Skrivena kamera produkcije "Nemoguća misija" u kojoj je žrtva bio premijer Srbije Ivica Dačić izazvala je neverovatan broj komentara, interes svetskih tabloida, milionski broj pregleda na Youtubeu i ozbiljnu krizu vladajuće koalicije. Da li je zaista moguće da snimak premijera kako tokom lažnog intervjua shvati da novinarka nema gaćice može dovesti do pada Vlade? Da li seksualno razotkrivanje u emisiji koja nije ni emitovana u Srbiji ima toliku težinu i da li je novinarskoj profesiji zadat udarac od kojeg se neće oporaviti?

Na sva ova pitanja ću pokušati da odgovorim primenjujući oprobanu metodu Šerloka Holmsa – dedukciju. Na pitanja ćemo odgovoriti – pitanjima!

Zašto "Nemoguća misija"?

Produkcija o kojoj govorimo nastala je iz čuvene emisije "Rikošet", gde se kriminal pojavio kao odlična tema za nedeljne emisije. Ova crna hronika je sa izvesnim pijetetom govorila o kriminalu u Srbiji i došla u kontakt sa interventnim policijskim snagama. Potka priče je ista bez obzira na to ko je na vlasti – napolju je džungla, a nas će braniti samo surovi profesionalci. Tako je nastao i famozni promo-film sa jedinicu SAJ gde su se veličale njihove veštine i "razjareni vuk" nudio kao rešenje za bolesti društva (Kobra ili Rambo, kako više volite). Iako se autori "Nemoguće misije" danas ograđuju od dela, to je primer fascinacije nasiljem, policijom i podzemljem – što će kasnije biti česta tema epizoda skrivene kamere u "Nemogućoj misiji". Najbolja potvrda ove teze je izdanje iz 2005. kada je ideja bila da se ekipa "Insajdera" ismeje kroz lažnu dojavu o Radovanu Karadžiću koji se navodno krio u pećini u okolini Kučeva. Brankica Stanković je, naravno, obavestila policiju i prozrela nameru, pa je nesrećna žrtva bio Aljoša Milenković. Reakcije profesionalnih novinarskih udruženja bile su identične ovima danas. Nadležni organi, naravno, nisu reagovali (Ministarstvo ili RRA), pa molim lepo – eto vam ga opet! Bilo je potpuno jasno da cilj skrivene kamere nije bio smeh publike, već podsmeh prema novinarki koja se tada kao i danas bavila važnim temama. Siguran sam da je tako bilo i ovog puta – kada se Ivica Dačić suočio sa mufom.

Zašto TV Kopernikus?

Od izborne noći, kada je Toma Nikolić dao svoj prvi predsednički intervju na ovoj televiziji, jasno je da je Kopernikus, ili tačnije produkcija Svet info plus nezvanična informativna služba Srpske napredne stranke. Direktor produkcije je Zoran Bašanović, kum Aleksandra Vučića, član glavnog odbora SNS-a, bivši estradni menadžer i, navodno, veliki zavodnik. Menadžerisao je Dragani Mirković, Karleuši, Miri Škorić, Jami i mnogim drugim. Golotinja mu nije strana. Navodno, vlasnici nisu znali o kome je reč, samo su iznajmili studio nekoj bosanskoj produkciji (iza koje se krila "Nemoguća misija"), no, mi novinari nismo baš toliko naivni. Svi TV profesionalci u Srbiji, koji su barem pet godina u poslu, ili znaju jedni za druge ili se lično poznaju. Pripreme za ovu skrivenu kameru – među koje ne računam negovanje intimne frizure, ili skidanje gaćica pred intervju – sigurno nije bilo moguće sakriti ili zamaskirati fiktivnim intervjuom. U TV studiju su svi morali da znaju o čemu se radi, ko je gost i šta mu se sprema. Dakle – scena je postavljena i radnja režirana uz znanje domaćina. U konkretnom slučaju, zbog uzajamne paranoje, domaćin je ujedno i glasilo koalicionog partnera i to većinskog.

Zašto golotinja?

Već odavno je na domaćim televizijama golotinja opšte mesto i česta pojava. Skrivena kamera u kojoj domaćice ili gošće sevaju butinama ili prikazuju minimalističke verzije donjeg veša možete videti svakodnevno – čak i na dotičnoj Kopernikus televiziji. O estradnom delu programa sa pevanjem i šenlučenjem neću ni govoriti – to je obavezan deo. Može se komotno reći da je tranzicija na televiziji veš učinila nepotrebnim, a posledica je bratimljenje TV programa i dnevnih novina – čitaj tabloida i pornoida. Mehanizam je takođe testiran nebrojeno puta i funkcioniše ovako. Pevačica, voditeljka, starleta, estradna radnica (dopišite dalje…) pojavi se u popularnoj talk show emisiji i nekoliko puta "sevne" ili "slikira". Sutradan se u novinama na naslovnim stranama pojave ginekološki kadrovi ili frejmovi – Nataše Bekvalac, Jelene Karleuše, pokojne Ksenije Pajčin, voditeljke jutarnjeg programa TV Pinka itd. Sledi spot na Youtubeu sa milionskim brojem pregleda. Odnedavno se u iste svrhe koriste Facebook i Twiter gde su trenutno hitovi – stopala Goce Tržan, Sorajine grudi i, naravno, Stanijino dupe. Zato nije čudno što Premijer nije ustao i napustio emisiju kada je video voditeljku – inače ovdašnju "Playboy" zečicu. Nije neobično da tokom TV emisija ovde sevaju butke, dekoltei ili tange. Golotinja je, nasuprot autentičnoj seksualnosti, prihvaćena i osim coktanja ne izaziva ozbiljniju reakciju javnosti i pomenutih nadležnih organa.

Zašto Ivica Dačić?

Da sada ja ne glumim francusku sobaricu, svi znamo da Premijer nije pocrveneo zbog mufa i mačkice, nego zbog Banane. Istrage oko Azotare, Galenike i Šarićevih doušnika i saradnika ozbiljno su se primakle Dačiću, pa je zato "Nemoguća misija" dobila zadatak da ga na svoj način ismeje i diskredituje. On se pojavio kao žrtva sopstvene prakse da se neformalno pojavljuje na različitim skupovima, peva, odlazi na slavu kod Cece u doba kada se protiv nje vodio krivični postupak, pa se moglo desiti da mu skrivenu kameru namesti, recimo, i Monika Beluči. Istine radi, svi novinari i urednici, naročito informativnih redakcija u Srbiji, potvrdiće vam da je Ivica Dačić izuzetno korektan prema novinarima. Dostupan je za pitanja i komentare, odaziva se na pozive i, što je najvažnije, veoma retko ili nikada ne reaguje žaleći se na priloge i vesti. To je ovde retka vrlina koju treba negovati i ceniti jer pokazuje nivo političke kulture u odnosu političara i medija. Kada bi ovdašnji novinari otvorili dušu, čuli bismo mi svašta – od žalbi na komentare gledalaca ili čitalaca, do nezadovoljstva političara uglom kamere i fotografijom koja prati vest. Ivica Dačić je iz svih ovih razloga bio savršena "žrtva" skrivene kamere, gle čuda, u momentu aktuelnih koalicionih trvenja i ljubomornih sećanja Mikija Rakića i bivših političkih ljubavi. Nedugo potom – u tabloidima je ocrnjen i direktor Svet plus produkcije Zoran Bašanović, koji se sa suprugom našao pred sudom u Americi zbog navodne krađe?!! Nazovite me paranoičnim, ali sam pomislio da najavljeni odlazak Saše Mirkovića, estradnog menadžera iz Mrkonjićevog kabineta, pred izbore za gradonačelnika Zaječara ima neke veze. Kao menadžer za čišćenje snega, ove godine nije imao posla, ali je često bio saradnik "Nemoguće misije". Takođe je od izborne pobede SNS-a sveprisutni medijski začin. Sportskim jezikom rečeno – Ivica se prosto nametnuo!

Šta nismo videli?

Ovo je poslednje pitanje koje će možda ponuditi odgovore za medijski aspekt ove afere. Budimo objektivni, seks skandali su nezaobilazan deo političkog folklore svuda u svetu – od direktora MMF-a, preko Berluskonijevih bunga-bunga zabava i maloletne Rubi, preljubnika-generala koji su završili u krevetu sa novinarkama koje su ih intervjuisale, sve do famozne Monike Levinski. Seks afera (da se zaista desila) Ivici Dačiću sigurno ne bi naudila, naprotiv, na Balkanu je to pozitivno brojanje i potvrda moći. Ovde, u suštini, seks afere nije ni bilo, jer Ivica je pocrveneo, baš kao svaki normalan muškarac. Oni koji tvrde da bi žmurili jednako su licemerni kao Klinton koji je svojevremeno tvrdio da je pušio marihuanu, ali "nije uvlačio dim"?!! Cilj je bio – posipanje perjem i katranom, što je ovde simbol političke borbe i uvod za javni čitalački čas transkripata razgovora sa Mišom Bananom o blekberijima i drugim temama. U suštini, mi nismo videli pohotnog političara na delu, nismo videli preljubu ili bilo kakvu naznaku sprege seksualne energije i politike. Lažna novinarka je potvrdila svoju apolitičnost legendarnom izjavom: "Širila bih noge i za Vučića!"

O seks aferama političara i dalje postoji zavet ćutanja, koji je tokom prošlih izbora zamalo narušen insinuacijama o vezama Borisa Tadića. Ipak, nakon izbora su se vrata te pećine ponovo zapečatila, a smokvin list licemerno ponovo pokrio ono što je samo Ivica Dačić video.