Ne može se reći da je sve ovo što se zbilo sa isporukom ruskog gasa bio "grom iz vedra neba": još tokom decembra prošle godine najavljivana je takva mogućnost, jer ukrajinski Naftogas nije izmirio dug za isporučeni gas ruskom Gaspromu, niti je prihvatio novi cenovnik za isporuku gasa u ovoj godini sa, dakako, znatno višim cenama. Slično je bilo i pre tri godine u ovo doba, kada je nakratko prekinuta isporuka gasa Ukrajini, što je dovelo i do poremećaja snabdevanja evropskih zemalja, uključujući i Srbiju. Istina, tada prekid isporuke nije trajao dugo, niti je bio dramatičan kao ovogodišnji, ali dovoljan da ukaže da je prekid snabdevanja gasom moguć.

Na vest da su pregovori između Rusije i Ukrajine propali i najave da će zbog toga biti prekinuta isporuka Naftagasu, u Srbiji niko nije reagovao. Ni objava da je 1. januara isporuka gasa Ukrajini prekinuta takođe nije zavredela pažnju nadležnih. Štaviše, direktor Srbijagasa Dušan Bajatović je rekao da su "posledice spora između Moskve i Kijeva oko isporuke gasa prve osetile balkanske zemlje, ali i da Srbija za sada nema problema sa isporukom". "Ni Mađarska ni Ukrajina, zemlje preko kojih se distribuira ruski gas u Srbiju, nisu nam najavile smanjenje isporuke gasa. Ukoliko ih i bude, o tome ćemo obavestiti javnost", rekao je uz utešnu opasku da "ukoliko i dođe do eventualnog manjka tog energenta, Srbija može da interveniše zalihama iz skladišta u Banatskom Dvoru", a ako dođe do "ozbiljne nestašice", onda "ćemo gledati da u tom slučaju isključimo potrošače koji nisu prioritetni. U svakom slučaju, u januaru, kada je elektoprivredni sistem napregnut do kraja, mi bismo pre svega morali da zadovoljimo potrebe daljinskih sistema grejanja i individualnih potrošača" i da za svaku situaciju "Vlada ima plan", kao i da "Srbijagas dnevno komunicira sa ruskim partnerom i za sada nema nikakvih najava o smanjenju isporuke". Pomenuo je i "plan B": ukoliko se nastavi ovako hladno vreme, toplane bi umesto gasa prešle na mazut.

Mala digresija: početkom jeseni gradonačelnik Beograda Dragan Đilas javno se zapitao čemu služe rezerve mazuta u beogradskim elektranama kad već "troše" prirodni gas. E pa eto, tome služe: ako gasa nema, grejati se i na mazut može, samo ga treba imati. "Uspeli smo da u ovih desetak dana prebrodimo kriznu situaciju nedostatka gasa u Beogradu u kome 80 odsto toplana koristi gas, a samo 18 odsto mazut", rekao je danas (utorak 13. januar) prilikom puštanja u probni rad kotla za toplu vodu snage 116 megavata u Toplani Voždovac, koji "radi" i "na plin", ali i "na mazut".

DRUŠTVO "LAKO ĆEMO": Kako "plan B" funkcioniše u praksi saznalo se na Badnji dan po Julijanskom kalendaru, kada je Srbiji potpuno prekinuta isporuka gasa. Praznik je praznik, pa je održana "telefonska sednica" Vlade posle koje je naložena zamena prirodnog gasa drugim energentima "kod svih potrošača prirodnog gasa koji za to imaju mogućnost", zatražena štednja energenata svih vrsta i najavljena mogućnost uvoza struje. Kao dodatak, iz Srbijagasa upozoreno je da su raspoložive količine gasa dovoljne samo za nekoliko narednih sati.

Zamena za gas, kad je reč o toplanama, jeste mazut. Reči utehe svima koji su na daljinsko grejanje priključeni uputio je ministar energetike i rudarstva Petar Škundrić: "Mazuta ima u dovoljnim količinama, preduzete su mere da se obezbedi redovno snabdevanje mazutom svih daljinskih sistema grejanja koji mogu da zamene gas sa mazutom, tako da je i to jedna od mera koju je Vlada na današnjoj sednici utvrdila."

"Mi trenutno radimo plan redukcije koji bi trebalo da održi stabilnost za ono za šta smo po zakonu dužni, dakle škole, bolnice, daljinske sisteme, domaćinstva, proizvodnju lekova, pekare…", objasnio je Bajatović i najavio da će se, "koliko sutra", sastati sa mađarskim kolegama kako bi se obezbedile dodatne količine gasa za našu zemlju iz mađarskih rezervi. Sledećeg dana vratio se oborenog nosa: "Mađare treba razumeti: imaju manjinsku vladu, a i njima je potpuno obustavljena isporuka gasa iz Ukrajine. I u Mađarskoj su, dakle, na snazi velike restrikcije, ali uprkos tome mi smo očekivali nešto više."

VITEZ NA BELOM KONJU: Oglasio se i predsednik Srbije Boris Tadić izjavom da "državne vlasti čine sve" kako bi, i pored prekida u isporuci gasa iz inostranstva, građanima bilo obezbeđeno grejanje, a ministar energetike i rudarstva Petar Škundrić izrazio je uverenje da će prirodni gas u narednih nekoliko dana ponovo početi da se isporučuje našoj zemlji.

Tako je i bilo: dan pošto je Bajatović priznao da se pomoć ne može očekivati, ona je stigla – Tadić je sa premijerom Mađarske Ferencom Đurčanjom dogovorio da ta zemlja Srbiji u narednim danima isporučuje dnevno od milion do dva miliona kubnih metara gasa. Predsednik Srbije je objasnio da te količine gasa ipak ne obezbeđuju ukupne potrebe za Srbiju, već da je potrebno još oko tri miliona kubnih metara dnevno, kako bi bile obezbeđene hitne potrebe. "Vlada je učinila veliku stvar ovih dana i pokazala da je spremna da odgovori na veliku krizu na najbolji način i velikom brzinom, ali ćemo iz ove situacije izvući određene pouke i utvrditi odgovornost zbog čega Srbija nema obezbeđeno snabdevanje gasom u ovako teškim momentima. Pokušavamo da nađemo dodatnih dva do tri miliona metara kubnih gasa", rekao je novinarima Tadić, pošto je dobrovoljno dao krv u Zavodu za transfuziju i dodao da "Srbija kreće u još jednu spoljnopolitičku ofanzivu, kako bi obezbedila dovoljne količine gasa". Naveo je i da će to biti pokušano preko gasovoda u Belorusiji, uz opasku da "na putu do nas ima mnogo korisnika i mnogo gladnih ‘usti’ i veliko je pitanje da li ćemo to i uspeti".

Sledećeg dana, predsednik Tadić je saopštio da je i sa Nemačkom dogovorena isporuka gasa: "Već tokom sutrašnjeg dana snabdevanje gasom biće stabilno velikim delom i za domaćinstva, a ne samo za gradove", rekao je Tadić.

Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović slavodobitno je rekao da je Srbija "jedina zemlja u regionu koja je uspela da obezbedi gas za potrošače, kao i da je uputila pomoć i za BiH". Naime, kako je gas počeo da pristiže u Srbiju, počeo je da dotiče i u Bosnu, odnosno u Tuzlu i Sarajevo. Prema rečima direktora preduzeća BHgas Almira Bećarevića, sa Srbijagasom je sklopljen ugovor o isporuci 20.000 kubnih metara gasa na sat, koji bi, kako je objasnio, trebalo da bude na snazi dok se ne obnove isporuke iz Rusije. "Zahvaljujem predsedniku Tadiću, jer je u vreme nestašice gasa u Evropi dao političku suglasnost za ovu pomoć", rekao je.

Inače, Srbija i Bosna su članice Zajednice za energiju EU – Jugoistočna Evropa koja podrazumeva međusobno ispomaganje. Inače, u redovnim okolnostima, Srbija godišnje troši dve i lečka više milijardi kubnih metara gasa, a Bosna nešto ispod 400 miliona. U Srbiju kao pomoć u ova krizna vremena dnevno "ulazi" 4,7 miliona kubika gasa, a od toga se za Bosnu transportuje 480.000.

SABIRANJE: Ministar rudarstva i energetike Petar Škundrić tvrdi da gasa ima dovoljno za potrebe grejanja i da je energetski sistem Srbije stabilan. "Gas je stigao do svih distributivnih centara i daljinskih sistema grejanja, kao i do najvećeg broja individualnih potrošača." Prema njegovim rečima, nakon što su gasovodi popunjeni isporukama gasa iz Mađarske i Nemačke, nakon uspostavljanja dogovora Rusije i Ukrajine o trasportu gasa, biće neophodno 12 do 24 časa da energent iz tog pravca stigne do potrošača u Srbiji.

Sa druge strane, direktor Srbijagasa Dušan Bajatović kaže da bi, nakon konačnog dogovora o isporuci ruskog gasa Evropi, do potpune normalizacije snabdevanja gasom svih potrošača u Srbiji i vraćanja na stanje pre krize za "stizanje gasa, prihvatanje u sistem i stavljanje sistema u režim koji bi trebalo da bude normalan" trebalo 72 sata. "Treba nam 10 do 12 sati da popunimo naš sistem, još 24 sata da pustimo gas industrijskim potrošačima, kao i neko vreme da toplane prestanu da koriste mazut i pređu na gas", precizirao je. Nagradno pitanje glasi: šta se dobije kada se sabere 12 i 24?

Vest da je rusko-ukrajinski sporazum potpisan i da su evropski posmatrači raspoređeni na ključnim tačkama, nadležni su dočekali sa olakšanjem, a na probleme u sprovođenju dogovora i tranzitu gasa, jer gas ipak potekao nije, reagovali su konstatacijom da je snabdevanje Srbije "uobičajeno". Zanimljivo: za svega nedelju dana mađarska i nemačka pomoć su postale uobičajene.

Na pitanje koliko Srbija može da izdrži sa ovakvim uvozom gasa, ukoliko se gasna kriza između Rusije i Ukrajine uskoro ne razreši, Dušan Mrakić, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike, odgovara da je predsednik Srbije Boris Tadić u stalnom kontaktu sa predstavnicima Mađarske i Nemačke i da nema nagoveštaja ni o kakvom prekidu u dotoku gasa, odnosno da do daljnjeg svi dogovori ostaju na snazi: iz Nemačke će gas stizati do 16. januara, a iz Mađarske na bazi dnevnih dogovora. Igranka se nastavlja.

Banatski Dvor: Podzemni sunđer

Priča o skladištu prirodnog gasa u Banatskom Dvoru slična je onim o Koridoru 10, Obilaznici oko Beograda, Beogradskom metrou, Brzim prugama… Kao sve pobrojano, i korišćenje tog “od Boga datog” skladišta planirano je još sedamdesetih godina prošlog veka, skoro deceniju projekat je razrađivan i seljen iz fioke u fioku, nešto se i na terenu radilo, da bi tokom devedesetih sve bilo bataljeno. Gasna kriza od pre tri godine, slična današnjoj, ali mnogo blaža, uticala je da se projekat oživi.

Prema planu iz 2006, izgradnja ovog skladišta trajala bi 11 godina, podeljena u tri faze: u prvoj je predviđeno dostizanje eksploatacionog kapaciteta od 300 miliona kubnih metara gasa godišnje, što bi trebalo da bude ostvareno do 2012. godine; u drugoj fazi, zaključno sa 2017, eksploatacioni kapacitet bi se “podigao” na 500 miliona; a sledeće godine, u trećoj fazi, na 800 miliona kubnih metara gasa godišnje, što uz isto toliko “jastučnog gasa” predstavlja ukupan (pretpostavljeni) kapacitet ovog skladišta. Naime, skladište za gas nije građevina, već iscrpeno nalazište duboko pod zemljom, koje opet nije kompaktan podzemni prostor, već više liči na sunđer – mnogo međusobno povezanih “džepova” koji su zbog geoloških karakteristika tla pogodni za produženu eksploataciju: da se letnji višak gasa u njega utiskuje, a da se zimi, kad je potrošnja veća, iz njega “izvlači”. Ali, da bi bilo operativno, u skladištu stalno mora da bude gasa pod pritiskom dovoljnim da spreči, recimo, vodu da ga napuni, kao što je trenutno slučaj.

Prva faza podrazumeva izgradnju infrastrukture – pogona za utiskivanje, zatim za proizvodnju i na kraju za transport, dok se u drugoj i trećoj fazi gas manje-više samo utiskuje. I izvlači, dakako.

Koliko god čudno zvučalo, prva faza je najjeftiniji deo investicije – sve zajedno reda 50 miliona evra. Gas koji se utiskuje mnogo je skuplji: ako se dostigne pretpostavljeni kapacitet, u skladištu će, po današnjim cenama, “ležati” 640 miliona evra, ali će samo polovina biti “pod rukom”. Zato je ovo skladište i ”uvezivano” u prodaju rafinerija.

Kako god, do sada je u pogon puštena linija za utiskivanje, kompresor, kojim se gas skladišti. Nazivni kapacitet mu je 1,2 miliona kubika na dan, što izađe na oko 200 miliona kubika godišnje, koliko je u početku i planirano da se u 2008. utisne. Međutim, da bi se taj gas koristio potrebno je da se pročisti, da se pritisak dovede na nivo podoban za gasovod i tako to… Jednom rečju, da se proizvede.

Za početak je predviđena izgradnja pogona za proizvodnju kapaciteta od 3,5 miliona kubika gasa dnevno, kasnije bi kapacitet prerade bio povećan na pet miliona. Predviđeno jeste, ali izgrađeno nije: da jeste, današnja frka bila bi manja.

U stvari, u celoj priči postoji još jedno “ali”: da bi stigao do potrošača, proizvedeni gas mora i da se transportuje: dvosmerni gasovod Gospođinci – Banatski Dvor, koji bi povezivao skladište sa distributivnom mrežom projektom jeste predviđen, ali ni on nije izgrađen. Istina, krajem avgusta prošle godine tadašnji direktor Srbijagasa Saša Ilić najavio je početak izgradnje tog gasovoda, kako reče “za neki dan”, ali od toga ne bi ništa. Sad to isto govori njegov naslednik: dosta se, veli, čekalo, sa radovima će se početi koliko odmah i biće gotov za tri meseca.

I tako, za proizvodnju gasa kao privremeno rešenje koristi se sabirna stanica, a gas iz skladišta u mrežu “putuje” istom rutom kojom je i došao. Na kraju, da bi sve veselije bilo, nazivni kapacitet sabirne stanice je 1,2 miliona kubika, ali dnevno se, iz nekog već razloga, proizvede jedva nešto više od trećine. Zašto tako malo, niko neće da kaže.

Z. M.