U okviru doista zavidnog uspona celog finansijskog sektora u Srbiji i proteklih godinu dana, novosadska osiguravajuća kuća "DDOR Novi Sad" spada u firme koje su postigle najveću poslovnu ekspanziju. No, i ova kuća, u kojoj država ima većinski paket akcija, sprema se za privatizaciju, jer Vlada Srbije izgleda procenjuje da pored dobrog privatizacionog prihoda pri prodaji svog udela u ovoj firmi može, uvođenjem nekog snažnog stranog partnera, dodatno ubrzati povećanje osiguravajućih poslova, posebno kada je reč o takozvanom životnom osiguranju, koje je svuda u svetu glavna potpora penzionom sistemu.

Zanimljivo je da su za dve vodeće osiguravajuće kuće kod nas "DDOR Novi Sad" i "Dunav" u Beogradu u Ministarstvu finansija predviđeni različiti scenariji privatizacije. Kontrolni paket akcija u novosadskoj kući biće ponuđen na tenderu za strateškog partnera, a učešće države u "Dunavu" izneće se na Beogradsku berzu.

Razgovor sa generalnim direktorom "DDOR-a Novi Sad" dr Bogdanom Kuzmanovićem počeli smo od poslovnih rezultata njegove kuće u protekloj godini.

DR BOGDAN KUZMANOVIĆ: U toku 2005. godine "DDOR Novi Sad" je zabeležio znatno povećanje premije osiguranja, čak 26 procenata više u odnosu na prošlu godinu, što je u apsolutnom iznosu preko 2,5 milijarde dinara. Ukupno ostvarena premija osiguranja za 2005. godinu iznosi preko deset milijardi dinara. Štaviše, gotovo polovinu isplaćenih šteta u našoj zemlji isplatio je "DDOR Novi Sad".

Kompanija "DDOR Novi Sad" danas je lider na tržištu osiguranja u Srbiji i Crnoj Gori. Po visini sredstava koja izdvajamo za finansiranje mera sprečavanja i suzbijanja rizika, kao i po zavidnim rezervama sigurnosti, možemo se svrstati u sam vrh među osiguravajućim društvima u Srbiji i Crnoj Gori. Ovi pokazatelji jasno govore da je "DDOR Novi Sad" najpouzdaniji i najstabilniji poslovni partner na našem tržištu osiguranja. Tokom 2005. godine "DDOR Novi Sad" je zabeležio znatno povećanje portfelja osiguranja. Zaključeni su ugovori sa više od 100.000 novih osiguranika koji predstavljaju sigurne pokazatelje poverenja koje uživa naša osiguravajuća kuća.

VREME: Da li su ovi dobri rezultati znak da dolazi vreme sređivanja osiguravajuće regulative u Srbiji?

Ove godine u Srbiji su izvršene značajne izmene u sektoru osiguranja. Nakon stupanja na snagu Zakona o osiguranju, Narodna banka Srbije je u tekućoj godini donela veći broj podzakonskih spisa iz ove oblasti. Polovinom jula 2005. godine donet je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju. Najkrupnija izmena tiče se privatizacije društava za osiguranje, odnosno preobražaja njihovog društvenog ili državnog kapitala. Postupak privatizacije, po tom zakonu, pokreće i nadzire Ministarstvo finansija, a organizuje ga i sprovodi Agencija za osiguranje depozita. U oktobru 2005. godine donet je i Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima, koji će se primenjivati od prvog aprila 2006. godine. Njime se uređuje: ustrojavanje i upravljanje ovim fondovima; poslovi i dužnosti banke koja vodi račun fonda i obavlja druge usluge; nadležnost Narodne banke Srbije u nadziranju društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima.

Tokom 2005. godine Narodna banka Srbije je preduzela odlučne poteze iz delokruga nadzora, uvažavajući u punoj meri odredbe Zakona o osiguranju. Broj osiguravajućih društava je prepolovljen oduzimanjem dozvola za rad zbog nepravilnosti u poslovanju, a sve preduzete mere ukazuju na to da postoji snažna težnja ka uspostavljanju regularnog tržišta osiguranja.

Ciljate na to da je u poslednjih nešto više od godinu dana Narodna banka Srbije oduzela 15 dozvola za rad, a tri kuće su se same dobrovoljno ugasile. No, iako se broj osiguravajućih kuća gotovo prepolovio (sa 40 na 22), bilansna suma celog osiguranja smanjena je za samo šest odsto, a bruto premija za samo tri odsto. Da li je ta seča malih, privatnih kuća bila opravdana u vremenu kada nam je čitav sistem osiguranja nerazvijen, pa je premija osiguranja po glavi stanovnika Srbije 35 evra, dok je ona u Sloveniji 634, a u Hrvatskoj 181 evro?

Vreme se nije moglo birati, pošto su razlozi za oduzimanje dozvola za rad određenom broju osiguravajućih društava bili višestruki. Pored brojnih propusta u poslovanju, kod osiguravajućih društva kojima je oduzeta dozvola za rad konstatovana je i netačnost finansijskih izveštaja, koja je "dala pogrešnu sliku o poslovanju Društva kako svojim korisnicima usluga tako i nadležnim institucijama", kako se navodi u izveštaju NBS-a.

Pomenuta društva su neadekvatno upravljala likvidnošću, čime se smanjivala mogućnost njihovih izmirenja dospelih obaveza. Sem toga, poslovalo se sa zastupnicima i posrednicima koji nisu imali dozvolu za rad, a dešavalo se i da su društva nelikvidna, odnosno da im je tekući račun bio blokiran u dužem periodu. Jedinstvenu tarifu o visini premije, koja je propisana u Udruženje osiguravajućih organizacija SCG, gotovo da u likvidiranim društvima niko nije poštovao.

Štaviše, osiguravajuće kuće kojima je oduzeta dozvola za rad imale su problema pri isplati šteta, pošto su se trošila sredstva iz tehničke rezerve koja inače služe isključivo za isplatu šteta. Posledica svega toga jeste da je stvoren jedan novi deo tržišta za preostale osiguravače, ali isto tako i obaveze prema Garantnom fondu. DDOR je za 11 meseci ove godine isplatio oko 105 miliona dinara šteta koje pripadaju likvidiranim društvima.

Neki smatraju da je opasno to što sada "DDOR Novi Sad" i "Dunav" u Beogradu kontrolišu više od dve trećine domaćeg tržišta osiguranja i da zbog toga treba požuriti sa privatizacijom i ovih kuća sa većinskim vlasničkim udelom države. Ne preti li, međutim, nova monopolizacija, u kojoj će umesto države, cenu osiguranja diktirati grupa povezanih investitora? Kako je dosad tekao proces privatizacije u vašoj kući, tokom koga je privatizovano blizu 45 odsto kapitala, i kako će se pristupiti prodaji državnog, većinskog paketa akcija?

Monopolizma na domaćem tržištu osiguranja nema, a cenu osiguranja diktira tržište, odnosno skup svih privrednih tokova zemlje. Dakle, nerealno je pretpostaviti da cenu osiguranja mogu formirati, odnosno nametnuti vodeće osiguravajuće kuće, bilo da je država ili bilo koje pravno lice većinski vlasnik njihovih akcija. Štaviše, primenom postojećih i uvođenjem novih zakonskih regulativa i drugih mera, država će i ubuduće vršiti kontrolu poslovanja i razvoja sistema osiguranja u zemlji.

Sa privatizacijom "DDOR-a Novi Sad" počelo se još 2002. godine i tokom tog procesa su organi upravljanja Društva, polazeći od zaključka Vlade Republike Srbije, doneli nekoliko izuzetno važnih odluka kojima su u potpunosti uređeni vlasnički i upravljački odnosi u Društvu. Po iskazivanju društvenog kapitala u akcijama i registraciji u Trgovinskom sudu, emitovane su obične akcije na osnovu raspodele neraspoređenog dobitka iz ranijih godina sa pripadajućom revalorizacijom, revalorizacionih rezervi akcijskog kapitala iz 2002. godine i neraspoređenih revalorizacionih rezervi akcijskog kapitala iz ranijih godina.

Kao posledica tih aktivnosti, došlo je do izmene učešća društvenog kapitala u "DDOR-u Novi Sad" koje na kraju 2003. godine iznosi 43,87 odsto što, sa 6,80 odsto akcijskog kapitala čiji je vlasnik država, potencijalno obezbeđuje 50,67 odsto glasova u Skupštini akcionara. Na taj način je promenjena struktura kapitala u korist društvenog i državnog koji je sada većinski u odnosu na privatni akcijski kapital.

Pred kraj 2003. godine izvršene su izmene i dopune Statuta "DDOR-a Novi Sad" po osnovu kojeg je početkom 2004. godine osnovan Savet zaposlenih, čija funkcija je da preko svog predstavnika u Skupštini akcionara zastupa interese društvenog kapitala u Akcionarskom društvu. Ovo telo čini po jedan predstavnik svakog organizacionog dela "DDOR-a Novi Sad".

Odlukom Skupštine "DDOR-a Novi Sad", neraspoređeni deo osnovnog kapitala koji nije mogao biti nominovan na akcionare, prenet je na rezerve. Celokupan osnovni kapital Društva, i to kako društveni kapital izražen u akcijama tako i redovni akcijski kapital iskazan u običnim akcijama, početkom avgusta prenet je u Centralni registar hartija od vrednosti u Beogradu, čime su stvoreni uslovi za trgovanje na berzi.

Godine 2004. trgovalo se akcijama "DDOR-a Novi Sad", što znači da je došlo do promene vlasnika. Krajem 2004. godine Skupština Društva donela je odluku o privremenoj šestomesečnoj obustavi trgovine akcijama "DDOR-a Novi Sad" u okviru priprema za prilagođavanje novom Zakonu o osiguranju. Privremeno obustavljanje trgovanja imalo je za cilj zaštitu interesa akcionara i očuvanje načela njihove ravnopravnosti.

"DDOR Novi Sad" je prošao kroz pretprivatizacionu fazu. Iz navedenog se uočava da društveni i državni kapital premašuju tek polovinu ukupnog kapitala. Novi akcionari doneli su Društvu ne samo svež kapital već i nov odnos prema poslovanju, te izmenili stav poslovodstva i zaposlenih prema ciljevima i kriterijumima uspešnog poslovanja. Zbog svega toga može se očekivati da će "DDOR Novi Sad" u toku 2006. godine okončati proces privatizacije.

Kakav je vaš načelan stav u vezi s pitanjem da li inostranom strateškom partneru treba omogućiti većinsko ulaganje u jednu od liderskih osiguravajućih kuća u Srbiji (kao što se čini u bankarskom sektoru)?

Svako ulaganje u našu osiguravajuću kuću kojim bi se obezbedili njegovo dalje uspešno poslovanje i dalji razvoj može se smatrati pozitivnim spoljnim faktorom. Razne vrste investicija, bez obzira na to da li one dolaze iz zemlje ili inostranstva, treba podjednako da se tretiraju, ako im je cilj da održe lidersku poziciju osiguravajućeg društva. Štaviše, primenom Zakona o osiguranju, koji je usklađen sa smernicama Evropskog saveza i međunarodnim standardima za ovu delatnost, otkloniće se prepreke za dolazak stranih ulagača. Stvaraće se uslovi za privatizaciju domaćih društava, pri čemu će tokom 2006. biti privatizovan i "DDOR Novi Sad".

Ako drastično uprostimo funkcije modernog osiguranja, onda je ono tu da nadoknađuje štete, na jednoj, i da organizuje jednu vrstu štednje za starost i bolest, na drugoj strani – i, naravno, da vrati novac koji mu je poveren (poštujući načelo likvidnosti i sigurnosti). Koji su sve razlozi što u Srbiji još uvek nema te "štednje", to jest što je dobrovoljno osiguranje života i zdravlja kod nas i dalje toliko nerazvijeno?

Osiguranje života jeste ulaganje u sopstvenu sigurnost, u sigurnost svoje porodice i istovremeno korisno ulaganje vlastitih sredstava, jer sve ono što je osiguranik godinama uplaćivao vraća se kroz ugovorenu osiguranu sumu uvećanu za ostvarenu dobit. Program osiguranja života nije samo sigurna zaštita nego i ulaganje koje donosi dobit.

Iako osiguranje života u svetu tržišne ekonomije, kao delatnost osiguranja, zauzima dominantno mesto, kod nas ovaj vid osiguranja nije dovoljno zastupljen. Primaran razlog je nepovoljna ekonomska situacija u zemlji, odnosno nemogućnost platežno sposobnog dela stanovništva da odvoji deo svojih sredstava u fond koji bi bio namenjen osiguranju života, kao i nedovoljna informisanost domaćeg stanovništva o značaju ove vrste osiguranja.

Gubitak poverenja u rad finansijskih institucija 90-ih godina doveo je do određenog stepena rezervisanosti stanovništva za plasman svojih sredstava u ovaj vid osiguranja. Tendencija stabilizacije i razvoja privrednih tokova zemlje doprinela je stvaranju novog poverenja stanovništva prema državnim i finansijskim institucijama. Štaviše, kontunuiranim procesom informisanja stanovništva o preduzetim sigurnosnim merama zaštite osiguranika, kao i o programima osiguranja koje nudi naša kuća, stanovništvo ponovo stiče poverenje i nalazi sigurnost i zaštitu u osiguranju.

Činjenica je da su razni neželjeni događaji iz prošlosti praktično neponovljivi, kao u slučaju inflacije koja je 90-ih uništila sve domaće privredne tokove, odnosno, pri zaključenju polise osiguranja života pređašnja neprijatna iskustva sa inflacijom su limitirana. Jedinstvena zaštita od inflacije obezbeđena je osnovnim oblikom ugovaranja, dinarskim osiguranjem života sa ugovorenom deviznom klauzulom.

Iako ovaj vid osiguranja trenutno nije dovoljno zastupljen na domaćem tržištu osiguranja, on će se bez sumnje sve više razvijati. Znatna sredstva se ulažu u informisanje i edukaciju stanovništva o već duže vreme prisutnim vrstama osiguranja, kao i o novim vrstama osiguranja, a rezultat uloženog rada vidljiv je u rastućem broju stanovništva zainteresovanog za ovaj vid osiguranja i zaključenih polisa osiguranja kod "DDOR-a Novi Sad".

Dopunsko zdrastveno osiguranje jeste nov oblik dobrovoljnog, kolektivnog osiguranja, koji se može ugovoriti nezavisno od obaveznog zdravstvenog osiguranja. Na ovaj način, naš osiguranik sebi obezbeđuje dodatnu zdravstvenu zaštitu za slučaj hirurške intervencije (operacije) i za slučaj težih bolesti i posledica bolesti.

Ovaj vid osiguranja naišao je na izuzetan prijem kod ljudi koji su u radnom odnosu. Podatak da je u toku 2005. godine za dopunsko zdravstveno osiguranje zaključena premija u vrednosti od 200 miliona dinara ide u prilog činjenici da je u ovom segmentu rada "DDOR Novi Sad" ostvario najveći pomak u razvoju svog portfelja osiguranja. Uzimajući u obzir značajnu tendenciju njegovog rasta, kao i rasta njegove zastupljenosti na tržištu, "DDOR Novi Sad" će i u narednoj, 2006. godini ambiciozno graditi i razvijati ovaj program osiguranja.

Vaša kuća ima poslednjih godina značajnu poslovnu ekspanziju. Koje rezultate vaše firme smatrate najznačajnijim za dalju strategiju razvoja i koja je vaša lična poslovna filozofija, kako se to obično kaže?

Svi rezultati postignuti poslednjih godina su od velikog značaja za dalju strategiju razvoja društva. Pored svih gore navedenih novosti, veoma značajne promene izvršili smo uvođenjem novih programa osiguranja, odnosno "DDOR Novi Sad" je tokom poslednjih nekoliko godina ponudio više novih usluga. Među njima se posebno izdvajaju: dobrovoljno penzijsko, dobrovoljno zdravstveno osiguranje, putno osiguranje, obnovljeno kasko osiguranje. U narednoj godini očekuje se njihova dalja ekspanzija, uz uvođenje inovacija i u ostalim vrstama osiguranja: prvo, novih 100.000 zadovoljnih korisnika naših usluga; drugo, rast premijskog prihoda za oko 26 procenata; treće, povećan udeo na tržištu.

Moja lična poslovna filozofija sastoji se u nastojanju da se očuva stabilnost poslovnog sistema i da se nađu načini za njegov dalji razvoj. Osnov za rad su mi pokazatelji do sada postignutih uspešnih rezultata, ali sa njima se nikada ne zadovoljavam. Nastojim da izgradim moderniji i uspešniji sistem ne narušavajući njegovu unutrašnju stabilnost. Moja dodatna stimulacija za rad jesu zdrava, odnosno lojalna konkurencija i fer tržišna utakmica u kojoj pobeđuju najbrži i najsposobniji.