Konstantin Kosačev, šef Ruske federalne agencije za saradnju sa dijasporom i za međunarodnu humanitarnu saradnju, najavio je pre desetak dana obnovu nekropolja, ocenivši da "nema lošijeg imidža za Rusiju" od toga što je rusko groblje u Beogradu u veoma lošem stanju, za razliku od britanskog i italijanskog koja su u veoma dobrom stanju a nalaze se pored ruskog. Najavio je i da će troškove, koje nije precizirao, podeliti ruska država i sponzori. Ovu vest je, zatim, u prošlom broju "Vremena" potvrdio Aleksandar Konuzin, donedavni ambasador Rusije u Beogradu. Na pitanje kako napreduje obnova Ruskog nekropolja i od kakvog je značaja taj segment kulturne saradnje za srpsko-ruske odnose, Konuzin je rekao da se ove jeseni očekuje osveštenje prve od četiri restaurirane parcele, i da taj projekat za Rusiju ima veliki simbolički i istorijski značaj.

AKCIJA SPASAVANJA: Rusko nekropolje je deo beogradskog Novog groblja od 1929. godine. Na četiri parcele (80, 80a, 90, 90a) ima 755 grobnih mesta a u njima su posmrtni ostaci oko 3000 ljudi (vidi okvir). Tu se nalaze i Iverska kapela i memorijalni spomenik Ruske slave. Kapela je podignuta zalaganjem kneginje M. A. Svjatopolk-Mirske, a istorija je htela da to bude baš – Iverska. Naime, desilo se da je tokom pregovora kneginje i gradskih vlasti, 1929. godine, javljeno da su boljševici srušili Iversku kapelu koja je krasila Crveni trg u Moskvi od 1669. godine. U znak protesta zbog uništavanja pravoslavnih svetinja u Sovjetskom Savezu, ruski emigranti u Beogradu su odlučili da se na srpskom tlu izgradi kopija Iverske kapele. Samo dve godine nakon toga, 1931, izgrađena je kapela po projektu V. V. Staševskog, bivšeg pukovnika Carske vojske, a tadašnjeg člana Ministarstva građevine u Beogradu. Memorijalni spomenik Ruske slave je prvi spomenik u svetu podignut u čast cara Nikolaja Drugog. Podignut je 1935. godine, po projektu arhitekte R. N. Verhovskog. Na spomeniku piše "Večna slava imperatoru Nikolaju Drugom i dva miliona ruskih vojnika Velikog rata". U osnovi spomenika je grobnica 387 oficira i vojnika ruskog ekspedicijskog korpusa koji su poginuli između 1916. i 1918. godine na Solunskom frontu, 136 oficira i vojnika iz dve artiljerijske brigade koji su poginuli braneći Beograd, posmrtni ostaci četvorice ruskih ratnih zarobljenika koje su streljali Austrijanci u Goraždu zato što su odbili da utovare municiju za front, dvojice mornara sa broda "Tiraspolj" poginulih kod Kladova, i oko sto vojnika preminulih u bolnicama. Nad kriptom je figura anđela-pobednika s mačem.

Tokom godina, mnoge grobnice su oronule, a mnogima je pretilo ukidanje zato što ih niko nije plaćao. Iverska kapela i spomenik Ruske slave bili su u lošem stanju. Na sajtu Ambasade Ruske Federacije izražena je bojazan da "postoji realna opasnost od gubitka ovog unikatnog objekta koji predstavlja ponos ruske istorije i kulture", pa zato "Ambasada zajedno sa Podvorjem pravoslavne crkve u Beogradu i upravom grada Beograda preduzima mere za očuvanje ovog nasleđa".

Inicijator obnove Ruskog nekropolja u Beogradu je Anatolij Lisicin, poslanik državne Dume Ruske Federacije, predsednik Starateljskog saveta Fonda "Anatolij Lisicin", i višegodišnji gubernator Jaroslavske oblasti. "Gospodin Lisicin je moj dugogodišnji prijatelj. Kad je 2008. godine prvi put došao u Beograd, odveo sam ga da vidi Rusko groblje, i gospodin Lisicin je odlučio da pomogne", priča za "Vreme" Milun Radenković, vlasnik firme "Wineco", proizvođač vina i osnivač Fondacije "Rusi u Beogradu".

Osim objektivne opasnosti da će se Rusko nekropolje urušiti, drugi motiv i razlog za njegovu hitnu obnovu jeste i stogodišnjica početka Prvog svetskog rata. U akciju spasavanja Ruskog nekropolja odmah je uključeno Podvorje Ruske pravoslavne crkve u Beogradu, hram Svete Trojice, odnosno njegov starešina Vitalij Tarasjev.

Običnim rečima rečeno, Lisicin i Tarasjev su uspeli da u ovaj projekat uključe i vlast i narod obe države.

Agencije su javile 21. juna 2010. godine da je "generalni direktor Gaspromnjefta Aleksandar Djukov uručio Ruskoj pravoslavnoj crkvi u Beogradu ček od 300.000 evra za finansiranje rekonstrukcije Ruskog groblja. Finansijska sredstva koja je donirao Gaspromnjeft omogućiće da se za dve godine obave rekonstrukcija i uređenje Ruskog groblja i da ono dobije status istorijske nekropole. Zatim su 20. decembra 2010. godine, tadašnji ambasador Rusije Aleksandar Konuzin, starešina Podvorja Ruske pravoslavne crkve Vitalij Tarasjev i tadašnji zamenik gradonačelnika Beograda Milan Krkobabić potpisali Memorandum o uzajamnom razumevanju o projektu formiranja kompleksa ruskih parcela na Novom groblju. "Cilj ovog projekta jeste da napravimo memorijalni kompleks, koji će biti primer kako dva naroda neguju i čuvaju kulturno-istorijsku baštinu", rekao je tom prilikom Milan Krkobabić.

Zatim je prošlog januara javljeno da su Demokratska stranka Srbije i Jedinstvena Rusija obećale učešće u obnovi. Kako je tom prilikom procenjeno, treba prikupiti oko dva miliona evra. U to vreme je, zaslugom Lisicina, o Ruskom nekropolju govoreno i na skupštini Jedinstvene Rusije u Sankt Peterburgu. Tada je nameru da se pomogne obnovi podržao i sam Vladimir Putin.

KULTURNO–ISTORIJSKA VREDNOST: Delegacije Rusije i Srbije obišle su Rusko nekropolje avgusta prošle i aprila ove godine. "Politike i vlade se menjaju, ali je prijateljstvo između ruskog i srpskog naroda konstantno, što potvrđuje i izgradnja ovog memorijalnog kompleksa", izjavio je Milan Krkobabić tokom najnovije posete. Neposredno pre toga, Skupština Beograda je donela odluku kojom je Ruski nekropolj definisan kao jedinstven kompleks četiri parcele kome su priključeni i grobovi Mihaila Rodzjanka i generala Mihaila Aleksejeva (vidi okvir), zato što su suštinski neodvojivi deo tog kompleksa. Tim povodom je na sajtu Ambasade Rusije u Beogradu objavljeno da je "ova odluka pravni osnov za specijalni status Ruskog nekropolja u okviru aktivnog groblja, što će omogućiti njegovo očuvanje kao kulturno-istorijske vrednosti".

Početkom ove godine Milun Radenković osnovao je već pomenutu Fondaciju "Rusi u Beogradu" s ciljem da prikupi novac za obnovu Ruske nekropolje. U Inicijativnom odboru Fonda je 20 univerzitetskih profesora, lekara, privrednika i umetnika, a predsednik je dr Branko Kovačević. "Veliki broj Rusa je poginuo štiteći i braneći Beograd, ali su mu isto tako pomogli da se razvije i mnogi Rusi koji su emigrirali nakon Oktobarske revolucije; pomogli su da se razvije naš Univerzitet, naša nauka, arhitektura, kultura i svi ostali segmenti života. Ti Rusi su bili naši sugrađani, i red je da im mi sada njihovu dobrobit uzvratimo. Obnova Ruskog nekropolja je dobar način za to", kaže za "Vreme" Radenković. "Razgovarao sam sa ljudima koji bi mogli da pomognu, naročito sa onima koji sarađuju sa Rusijom, i sa zadovoljstvom su prihvatili moj predlog. Cilj nam je da ovo bude masovna akcija, smatramo da je bolje da svako da po jedan evro nego da jedan čovek da 500.000 evra. Neophodno je da se pokaže da je ovo akcija zahvalnosti srpskog naroda ruskom narodu, a ne jednog čoveka. Zato mi nismo vezani ni za jednu partiju."

Ovu inicijativu Miluna Radenkovića donekle je usporila administracija. "Nedavno smo dobili odgovor da moramo da promenimo naziv Fonda – prvobitno se zvao ‘Ruski Beograd’. Skupština grada nas je odbila s obrazloženjem da se ime Beograda ne može upotrebljavati u te svrhe. Sad smo promenili ime Fonda u ‘Rusi u Beogradu’ i čekamo novi odgovor."

Do sada je potpuno restaurirana spomen-kosturnica prema originalnom izgledu, a u toku je završetak rekonstrukcije Iverske kapele. U planu su postavljenje zvonare prema projektu originalne zvonare Iverske kapele iz Moskve i restauracija nadgrobnih spomenika. Procenjuje se da će kompleks na beogradskom Novom groblju biti najveći ruski nekropolj van teritorije Ruske Federacije.