno je dva meseca." Tehničari analiziraju atribute fajlova i sa zaplenjenih računara uspevaju da odgonetnu istoriju prekršaja, da pronađu skrivene fajlove, pa i da povrate materijal koji je prethodno obrisan. No, u tom poslu, greške mogu da upropaste celu operaciju.

"To je pravna mora za dokazivanje", rekao je Jozef Dejvidson, dugogodišnji službenik štaba FBI-ja koji je kao prerušeni agent učestvovao u mnogobrojnim operacijama, a poslednjih 15 meseci boravi u Srbiji kao viši policijski savetnik za istragu organizovanog kriminala. Dejvidson se prvenstveno bavi problemima distribucije dečje pornografije i smatra da se u toj vrsti kriminala ušlo u novu epohu posle pojave interneta i pada Sovjestkog Saveza. Prema njegovim podacima, oko 50 odsto zloupotrebljene dece dolazi iz Rusije, ali se dečja pornografija distribuira svuda širom sveta. "Ta borba ne pripada samo jednoj zemlji", rekao je Dejvidson i naveo više primera međunarodnih tajnih operacija FBI-ja, između ostalih i slučaj Vajt. U ovom slučaju FBI je pratio sedamdesetogodišnjeg Tomasa Frenka Vajta, koji je u Meksiku zaradio 10 miliona dolara prodajom nedozvoljenih sadržaja preko interneta.

Agent Marino je ispričala detalje tromesečne operacije "D-elite", u kojoj je FBI u saradnji sa američkom carinom uspeo da raskrinka mrežu koja je na internetu distribuirala filmske hitove samo 36 sati posle holivudske premijere. U jednoj većoj operaciji po imenu "Sajtdaun" FBI je 30. juna 2005. pohapsio članove jedne warez grupe koja je delovala u više od 10 zemalja. Zaplenjeno je 18.000 dokaza, računarskih diskova, DVD-jeva i CD-ova, ali je priprema hapšenja stotinak osoba trajala skoro godinu dana. Najveći problem ove operacije bila je koordinacija između raznih država koje imaju različite pravne sisteme, volju i iskustvo u borbi sa narušavanjem prava intelektualne svojine. "Internet je kriminal učinio globalnim fonomenom", zaključila je Dana Marino, naglašavajući da je borba protiv njega moguća samo u saradnji policija u više zemalja. Bar prema entuzijastičkim izjavama predstavnika srpske vlade, Srbija će biti aktivan deo međunarodnog fronta u budućnosti. Mada se, još otkako postoji internet, veći deo Srbije nalazi na drugoj strani tog fronta.