Biznis i golf – akcija stranih kompanija u Srbiji

Sportski duh korporativne kulture

Svoja pravila ponašanja multinacionalke su prenele u Srbiju, prvo kroz poslovni imidž na tržištu, a odskora kroz sport

REZULTAT ZA SADA SKROMAN: Pet stotina golfera u Srbiji

U poslednje četiri nedelje na terenima Golf kluba Beograd na Adi Ciganliji održana su četiri golf turnira u organizaciji Verano Motorsa, Societe Generale banke, Deloittea i Bance Intese. Za razliku od zapadnih zemalja gde je golf decenijama afirmisan i uglavnom vezan za velike kompanije, kod nas je tek ove sezone biznis uočljivije počeo da forsira ovaj sport. Povodi za organizovanje turnira a time i sponzorisanje golfa su razni, ali zajedničko svim tim priredbama jeste da donose, bezmalo po modelu franšize, deo korporativne kulture stranih kompanija koje posluju u Srbiji. Rezultat je za sada skroman – broj golfera u našoj zemlji ne prelazi 500, ali i zadovoljavajući s obzirom na to da traje tek treća sezona ovog sporta posle Drugog svetskog rata.

ŽELJA KLIJENATA: Ljiljana Ajdar iz Deloittea kaže za "Vreme" da je organizacijom turnira ova revizorska kompanija želela da obeleži 15 godina rada u Srbiji. "Golf je deo korporativne kulture, a cilj je da se ljudi osim u poslu pokažu i u drugim oblastima. Odlučili smo se za turnir zato što je golf nov sport u Srbiji, a i svi naši klijenti se uglavnom njime bave", kaže Ajdar.

Jedan od naših najboljih golf igrača i osnivač Golf kluba "Beograd" Aleksandar Anđelković objašnjava da sve velike svetske kompanije, koje drže do sebe, prave svoje golf turnire, jer taj sport smatraju prestižnim. Osim toga, kaže on, jedna partija golfa može mnogo da pokaže o poslovnom partneru s kojim treba da sklopite ugovor. "Pravilo u poslovnom svetu je da se danas golf tereni sve više prave pored velikih aerodroma. Pre sklapanja ugovora, praksa je da sa partnerom odigrate partiju golfa, gde ćete moći da saznate sve o njemu za dva do četiri sata. Da li pomera lopticu u toku igre, što je zabranjeno, kako se ponaša kada vi imate sreće a njemu ne ide, a kako kad treba da prizna da je izgubio", priča Anđelković. Sudeći po sve brojnijim posetama golf terenu na Adi Ciganliji, možda će deo poslova koji su se u Srbiji tradicionalno sklapali u kafani biti premešten na ovaj novi punkt.

ZDRAV ŽIVOT: PR Golf kluba Jelena Golubović kaže da je mnogim sportistima golf drugi sport. Tako je, recimo, na nedeljnom turniru Intese učestvovao i Daniele Masaro, bivši fudbaler AC Milana, sada strastveni golfer. "Golf je nešto novo kod nas, ali se u svetu uklapa u trendove o zdravom životu. Prema nekim istraživanjima, golf produžava život za 10 godina. To su razlozi zbog kojih je popularan u celom svetu", kaže Golubović.

PREDSEDNIK GOLF KLUBA "BEOGRAD": Aleksandar Anđelković

Anđelković objašnjava za naš list zašto bi u zemlji gde je fudbal nacionalni sport broj jedan ljudi bili zainteresovani za golf: "U golfu su najvažniji borba protiv sebe i inat. Borite se najpre protiv sebe i nastojite da popravite svoj rezultat. Tek onda se borite protiv terena i protivnika. Zbog tog prkosa smatram da bi Srbi bili dobri golferi. Moj hobi je bio da po svetu tražim Srbe koji igraju golf i nalazio sam ih u Meksiku, Indoneziji, na Novoj Gvineji. U SAD se svake godine održavaju turniri Srpske nacionalne lige, a jedan Srbin je mentalni trener Serđa Garsije, jednog od najboljih golfera na svetu."

Kada je 1997. godine Anđelković osvojio Jaguar Cup u Škotskoj kao takmičar Češke, Englezi su se zapitali kako to da pored dve hiljade terena koje imaju Englezi, kup osvoji igrač iz zemlje koja ima nekoliko terena. Dodatna zabuna nastala je kada je rekao da je Jugosloven, a kod nas tada nije bilo nijednog golf terena.

Prvi golf teren je u Srbiji napravio knez Pavle 1936. godine, na mestu gde se danas nalazi restoran Golf u Košutnjaku. Vlasti posle Drugog svetskog rata bukvalno su ukinule ovaj sport, kao "ostatak aristokratske tradicije". Golf je posle 68 godina u zemlju "vratila" princeza Jelisaveta Karađorđević, otvaranjem terena na Adi Ciganliji, koji je i danas jedini u našoj zemlji izgrađen po evropskim standardima. Golf savez Srbije i Crne Gore 2003. godine primljen je kao 34. član u Evropsku golf federaciju.

Iz istog broja

Zoran Đinđić, etika i odgovornost

U tunelu, usred mraka…

Zoran Karajlović

Intervju – Veroslav Janković

Biodizel iz Šida

Ž. Pantić

Energetska budućnost Balkana – jednačina sa mnogo nepoznanica

Nuklearni rat ili pakt

Sijka Pištolova

Mešetarenje sa pšenicom

Dva dinara druže

Zoran Majdin

Intervju – Svetlana Vukajlović, direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje

Sindrom „trulog paradajza“

Branka Kaljević

Veterani posle rata

Život koji čeka da počne

Jelena Grujić

Srbija i Hag

Akcioni blam

Dejan Anastasijević

Šta Bagzi zna

Pun kofer trgovačkog putnika

Miloš Vasić

O Beogradskoj berzi

Apatija traje

Nenad Gujaničić, nenad.gujanicic@ac-broker.co.yu

Rekordi – Komercijalna banka, Beograd

Na štednji pola milijarde evra

Brendovi i novinari – Prva međunarodna konferencija "Kako graditi novi identitet i imidž države Srbije"

Konsenzus o boljoj zemlji

Investicije – Sportski centar "11. april", Novi Beograd

Srpski Menhetn nema bazen

Tržište informacija – Agencija Executive Group

Servis vodećih kompanija

Bojan Pantić

Vreme uspeha

Biznis

Tranziciona pravda

Izazovi i predrasude

Ključni koncepti u operativnim oblastima tranzicione pravde

Suočavanje i razumevanje

Tranziciona pravda

Tranziciona pravda i razvoj

Lens Klark

Tranziciona pravda - regionalne inicijative i saradnja

Nasleđe prošlosti

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu