O Kosovu se mnogo priča pred sastanak predsednika Rusije Putina s predsednikom SAD Džordžom Bušom 2. jula, a po svoj prilici pričaće se i posle tog sastanka. Reč odlaganje je polako ušla u upotrebu i uprkos ponavljanju reči odmah, hitno i brzo.

Beograd je predao Rusiji dokument za razgovore o suštinskoj autonomiji za Kosovo i Metohiju uz očuvanje suverenosti i celovitosti Srbije i uz izbor novog posrednika. Na osnovu razgovora premijera Koštunice i ruskog predsednika Putina u Sankt Peterburgu, taj dokument je uručen pred sastanak Buša i Putina 2. jula.

U međuvremenu, Sjedinjene Američke Države su nastojale da ubede evropske partnere da, u krajnjem slučaju, ipak pristanu i na varijantu B – jednostrano priznavanje nezavisnosti Kosova.

Sastanak Kontakt grupe prošle nedelje u Parizu završen je bez rezultata. Taj sastanak održan je bez predstavnika Rusije zbog čega je Moskva protestovala.

Rasprava o Kosovu na Savetu ministara EU-a u ponedeljak 18. juna u Luksemburgu prekinuta je pošto se veliki broj ministara javio za reč i nastaviće se. Po nekim izveštajima zbog prekida je došlo do polemike predsedavajućeg Saveta ministara Franka Valtera Štajnmajera i šefa britanske diplomatije Margaret Beket koja je nekako baš u vreme kada je Britanija proslavljala godišnjicu rata za stado ovaca na Foklandu tvrdila da taj kratak prekid razgovora o nezavisnosti Kosova duva u leđa Rusima. Ministri EU-a su ponovili da potpuno podržavaju plan Martija Ahtisarija, ali se ne slažu oko eventualnog jednostranog priznanja nezavisnosti Kosova. Italija i Nemačka se, po izveštajima, protive jednostranom priznavanju nezavisnosti Kosova i ispoljavaju nadu da će razgovori biti nastavljeni. Posle susreta sa srpskim ministrom spoljnih poslova Jeremićem, grčka ministarka Bakojani je u utorak 19. juna ponovila da se njena zemlja protivi jednostranom rešenju koje bi destabilizovalo region, uz ocenu da bi trebalo dati šansu da se kroz pregovore dođe do rešenja prihvatljivog i za Beograd i za Prištinu.

POZIVI: Portparolka visokog predstavnika EU-a Havijera Solane, Kristina Galjak, izjavila je da je preovlađujuće stanovište evropskih ministara da bi jednostrano priznavanje nezavisnosti Kosova destabilizovalo i Kosovo i Srbiju i region.

Danski ministar odbrane Seren Gade, pošto je obišao danski kosovski kontingent od 350 vojnika, u ponedeljak je u Prištini apelovao na kosovske Albance da ostanu mirni, kako bi se osigurala bezbednost. Prošle nedelje i američki izaslanik za Kosovo Frenk Vizner ih je opominjao da ostanu mirni i disciplinovani pošto proces za određivanje statusa traje duže od očekivanog.

Na mir i uzdržanost poziva i komandant KFOR-a, nemački general Ronald Kater.

Za odlaganje odluke o Kosovu založila se i Karla del Ponte u obraćanju novinarima posle svog govora u Savetu bezbednosti UN-a. Na njenu rečenicu da bi to izazvalo krizu vlade u Beogradu i otežalo hapšenje preostalih haških begunaca odgovorio je potpredsednik SRS-a Tomislav Nikolić pitanjem da li to znači da ako Tadić i Koštunica danas izruče Mladića i Karadžića, da ćemo sutra imati nezavisno Kosovo…

Izgleda da je Bušova izjava u Tirani o neminovnoj nezavisnosti Kosova donekle umirila kosovske Albance, ali po učestalim apelima se da zaključiti da su učesnici rata protiv Srbije 1999. ponašaju kao da su taoci svojih štićenika, kosovskih Albanaca.

Potpredsednik srpske vlade Božidar Đelić izjavio je u ponedeljak u Luksemburgu da iz razgovora s nekim ministrima EU-a zaključuje da jača podrška predlogu za otvaranje novog ciklusa pregovora o statusu Kosova. On je najavio da će francuski ministar spoljnih poslova Bernar Kušner doći u Beograd narednog meseca kako bi razgovarao o Kosovu. Pre toga, Kušner o nastavku pregovora razgovara sa Ahtisarijem koga Beograd smatra pristrasnim. Francuski predsednik Nikola Sarkozi predlagao je tokom samita G8 šestomesečno odlaganje, posle koga bi, ako pregovori ne urode plodom, Kosovu bila data nezavisnost. Putin nije prihvatio taj predlog. Sarkozi je posle toga dao na znanje da ne odustaje od svoje ideje. Što se Kosova tiče, Francuska je manje-više na istoj liniji kao i SAD, pa je Sarkozi u razgovoru preko video-linka sa komandantom severne zone NATO snaga na Kosovu francuskim generalom Erikom Arnoom i ponovio izjavu da je nezavisnost Kosova neizbežna.

Ministri spoljnih poslova EU-a razmatrali su, između ostalog, i o njegovoj ideji o odlaganju, a njegov ministar spoljnih poslova Kušner je tvrdio da taj predlog nailazi na sve veće razumevanje, mada je od toga zanimljivija izjava nemačkog ministra Štajnmajera: a) da nije važno da li postoje razlike ili ne oko tog predloga; b) da je ono što je važno to da li će postojati automatizam, odnosno da li će se nakon perioda odlaganja proces vraćati u Savet bezbednosti UN-a ili će doći do nekog drugačijeg procesa izvan njega; c) stav Evropske unije je da o Kosovu mora biti doneta rezolucija Saveta bezbednosti.

Evropski faktori su pregovore o evrointegraciji sa Srbijom vodili odvojeno od mehanizma vezanog za Kosovo i nastojali su da pregovori o evrointegracijama i pregovori o statusu Kosova ostanu razdvojeni i međusobno neuslovljeni, ali dramatizacija spora oko statusa Kosova to može iskomplikovati. Premijer Koštunica je povodom nastavka pregovora prošle nedelje koje je usledilo posle trinaestomesečnog prekida izjavio da očekuje da Evropska unija pokaže da Srbiju tretira kao ravnopravnog partnera i da uvažava njen suverenitet i Rezoluciju 1244 o Kosovu. Predsednik Srbije Tadić i premijer Koštunica su istovremeno odbacili mogućnost bilo kakve trgovine teritorijom Kosova i Metohije da bi u zamenu Srbija bila nagrađena ubrzanim ulaskom u evropske integracije i u NATO, što je pomenuo američki predsednik Buš u nedavnim izjavama koje su iritirale Beograd.

Srpska vlada je do sada više puta saopštila da želi nastavak pregovora o Kosovu, i tražila da budu određeni drugi posrednici, a više puta je naglasila da za nju nije prihvatljiv nastavak tako definisanih pregovora na čijem kraju bi sledila primena plana specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN-a za Kosovo Martija Ahtisarija. U različitim izjavama iznova se navodi da bi to bilo ponavljanje neuspešnih pregovora, a ministar za KiM Samardžić izjavljuje da bi to bio nastavak politike simuliranja pregovora i ništa više. U razgovoru sa ministrom spoljnih poslova Italije Masimom d’Alemom, koji je u Beogradu ponovio Sarkozijev predlog, premijer Koštunica je naglasio da Srbija neće pregovarati o nezavisnosti svoje pokrajine jer bi svaki oblik nezavisnosti predstavljao najgrublje kršenje Povelje UN-a, Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN-a i Ustava Republike Srbije. Predstavnici Zajednice srpskih opština i naselja na Kosovu i Metohiji i Srpskog nacionalnog veća severnog Kosova i Metohije predstavili su Deklaraciju o neminovinosti očuvanja južne srpske pokrajine u okviru Srbije, koju nude građanima na potpis. U njoj se kaže da Kosovo ima status suštinske autonomije i državni organi Srbije imaju ustavnu obavezu da zastupaju i štite državne interese na čitavoj teritoriji i da će ‘svi eventualni jednostrani akti o proglašenju nezavisnosti Pokrajine biti odbačeni. Srpska vlada je više puta ponovila da će svaki akt o nezavisnosti Kosova poništiti, a ove nedelje to je naglasio Dušan Proroković, novi državni sekretar za KiM. Agim Čeku izjavljuje kako su za kosovske Albance pregovori završeni, mada pregovarački tim Kosova očekivano daje do znanja da sigurno neće odbiti nastavak pregovora o statusu, ako to zatraži međunarodna zajednica, a naročito ako to bude pod uslovima koje pominje Buš.

MARŠ NEPRIZNATIH: Izgleda da ipak ne uspeva zamisao zapadnih diplomata da Kosovo izdvoje kao slučaj bez presedana, jer se na sam pomen rešavanja tog problema na različitim udaljenim tačkama oseća uznemirenje. Posle sastanka G8 Sarkozi nije omekšao stav kako bi njegova kompromisna inicijativa bila prihvatljiva za Beograd, što mu očito nije cilj. Uprkos izveštajima o njegovoj toržestvenoj srdačnosti u razgovoru s Putinom, izgleda da on nije nastavio Širakovu politiku opreznosti prema Moskvi. To bar pokazuje slučaj Gruzije. U izbornoj kampanji je zagovarao da će pomoći Gruziji da uđe u NATO i na druge načine, što se Rusiji nikako ne može svideti, a pri prvoj poseti gruzijskog predsednika na svako Salikašvilijevo pitanje (kupovina fregata, razvoj nuklearne energije) u Parizu su odgovarali sa "zašto da ne?" Ranije, u Širakovo vreme, odgovor je obično glasio: "To je interesantno."

Štićenik Gruzija je, međutim, kosovskim presedanom direktno ugrožena pošto na njenoj teritoriji postoje dve nepriznate države i nije slučajno što je Salikašvili požurio da se odmah posle samita G8 sretne s Putinom u Petrogradu.

U ruskom "bliskom inostranstvu" se, inače, ovih dana dešava nešto što tamošnja štampa opisuje kao "marš nepriznatih". U Tiropolju u nepriznatoj republici Pridnjestrovlje u Moldaviji 16. i 17. juna sastali su se ministri spoljnih poslova nepriznatih republika Pridnjestrovlje (proglašena 2. septembra 1990), Abhazija (23. jula 1992), Južna Osetija (28. septembra 1991) i savetnik za spoljne poslove Nagorno Karabaha (Jermeni proglasili nezavisnost od Ajzerbedžana 10. decembra 1991) da bi, uz pominjanje Kosova, doneli deklaraciju o mirnom i provedivom regulisanju konflikata.

Ruska štampa piše da NATO podržava poziciju Moldavije koja se odnosi na hitno povlačenje ruske vojske iz Pridnjestrovlja (Transdnjistrije), teritorije koja je duga oko 200, a široka od 12 do 15 km, na šta se ona obavezala 1999. na sastanku OEBS-a u Istanbulu. Zagovara se rešavanje tog slučaja po formuli "5 plus 2" (Moldavija, Pridnjestrovlje, Rusija, Ukrajina, OEBS-a, a kao posmatrači SAD i EU). Neki od zapadnih analitičara istovremeno sumnjiče predsednika Moldavije Vladimira Voronjina da se tajno može dogovoriti s Rusima o uvećanju ruskog vojnog kontingenta u okviru ruskog manifestovanja nezadovoljstva zbog nesprovođenje sporazuma o ograničenju konvencionalnih snaga, a u zamenu za "otpisivanje Pridnjestrovlja". U prošli petak, predsednik nepriznate Pridnjestrovske Republike Igor Smirnov obratio se s molbom ruskom rukovodstvu da udvostruči kontingent svojih mirotvoraca u regionu, uz kategoričko odbacivanje izmene formata tamošnje mirovne operacije…

Svet se pokazuje komplikovanijim od teksaškog ranča, štaviše, on je očito komplikovan kao zaplet u filmu Babel: japanski turista u znak zahvalnosti pokloni pušku marokanskom vodiču, koji je proda svom zemljaku, koji pušku dâ sinu da plaši vukove, koji iz nestašluka puca na autobus i rani američku turistkinju, zbog čega američka vlada pritisne marokansku, koja, da bi se pokazala, počne poteru za teroristima i onom drugom Marokancu ubije sina, a kućna pomoćnica one Amerikanke skloni decu u Meksiko da se ne bi potresla TV vestima o tome, iz čega prirodno sledi drama te ilegalne emigrantkinje na američko-meksičkoj granici…