"Iskreno, očekivao sam mnogo manje pre nego što sam otišao", kaže o utiscima nakon povratka iz Brisela Srđan Lazović, potpredsednik Saveta stranih investitora i direktor za korporativne i regulatorne poslove za CEFTA region i Bugarsku u kompaniji British American Tobacco South-East Europe d.o.o. Predstavnici Saveta bili su u dvodnevnoj poseti Evropskoj komisiji (EK) u Briselu, gde su razgovarali sa predstavnicima četiri generalna direktorata, mahom o ekonomskim pitanjima (za proširenje, poreze i carinsku uniju, ekonomska i finansijska pitanja i trgovinu), kao i sa generalnim direktorom za proširenje Kristijanom Danijelsonom.

"VREME": Šta ste očekivali, a šta ste čuli?

SRĐAN LAZOVIĆ: Očekivao sam da će Evropa biti na razini svojih unutrašnjih turbulencija sa jedne strane, a sa druge strane da spoljnopolitički prioritet EU više nije Balkan, već su to danas istočna granica EU i pitanje Bliskog istoka. U tom kontekstu nismo imali neka prevelika očekivanja u smislu da je Srbija, odnosno Zapadni Balkan, i dalje prioritet EU. Međutim, upravo to je bila poruka koju smo za ta dva dana imali priliku da čujemo od svih sagovornika, a to je bila poruka i sa naše strane, kao predstavnika stranog kapitala koji su prisutni u Srbiji – Balkan nije niti sme biti zaboravljen od strane EU. To je bila ključna poruka ove posete. I ta poruka dolazi od strane asocijacije čijih 70 odsto članica čine kompanije iz EU. Do sada je FIC, kao vodeća poslovna asocijacija u zemlji, imao saradnju sa EU, kako sa Briselom tako i sa Delegacijom EU u Beogradu. Međutim, smatramo da je ovo trenutak za odličan početak jednog novog poglavlja u odnosima između Srbije i EU. Sa jedne strane, imamo novu vladu u Beogradu, formiranu pre svega nekoliko meseci, sa punim reformskim, odnosno političkim kapacitetom da iznese reforme, sa druge strane imamo novi saziv Evropskog parlamenta, a ovih dana se formira i novi saziv same Komisije. Verujemo da će politička stabilnost u odnosima koja bi trebalo da usledi dovesti i do ubrzanja procesa evropskih integracija. Bilo bi jako dobro da EU što pre otpočne formalne pregovore sa Srbijom i da se, ako je moguće, do kraja godine već otvori jedno od poglavlja. Dugo smo govorili o Poglavlju 32, odnosno finansijskoj kontroli. Naravno, njihovi prioriteti jesu Poglavlja 35, 23 i 24, ali mislimo da smo ostavili dovoljno argumenata na stolu Briselu, sa stanovišta biznisa, zašto verujemo da je neophodno otvoriti i Poglavlje 32 do kraja ove ili početka sledeće godine.

Kažete, vlada je u punom kapacitetu. Vlada je izabrana krajem aprila, ali to je u principu ista vlada. Zašto nije bilo "punog kapaciteta" u prethodnoj Vladi koja je bila manje–više ista?

Obe vlade, i ova i prošla, koalicione su, ali ovde imamo političku stranku koja je na izborima osvojila preko 50 odsto glasova, te prema tome imamo i dominantnu većinu u Skupštini Srbije; govorimo o 200 od ukupno 250 poslanika koji podržavaju kurs koji ima vladajuća koalicija. U tom smislu govorimo o tom punom političkom kapacitetu koji vlada danas ima. Ekonomska situacija u zemlji je veoma teška, ali ona nije došla kao rezultat mera u poslednja dva meseca ili u poslednje dve godine, već kao rezultat mera u poslednjih 20-30 godina. Mnoge od mera u oblasti ekonomije koje je trebalo da se sprovode u prošlosti gurane su pod tepih, i danas dolazimo u situaciju da se očekuje da neko čarobnim štapićem reši probleme koji su 20-30 godina stavljani u stranu. Uz sve to, u prethodnom periodu u pojedinim oblastima politika je, nažalost, dominirala nad ekonomijom, i ekonomija je ta koja danas ispašta zbog nekih nerazumnih ili neodgovornih političkih odluka koje su preduzimane u prošlosti. Dodatni otežavajući problem ovoj novoj vladi bile su poplave koje su nastupile dve ili tri nedelje nakon njenog formiranja. Međutim, nijedan od ovih faktora ne sme i ne može biti izgovor vladi da ne nastavi sa dugoočekivanim reformama. Prve korake smo već imali priliku da vidimo tokom leta, to su usvojeni zakoni o radu i stečaju ili najavljeni plan fiskalne konsolidacije. Očekujemo dalja usvajanja i primenu drugih reformskih zakona, kao što je, na primer, zakon o planiranju i izgradnji.

Ono što u ovom trenutku nas jako zabrinjava, i imali smo prilike u Briselu da govorimo na tu temu, jeste pitanje javnih finansija. Alarmantna je situacija u kojoj se nalazi budžet, odnosno pitanje budžetskog deficita i rastućeg javnog duga. Razgovarali smo i o reformi javne uprave i javnih preduzeća, završetku procesa privatizacije, restrukturiranju preostalih preduzeća, borbi protiv sive ekonomije… Sve su to stvari koje očekujemo da Vlada Srbije iznese u narednom periodu.

Dobro, šta kažu u Briselu na te probleme?

U interesu Brisela je da te probleme Srbija rešava pre nego što uđe u "klub". Poenta pretpristupnih razgovora jeste da zemlja kandidat reši što više svojih problema, da podigne konkurentnost ekonomije pre nego što uđe u EU. Na primer, otvaranje Poglavlja 32 bi bio jako dobar signal iz Brisela, kako bi se stavila određena doza dodatne kontrole po pitanju upravljanja budžetom i javnim finansijama zemlje. Imajući u vidu stanje javnih finansija, preneli smo Briselu da oni tu mogu da daju dodatnu podršku Srbiji u kontekstu jakog signala investitorima, signala koji bi bio dat ukoliko bi se otvorilo to Poglavlje 32. Uz to, naravno, dolazi i aranžman sa MMF-om.

Utisak je da EU, kada je o Srbiji reč, mnogo više nego sa ostalim, ranijim kandidatima, stavlja akcenat na ekonomiju. Zašto je tako?

Verujem da je i sama EU u tim proširenjima 2007. sa Bugarskom i Rumunijom, i 2013. sa Hrvatskom, naučila neke lekcije i da ne želi da ponavlja greške, odnosno da želi da ispravlja one stvari za koje je videla da nedostaju u prošlosti. Ali ja to vidim kao pozitivnu stvar, jer verujem da je ekonomija ključ prosperiteta ove države. I što se više priča o ekonomiji i otvaraju se svi problemi koji su stavljani pod tepih svih ovih godina, biće bolje svim građanima ove države. Dobro je da budemo transparentni i da u dijalogu pokušamo da nađemo najbolje rešenje.

Da li se u razgovorima koje ste vodili pomenuo odnos Srbije prema domaćim i stranim investitorima, kada je reč o subvencijama? Da li je ovakav način pomoći samo nekim privrednim društvima pravedan u odnosu na domaće privrednike?

Nije se razgovaralo samo o stranim investitorima, već o celokupnoj ekonomskoj situaciji u Srbiji i kako je unaprediti. Međutim, EK je prepoznala značaj Saveta stranih investitora za ekonomiju same Srbije. Kompanije članice FIC-a su investirale 20 milijardi evra u Srbiju, činimo oko 18 odsto BDP-a i direktno upošljavamo skoro sto hiljada ljudi u ovoj državi, i kao takvi smo najveći izvoznici i najveći poreski obveznici – jednom rečju, mi predstavljamo najzdraviji deo srpske ekonomije. Naša misija je da taj zdravi deo srpske ekonomije bude još zdraviji. Tema o kojoj se u Briselu govorilo bile su i subvencije, na primer. To pitanje je medijima veoma atraktivno, u smislu da li su subvencije te koje treba da privlače strani kapital, kakva je politika države prema tom problemu. Brisel je rekao da politika tog subvencionisanja po pitanju dolaska novih investitora treba da bude transparentna. Međutim, za nas kao Savet, pitanje subvencija je sekundarno, bez obzira koliko to zvuči paradoksalno. Za nas je primarno pitanje investiciona klima. Srbija mora da napravi investicioni ambijent koji će biti povoljniji od zemalja u regionu. Mi svi dolazimo iz multinacionalnih kompanija koje su prisutne u 50, 100, 150 ili 200 zemalja globalno. I kao što eksterno vodimo "tržišne ratove" sa konkurencijom, tako i unutar svojih kompanija ponekad vodimo i jače ratove da bismo prikazali Srbiju kao atraktivnu investicionu destinaciju. Da bi se desilo to dodatno ulaganje, neophodno je da investicioni ambijent u Srbiji bude bolji i povoljniji nego u drugim zemljama. To nije pitanje subvencija nego poboljšanja sveukupne investicione klime.

Hajde onda da vas direktno pitam: da li vi mislite da je politika subvencionisanja pravedna u odnosu na domaće investitore?

Uopšte ne bih želeo da ulazim u to. Svi mi, strani investitori, ovde smo lokalne kompanije, radimo po srpskim zakonima, plaćamo poreze u Srbiji, zapošljavamo lokalnu radnu snagu. Recimo, u kompaniji iz koje dolazim imamo 300 zaposlenih lokalno, od toga samo dva ili tri stranca.

Ali, kapital je strani…

Jeste strani kapital, ali je reč o lokalnoj kompaniji koja daje dnevno veliki doprinos ekonomiji Srbije kao i ostale članice Saveta. Opet se vraćam na to da je pitanje subvencija diskreciono pravo vlade da uređuje način na koji će da privlači investitore. Ne ulazimo u to da li vlada treba ili ne treba da daje subvencije u tom cilju. Ako se vlada odluči da tako radi, ta politika treba da bude transparentna. Međutim, ono što je mnogo važnije jeste da kompletan investicioni ambijent bude bolji nego danas, jer će to biti dodatni impuls za privlačenje novih investicija.

U sredu je izašao izveštaj EK, negativno su ocenjeni sloboda izražavanja, spoljna politika i pravosuđe. Ovo pitanje se odnosi na investicionu klimu – kako bilo koga da privučete, uz subvencije ili ne, ako nemate pravnu sigurnost?

Ove tri teme su izuzetno važne i sama EK ih je prepoznala. To su dominantno političke teme, a ne ekonomske, ali se u nekim svojim oblastima tiču i ekonomije. Za nas je nastavak reforme pravosuđa jedna od ključnih tema na kojoj insistiramo. Svakako da bez pravne sigurnosti nema održivosti investicija ni dolazaka novih investitora. Ta reforma pravosuđa mora da ima za cilj stvaranje modernog pravosuđa koje će doprineti brzini rešavanja sporova, davaće sigurnost svojine i zaštitu ugovora. Bez obzira na izveštaj EK, ovo su stvari koje mi sami naglašavamo u Beloj knjizi već desetak godina, te, prema tome, to nije ništa novo.