Lični stav

Sloboda se mora osvojiti

U Srbiji se danas protestuje zbog Zi Đina i Linglonga, zbog Rio Tinta, Makiša i Reve, zbog odluke Vrhovnog kasacionog suda u bankarskim sporovima, zbog bruke u Vrnjačkoj Banji i sramote sa vodom u Zrenjaninu. Sav ovaj građanski bunt, da bi promenio Srbiju, mora da ima jedno ishodište – poštene izbore. I pobedu normalnog života na tim izborima

Srbiji je potreban strateški politički dogovor sa Evropskom unijom i Sjedinjenim Američkim Državama. Nedavni neuspešni pregovori o izbornim uslovima uz posredovanje Evropskog parlamenta jasno su pokazali da se za normalan život u našoj zemlji moraju izboriti građani i da to umesto njih ne može i neće učiniti niko drugi. Istrajan građanski otpor moguć je ukoliko imamo jasnu viziju kuda kao zemlja treba da idemo. Takođe, moramo znati kakve prepreke nas na tom putu očekuju.

Amerika i Evropska unija ulaze u novu tehnološku revoluciju. Razaranje životne sredine i nepodnošljive socijalne razlike u najrazvijenijim zemljama doveli su celu planetu u zastrašujuću opasnost. Menja se filozofija ekonomskog razvoja da bi čovečanstvo izbeglo katastrofu.

Srbija je pred izborom: ili ćemo se uključiti u ovaj proces velikih promena, ili ćemo sebe osuditi na iščezavanje. U svetu, koji je zauzet tektonskim geopolitičkim promenama, niko nam neće pomoći ako sami sebi ne pomognemo.


DOGOVOR SA ZAPADOM

AKCIJA i Zajedno za Srbiju, koje predvodim, u programskom dokumentu "Zeleni dogovor za Srbiju" postavili su temelj politike i za ciljeve utvrđene ovim programom tražimo podršku od građana Srbije. Dogovor sa Zapadom, novi ljudi u politici i rešenje pitanja KiM onoliko brzo koliko je to moguće.

Verdnosno, nije moguće imati dobar život bez institucionalno obezbeđene slobode. Sa druge strane Srbija, koja je fizički okružena članicama EU i NATO-a, ne može rešiti svoje bezbednosne probleme i postaviti ekonomsku politiku snažnog, brzog, a održivog razvoja bez velikog dogovora sa Zapadom.

U narednih pet godina možemo potpuno da promenimo našu zemlju. Osnov nove ekonomske politike je uspostavljanje modela cirkularne ekonomije. Smanjenje upotrebe novih sirovina, ogromno povećanje recikliranja i upotreba tako dobijenih materijala u proizvodnji, produženje veka trajanja industrijskih proizvoda i drastično smanjenje proizvodnje otpada. Ovaj koncept podrazumeva suštinsko preusmeravanje budžetskih i privatnih investicija.

Amerika ima plan da u transformaciju svoje privrede uloži 2000 milijardi dolara u narednih nekoliko godina. EU je projektovala budžetske investicije od 1700 milijardi evra u sledećih sedam godina.

Mi u Srbiji od građana tražimo podršku za najveća moguća ulaganja u nauku, tehnološki razvoj, prosvetu, zdravstvo i kulturu. Za svaku od ovih oblasti biće formirani saveti, a u njih će ući naši najznačajniji stručnjaci, koji žive u zemlji ili u inostranstvu. Bez inicijative ili saglasnosti ovih tela neće moći da bude doneta nijedna značajna odluka u ovim oblastima.

Srbiji je potreban pokret za preduzetništvo. Svako ko želi samostalno da radi i uloži svoj novac imaće najbolji mogući poreski režim, unapred predvidljive subvencije i savetodavnu podršku za unapređenje posla. Subvencije u poljoprivredi će biti najmanje 200 evra po hektaru, uz snažnu savetodavnu podršku, koja treba da omogući udvostručenje zarade svakome ko se bavi ovom delatnošću.

Biće moguće izolovati svaku kuću i stan u Srbiji. Za ove projekte građani će moći da dobiju dugoročne, subvencionisane kredite. Svako će, na ovaj način, moći da poveća vrednost kvadratnog metra svoje nekretnine, a da istovremeno smanji troškove za grejanje. Građevinska i industrija izolacionog materijala ući će u investicioni ciklus od tri do pet milijardi evra.

Iz svakog domaćinstva u Srbiji biće iznošeno smeće, a odlaganje komunalnog otpada biće obezbeđeno na propisnim sanitarnim deponijama.

U roku od pet godina svako može da ima kvalitetnu vodu za piće i rešeno pitanje odvođenja otpadnih voda. Neće biti nijednog naseljenog mesta gde se ne prečišćavaju otpadne vode.

Kakvo opravdanje postoji da se zadužimo međudržavnim sporazumom za tri i po milijarde evra, kada nam na raspolaganju stoje fondovi EU iz kojih se bespovratno dobija i do 80 odsto novca za ove projekte?! To pitanje mora se rešiti na slobodnim izborima.

Svako industrijsko postrojenje dobiće podršku za tehničko rešavanje štetnih imisija. Onda neće biti oprosta za bilo koga ko zagađuje okolinu.

Svako mesto će imati efikasan i jeftin javni prevoz. To će dramatično smanjiti zagađenje u odnosu na današnje stanje.

Želimo da građani donesu odluku o tome da imaju pravo da neposrednim izjašnjavanjem određuju, na više od osam hiljada mesta u celoj zemlji, u šta će biti investiran porez na imovinu koji plaćaju. Siguran sam da možemo da postignemo dogovor sa EU i Amerikom o finansijskoj podršci za ovaj vid neposredne demokratije. Umesto da zavisimo od volje režimskih kabadahija, svi zajedno, kao ravnopravni građani, odlučivaćemo o najbitnijim stvarima našeg svakodnevnog života i to svake godine, poštenim glasanjem.


KAKO DA SE SRBIJA NE UGASI

Ako dobro upravljamo javnim resursima, sve ovo je ostvarivo. U Šapcu sam predvodio ljude koji su pokazali da je ovakva politika u Srbiji moguća.

Investicija Rio Tinta je paradigma nakaradnog vođenja države. Postoji stvarni rizik da ovaj rudnik ugrozi podzemne vode i potpuno onemogući vodosnabdevanje Loznice, Šapca i Beograda, kao i svih opština koje sa nalaze između ovih gradova. Toliko je moćno ovo veliko podzemno jezero, koje je sada ugroženo, da ima potencijal da, pored svih nas koji sada pijemo vodu odatle, snabdeva celu Vojvodinu. Tako se rešava problem u Zrenjaninu, ali i otklanja nevolja za svakoga od dve trećine stanovnika Pokrajine koji danas kubure sa kvalitetnom pijaćom vodom. Planiramo da uradimo studiju koja će pokazati kakav je ekonomski i razvojni potencijal ovog dragocenog prirodnog resursa. Koliko ova voda vredi danas, a koliko će vredeti za nekoliko decenija. Sa druge strane, moramo da znamo kakvo nas zlo očekuje ako upropastimo ovo prirodno bogatstvo.

Nedavno je u Beogradu organizovan Ekološki ustanak. Zajedno sa našim saveznicima planiramo da organizujemo ekološki ustanak u svakom mestu u Srbiji. Želimo da po celoj zemlji kažemo ono što je rečeno u glavnom gradu. Borićemo se za čistu vodu, zemljište i vazduh. Ali, želimo da poručimo građanima da je konačna pobeda moguća samo ako osvojimo pravo na slobodne i poštene izbore. Čvrst i istrajan građanski otpor je put za pobedu nad mračnom politikom i sveopštim bezakonjem.

Istinskoj opoziciji je neophodan razuman dogovor. Ideološki i programski bliske stranke i organizacije treba da, kao blokovi ili kolone, traže podršku građana za politiku koju zastupaju. Sa NDMBG-om, Ćutom, brojnim ekološkim organizacijama, aktivistima i uglednim pojedincima AKCIJA i ZZS vode razgovore, za koje verujem da će nas dovesti do jedinstvenog nastupa. Spremni smo da podržimo onoga ko u opoziciji dobije najviše glasova da postane premijer i gradonačelnik. Predlažemo sporazum o nenapadanju u opoziciji. Svi zajedno treba da radimo na formiranju biračkih odbora i odbrani biračkih mesta u toku izbornog dana. Dakle, treba da se spremamo za izbore, ali da ne odustajemo od borbe za izborne uslove. Idemo na trgove po celoj Srbiji u borbu za slobodno glasanje. Sloboda se mora osvojiti.

U Srbiji se danas protestuje zbog Zi Đina i Linglonga, zbog Rio Tinta, Makiša i Reve, zbog odluke Vrhovnog kasacionog suda u bankarskim sporovima, zbog bruke u Vrnjačkoj Banji i sramote sa vodom u Zrenjaninu. Sav ovaj građanski bunt, da bi promenio Srbiju, mora da ima jedno ishodište – poštene izbore. I pobedu normalnog života na tim izborima.

U današnjoj Srbiji država je, u svim svojim pojavnim oblicima, postala mašina za skupljanje glasova za režim. Škole, bolnice, administracija, policija, tužilaštva, javna preduzeća jesu mesta gde se danas prave spiskovi sigurnih glasova.

Građani Srbije, u ovim teškim vremenima, donose veliku odluku o tome šta će biti s nama. Svake godine se iz Srbije iseli jedan Požarevac ili Sombor. Odlaze sposobni i samopouzdani ljudi. Oni glasaju nogama.

Svaka građanka i građanin donose odluku da li ulaze u borbu da im ćerka, sin i unuci ostanu u Srbiji. Mi, kao narod, odlučujemo o tome da li će u 21. veku Srbija biti zemlja blagostanja svojih građana ili ćemo se ugasiti zato što nismo sposobni da normalno upravljamo sami sobom.

Autor je predsednik Zajedno za Srbiju

Iz istog broja

Izvodi iz intervjua sa Milošem Vasićem povodom 30. godišnjice »Vremena« (29. oktobar 2020.)

Ono što ostaje

Jelena Jorgačević

Aten­tat na Zorana Đinđića – Anatomija zločina

Legija, Duća i momci iz Kule

Mi­loš Va­sić

In memoriam

Miloš Vasić (1947–2021)

Filip Švarm

Koceljeva – Festival zimnice

Tooo, Srbijooo

Dragan Todorović

Zamenik gradonačelnika u akciji

Nije svakom kroz selo pjevati

Nedim Sejdinović

Intervju – Galeb Nikačević

Magija normalnog razgovora

Radmilo Marković

Mađarska – Vučić na Demografskom samitu o podsticanju rađanja

Bog, porodica i otadžbina

Gabor Bodiš

Kosovska »kriza«

Ko tebe kamenom, ti njega saopštenjem

Davor Lukač

Intervju – Tatjana Lazarević, urednica portala Kossev

Registrovanje stvarnosti

Vukašin Obradović

Na licu mesta – Izlet u Gračanicu

Probne tablice za probni život

Slobodan Georgiev

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu