"Članovi Akcionog tima izneli su veći deo poznatih detalja oko hapšenja Radovana Karadžića, kao i njegovog paralelnog života. Svi drugi detalji – kompjuter, mesto hapšenja, diskete, odbrana… – manje su važni. Ali kada smo kod kompjutera, da li mislite da je on znao da će biti uhapšen, pa je u njemu pripremao odbranu pre hapšenja? To je smešno", rekao je u razgovoru za "Vreme" tužilac za ratne zločine Srbije Vladimir Vukčević, koji je uz ministra Rasima Ljajića koordinator Akcionog tima za okončanje saradnje s Haškim tribunalom. Poslednjih dana je često istupao u javnosti, ali osim objave činjenice da je – iako je to malo ko očekivao – uhapšen Radovan Karadžić i pokazivanja fotografije uhapšenika prerušenog u dr Dabića na prvoj konferenciji za novinare nakon onog ponedeljka 21. jula, znatiželjna javnost je i dalje uskraćena za mnoge odgovore.

"VREME": Nedavno hapšenje Radovana Karadžića donelo je pohvale vama i Akcionom timu, ali i otvorilo pitanje da li su nadležne službe znale gde se on nalazi, odnosno da je u Srbiji.

VLADIMIR VUKČEVIĆ: Upravo ova akcija je pokazala da ne biramo ni vreme ni mesto kada ćemo ispuniti našu međunarodnu obavezu i da je ona prioritet za sve odgovorne ljude u Srbiji. Za Karadžića se najmanje očekivalo da je ovde, čak je i Karla del Ponte tu mogućnost relativizovala izjavom koju pamtimo, da je on "nestao sa lica zemlje".

MUP Srbije je negirao da je učestvovao u hapšenju Karadžića. Vi i gospodin Rasim Ljajić tu ste informaciju potvrdili. Ko je, dakle, uhapsio Karadžića, BIA sama ili u saradnji s drugim bezbednosnim službama?

MUP nije učestvovao u akciji hapšenja, bezbednosne službe su to učinile uspešno. Kada to kažem, najpre mislim da su izbegnute moguće tragične posledice – ljudske žrtve.

Da li je hapšenje, najpre Stojana Župljanina, a potom i Karadžića, zasluga bivše vlasti ili ove sadašnje? Postoji teza da je BIA znala gde se Karadžić nalazi i da je njegovo hapšenje tek nekoliko dana nakon odlaska donedavnog šefa BIA Radeta Bulatovića, u stvari, pokušaj da se destabilizuje aktuelna vlast. Mediji se ovih dana prisećaju i Bulatovićeve svojevremene izjave da mu društveno–političke okolnosti ne dozvoljavaju hapšenja odbeglih haških optuženika.

Vaše pitanje ima političku konotaciju, a ja se u politici veoma loše snalazim. Imao sam korektan odnos i sa bivšim, a imam odličan odnos i sa sadašnjim direktorom BIA Sašom Vukadinovićem. Rade Bulatović je bio na čelu BIA u vreme kada je 18 optuženih otišlo u Hag. Da li to znači da je i onu vlast pokušao da destabilizuje? To nema nikakve logike.

Možete li nam saopštiti neke dosad nepoznate detalje: gde je tačno uhapšen Karadžić i kada? On sam, i njegovi advokati, tvrde da je uhapšen tri dana pre nego što je to zvanično objavljeno, da mu je oduzet kompjuter i 50 disketa na kojima je odbrana koju je pripremao za proces u Haškom tribunalu.

Preostala su nam još dvojica haških begunaca, i u tom smeru koristimo svaku raspoloživu informaciju. Iznošenje bilo kakvog detalja u javnost je kontraproduktivno, i svi članovi Akcionog tima učinili su maksimalan napor i izneli veći deo poznatih detalja oko hapšenja Radovana Karadžića, kao i njegovog paralelnog života. Svi drugi detalji, kompjuter, mesto hapšenja, diskete, odbrana manje su važni. Ali kada smo kod kompjutera, da li mislite da je on znao da će biti uhapšen, pa je u njemu pripremao odbranu pre hapšenja? To je smešno.

Koliko se zna, u toku je pretkrivični postupak u vezi s trenutkom hapšenja, i sam je Karadžić dao izjavu o tome Tužilaštvu za ratne zločine.

Provera je u toku i ukoliko ustanovimo nešto zanimljivo, o tome ćemo obavestiti nadležne organe i javnost.

Kako funkcioniše Akcioni tim, imate li vi i Rasim Ljajić kao koordinatori punu kontrolu nad službama koje tragaju za odbeglim haškim optuženicima? Očekujete li neke promene nakon što je s čela BIA otišao Rade Bulatović, koga su politički vezali s Vojislavom Koštunicom? I koliko uopšte politika utiče na rad Akcionog tima?

Uspostavljen je korektan profesionalni odnos, koordinacija je znatno poboljšana. Akcioni tim sve više liči na tim, što se i vidi po rezultatima. Ipak, jedva čekam da on prestane sa radom time što ćemo završiti započeti posao i ispuniti naše obaveze. Politika uvek posredno ili neposredno utiče na rad institucija i ona stvara ambijent u kome se određene stvari odvijaju. Uvek sam gledao da pre svega budem tužilac. Naravno da imam svoja politička ubeđenja, ali su ona moja lična stvar. Moji prijatelji iz Akcionog tima se, čini mi se, drže istog principa.

Činjenica je da se niti Župljanin niti Karadžić nisu mogli toliko dugo uspešno skrivati bez jataka. Povezuju li njih dvojicu isti "krugovi" – obojica su se koristili lažnim identitetima i dokumentima – i da li će biti postupka protiv jataka? Inače, prilično neverovatno zvuče priče Karadžićevog sinovca da mu je isključivo on pomagao u dugogodišnjem skrivanju.

Nije primereno da tužilac za ratne zločine unapred najavljuje odluke koje hoće ili neće doneti. Dakle, prioritet nam je hapšenje Ratka Mladića i Gorana Hadžića. Kako ćemo na najbolji način ostvariti taj cilj, procenjivaću u datom trenutku. Ali svoje odluke neću sigurno unapred najavljivati.

Da li prikupljeni podaci o jatacima ove dvojice uhapšenih haških begunaca možda signaliziraju gde se dvojica preostalih begunaca, Hadžić i Mladić, koje Haški tribunal traži od Srbije, kriju? U javnosti se licitira da bi i njih dvojica mogli biti uhapšeni vrlo brzo ili do kraja godine.

Naš prioritet su njih dvojica, kako sam vam već rekao. Ne vidim Srbiju u budućnosti bez Mladića i Hadžića u Hagu. Ne vidim ni Evropu ni Kosovo u Srbiji, ni pravnu, civilizovanu državu, ukoliko se moralno ne iščistimo hapšenjem osumnjičenih za najteže povrede humanitarnog prava. U Srebrenici je stradalo na hiljade ljudi, većinom civilnog stanovništva. Mnogi od njih nisu bili u stanju da bilo koga loše pogledaju, a kamoli da nešto loše učine. Neko mora da objasni šta se tamo desilo, a uveren sam da je najbolje mesto za to upravo sud, u ovom slučaju Tribunal u Hagu.

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije je i pre nego što je Karadžić uhapšen vodilo istragu o eventualnom postojanju sporazuma između njega i Ričarda Holbruka. Do kojih se saznanja došlo, može li se na osnovu prikupljenih svedočenja i podataka sa sigurnošću tvrditi da je nekakvog dogovora između njih bilo?

To je deo Akcionog plana i o njemu ne želim da govorim. Znam samo da su mnoge priče bile fabrikovane upravo u nameri da se zbune organi gonjenja koji su tragali za haškim beguncima. Uostalom, priča o sporazumu je deo odbrane Radovana Karadžića, pa će sud verovatno utvrditi činjenice o tom pitanju. Taj deo nije bitan za proces njegovog zakonitog izručenja Tribunalu.

Očekujete li da će glavni haški tužilac Serž Bramerc na jesen dati pozitivnu ocenu saradnje Srbije s Haškim sudom?

Mislim da je vreme da Tribunal dâ jasnu podršku evropskoj Srbiji podnošenjem pozitivnog izveštaja o saradnji sa Hagom. U moru evropskih vrednosti loše stvari isplivaju, pa će se to desiti i sa haškim beguncima. U blatu, vrednostima koje su izopačene, i ljudi kao što su haški begunci bolje se snalaze. Evropa je sistem vrednosti, a u njemu nema mesta za one koji su ubijali druge zato što su drugačiji. Njima je mesto pred sudovima. Zato očekujem da će Serž Bramerc, ali i pojedine zemlje Evropske unije uvažiti sve naše napore.