Radioaktivni otpad

foto: m. milenković

Snegovi Urala

Gde će biti izgrađeno trajno odlagalište radioaktivnog otpada

 

Sav raznovrsni radioaktivni otpad niske radioaktivnosti koji u Srbiji nastaje radom industrije, istraživačkih instituta i medicinskih ustanova na kraju dospeva u Vinču. Ovde se pohranjuje sve, od radioaktivnih igala do većih predmeta. Budući da i sama Vinča generiše jednu količinu ovakvog radioaktivnog otpada, ispostavilo se da stara skladišta nisu dovoljno bezbedna. Kako bi se ovaj problem rešio, u Vinči je tokom prethodnih godina izgrađeno novo odlagalište otpada niske radioaktivnosti. Samo mesto ne deluje posebno impresivno – reč je o samo jednom stabilnom hangaru koji je podignut u krugu Instituta za nuklearne nauke "Vinča". On je suv i zaštićen, ali nije ni nalik nekakvom postrojenju za tretman radioaktivnog otpada. Ideja tekućih projekata koji su ranije realizovani u VIND programu, a sada su u nadležnosti javnog preduzeća Nuklearni objekti Srbije, jeste da se ovde privremeno odlaže otpad niske radioaktivnosti, a da se onaj opasniji otpad kao što je istrošeno gorivo iz vinčanskog reaktora pošalje u Rusiju. Tamo se, na Uralu, ono skladišti u trajnim odlagalištima. "Novoizgrađeni objekti u Vinči, shodno propisima, predstavljaju privremeno odlagalište radioaktivnog otpada", kaže za "Vreme" Radojica Pešić, direktor JP-a Nuklearni objekti Srbije, dodajući da je pitanje trajnog odlagališta regulisano Zakonom o zaštiti od jonizujućeg zračenja i nuklearnoj sigurnosti koji je donet 2009. godine. Inače, izgradnja jednog većeg postrojenja koje bi bilo trajno odlagalište radioaktivnog otpada planira se već godinama. U okviru detaljne studije, Radna grupa Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj izabrala je pre tri godine šest lokacija za trajno odlagalište, ali su one ostale državna tajna. "Trajno odlagalište, prema zakonu, trebalo bi da bude pušteno u rad u roku od 10 godina od trenutka stupanja na snagu novog zakona. Izbor lokacije, izrada tehničke dokumentacije, izgradnja objekta, puštanje u rad i pogonjenje samog objekta je u nadležnosti Javnog preduzeća Nuklearni objekti Srbije. Naravno, ovde se misli na operativne nadležnosti, što će reći da odluku o lokaciji treba da donese država. To će se svakako i desiti, a kao ekspertska podloga za tu odluku poslužiće i studije koje su izrađene u prethodnom periodu. Smatram da, kada ovo pitanje dođe na red, nema razloga da javnost bude isključena. Naprotiv, biće potrebno ostvariti najtešnju moguću vezu, jer se radi o strateškom pitanju", smatra Pešić.

Iz istog broja

Vojvodina

Uprava i građani

R.V

Vreme Beograda – Stanovi za socijalno ugrožene

Svoj kutak, konačno

dodatak priredila biljana vasić

Stranački život i smrt

XIV skupština složno glasa Jeremića i Đilasa

Filip Švarm

Karijere

Drugi odlazak Mila Đukanovića

Milan Milošević

Vojska

Čast plaćenih profesionalaca

Aleksandar Ćirić

Osiromašeni uranijum

Psihološko zagađenje

 

Intervju – Radojica Pešić, direktor JP Nuklearni objekti Srbije

Nuklearna metla

 

Istraživanje o crnim ekološkim tačkama – Vinča

Titovo radioaktivno nasleđe

 

Ubistvo u Batajnici

Turobna sremska noć

Momir Turudić

Najbolji domaći proizvodi

Imlek brend No. 1 u Srbiji

Z.J

Lik i delo

Dik Marti

Dragoslav Grujić

Izbori na Kosovu

Kad se pretera sa »demokratijom«

Idro Seferi

Izveštaj Dika Martija o mučenjima i trgovini ljudskim organima

Posleratni zločini bez kazne

Dejan Anastasijević

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu