Kada je, krajem februara ove godine, Rusija otpočela invaziju na Ukrajinu, mnogi su se, iako zgroženi ratom na tlu Evrope, sujeverno ponadali da to znači kraj pandemije korona virusa. Jer, ko je lud da počinje rat dok vlada pandemija virusa koji do pre dve i po godine nije postojao? Ni pandemija ni rat nisu teme za šalu, ali sa geopolitičke tačke gledišta nije sasvim nerazumno, a ni neozbiljno, zapitati se koliko je sličnosti između korona virusa i Vladimira Putina. Jer, i mikroorganizam i predsednik Ruske Federacije pokazuju se kao egocentrični, iracionalni, sposobni da poremete ceo svet, uzdrmaju globalnu ekonomiju i još uvek niko nije smislio nešto efikasno protiv njih.

Korona virus poslednjih nedelja doživljava nešto poput povratničke turneje u medijskom prostoru. Razlog je novo obaranje rekorda u broju novozaraženih širom sveta. Sedmi talas pandemije protutnjao je južnoafričkim kontinentom, odakle je i potekao, polako odlazi sa azijskog, sa izuzetkom Japana koji ovih dana beleži najveći broj novozaraženih od početka pandemije. Sjedinjene Američke Države su “zaravnale krivu” na stabilnih stotinak hiljada novozaraženih dnevno, što je daleko bolje od januara ove godine, kada je prosečan broj novozaraženih bio oko 800.000, dok se Kanada sprema za novi rast obolelih. Nevelika Evropa je, međutim, u epidemiološkom smislu vrlo “šarena”. Dok je u nekim zemljama, poput Francuske i Velike Britanije, u drugoj polovini jula došlo do smirivanja, turističke destinacije poput Grčke, Italije, Crne Gore i Hrvatske kao da su usred najnovijeg talasa zaražavanja. Pošto je reč o zemljama u kojima turizam cveta tokom leta, mapa širenja virusa poklapa se sa onim što se događa u zemljama iz kojih im dolazi najveći broj turista. Primera radi, kada se zaraza ponovo razbuktala u Grčkoj, prošlo je desetak dana dok u Srbiji nije počeo da raste broj novozaraženih. Iako niko ne može da garantuje, logično je pretpostaviti da je novi talas u Srbiju stigao sa povratkom ljudi sa letovanja.

Omikron soj je apsolutno dominantan, toliko da je reč “omikron” u svakodnevnom govoru postala sinonim za novi korona virus. Više i ne govorimo o sojevima korone, nego o varijantama omikrona. Do pre dve nedelje, dominirale su varijante BA 1 i BA 2, zatim se pojavila varijanta BA 5 koja je zabrinula stručnjake. Međutim, naučnici nisu čestito stigli da se pozabave njome jer se pojavila varijanta virusa koja je dobila nezvaničan naziv “kentaur”. Prošlog leta, Svetska zdravstvena organizacija odlučila je da novim varijantama korona virusa daje nazive po slovima grčkog alfabeta. Važno je napomenuti da je kentaur zapravo još jedna verzija omikrona, preciznije BA 2.75 mutacija, a naziv kentaur se “odomaćio” u svetskoj javnosti nakon jednog tvita u kom ga je neko tako nazvao.

Virusolog Centra za istraživanje zaraznih bolesti Univerziteta u Glazgovu Spiros Litras rekao je 25. jula za sajt “Medical News Today” da nema govora o novom soju korona virusa: “Slažem se sa trenutnom odlukom SZO da ne imenuje nove podvarijante omikrona grčkim alfabetom, jer nije reč o novim sojevima. Pojava omikrona je značajna u evoluciji korona virusa i u budućnosti su moguće dalje velike mutacije poput ove kojom je on nastao. Dodeljivanjem naziva grčkog alfabeta podvarijantama omikrona, potcenili bismo važnost ovog soja koji treba posmatrati kao čitavu jednu grupu podsojeva.”

DOBRA VEST I LOŠA VEST: Kentaur je trenutno varijanta koju i SZO i Evropski centar za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti drže pod nadzorom. U zvaničnom epidemijskom vokabularu, “varijanta pod nadzorom” još uvek je bolja od “zabrinjavajuće varijante”. Ipak, kentaur nije jedina varijanta omikrona koja je trenutno pod nadzorom, uz njega, naučnici drže na oku varijante BA 4 i BA 5. Loša vest, prema studiji objavljenoj u časopisu “Nature”, jeste da sve tri podvarijante omikrona mogu da zaobiđu stečeni imunitet i zaraze one koji su preležali prethodne podvrste omikrona.

Donekle dobra vest je da je razlog tome činjenica da “lakši virusi” koji se najčešće zadržavaju u gornjim respiratornim putevima ne ostavljaju dugotrajan imunitet. To bi onda moglo da znači da omikron jeste ono čemu su se epidemiolozi nadali od početka pandemije – slabija varijanta originalnog virusa. U tom smislu može se tumačiti i stav naučne zajednice da je pojava omikrona važan događaj za dalji tok pandemije. Međutim, tvrditi da omikron “nije ništa” i da je “malo jača” prehlada, bilo bi krajnje neodgovorno, s obzirom na pređašnji tok pandemije i činjenicu da je kraj prošle godine ceo svet dočekao u užasu izazvanom delta sojem, najsmrtonosnijem do sada.

Umire se i od omikrona, i tu dolazimo do nesreće apsolutnih brojeva: kada pogledamo ukupan broj preminulih od omikrona, on je negde u rangu originalnog, vuhanskog soja i njegovih naslednika – alfa i beta varijante. A to nije malo. U procentima od ukupnog broja zaraženih, omikron jeste najmanje smrtonosan soj do sada, ali ako se vratimo na apsolutne brojeve, od decembra 2019. do danas korona virus odneo je gotovo šest i po miliona života. Niko ozbiljan ne usuđuje se da kaže kako je pojava omikrona znak da se pandemiji bliži kraj.

Tu i tamo, međutim, provlače se optimistične prognoze. Krajem juna, časopis “Lancet” objavio je studiju u čijim nalazima stoji da je rizik od produženog kovida značajno niži kod omikrona nego kod delte. U uzorku obolelih čiji su tokovi bolesti analizirani, pokazalo se da je simptome produženog kovida imalo oko 4,5 odsto onih koji su preležali omikron, dok je kod delte taj procenat bio 11 odsto. Ista studija pokazala je još jednu ohrabrujuću stvar: rizik od produženog kovida opada što je bliža poslednja primljena doza neke od vakcina protiv kovida 19. U studiji, vakcinisani su podeljeni u tri kategorije: one koji su poslednju dozu primili manje od tri meseca pre infekcije, tri do šest meseci i više od šest meseci pre infekcije. U sve tri grupe, učestalost produženog kovida ne prelazi 0,3 odsto i nema značajnih razlika ni kada je reč o starosnim grupama.

“NAŠA STVAR”: Komandant vojne kovid bolnice Karaburma pukovnik Ivo Udovičić rekao je da je u toj ustanovi već popunjeno pola kapaciteta, a da tek sledi vrhunac talasa sa 10.000 do 15.000 zaraženih na dnevnom nivou.

“Brine me da li će bolnice Karaburma i Batajnica biti dovoljne da zbrinemo pacijente iz Beograda u ovom letnjem periodu, a siguran sam da na jesen nećemo i da će neki veći kliničko-bolnički centri morati da uđu u kovid sistem”, rekao je Udovičić za “Kurir”.

Prema njegovim rečima, u bolnici VMC Karaburma na lečenju od kovida su isključivo ugrožene kategorije – stariji i s pridruženim bolestima “koji nisu primili četvrtu dozu vakcine, iako im je jasno preporučena”. On je ocenio da će epidemija virusa korona trajati i sledeće godine i da će biti najmanje dva ciklična talasa obolevanja, a dodao je da je veliki problem što virus mutira i svaka sledeća varijanta zaobilazi stečeni imunitet. Prema njegovom mišljenju, najugroženiju populaciju neophodno je vakcinisati i tri puta godišnje, jer imunitet traje oko tri meseca, ali kako je dodao, vakcina nije efikasna kao što je bila, mada studije pokazuju da i dalje štiti od težeg oblika bolesti, smrtnog ishoda i produženog kovida.

Direktorka kovid bolnice u Batajnici Tatjana Adžić Vukičević izjavila je 21. jula da je u toj bolnici smešteno 180 inficiranih pacijenata, uglavnom starijih od 75 godina. Adžić Vukičević je kazala da njihova klinička slika što se tiče kovida nije teška, ali su neki životno ugroženi zbog pridruženih bolesti: “Praktično ne lečimo kovid, već brojna druga prateća i teška oboljenja.”

Prema njenim rečima, od početka jula beleži se drastičan porast broja hospitalizovanih. “Prema današnjem broju od 180 hospitalizovanih, broj pacijenata na bolničkom lečenju je pet puta veći u odnosu na početak ovog meseca”, istakla je ona. Naglasila je da podvarijanta omikron soja kentaur još nije izolovana u Srbiji, ali da je evidentno da se postojeći soj omikrona širi “poput požara, i da se teško može izbeći”.

“Olakšavajuća okolnost jeste ta da u većini slučajeva daje zaista blage kliničke slike i da retko dolazi do nastanka upale pluća”, kazala je ona i naglasila da PCR test mora da bude obavezan za sve bolesnike koji se primaju na bolničko lečenje, a ne brzi antigenski test.

To, međutim, u praksi nije slučaj. Sve kovid ambulante u Srbiji, kao i nebrojene privatne laboratorije, koriste antigenske testove, osim u dva slučaja: kada platite PCR ili kada imate povišenu temperaturu duže od pet dana, a antigenski test je uporno negativan. Tako se broj novozaraženih na nedeljnom nivou u trenutku pisanja ovog teksta kretao oko 4000–5000 novozaraženih dnevno. Međutim, stvaran broj je verovatno daleko veći jer se najveći broj ljudi testira u privatnim laboratorijama, pa ih javno zdravstvo i ne vidi, pogotovo ako prolaze sa lakšim simptomima. Protokoli za kućno lečenje kovida u Srbiji sada su gotovo identični sa većinom evropskih zemalja: mirovanje i mnogo tečnosti. Tek poneki lekar preporučuje i vitamine.

Od prošle nedelje, u mnogim gradovima u Srbiji produženo je radno vreme kovid ambulanti pri domovima zdravlja, pa sada rade do 19 ili 20 časova, što je malo duže u odnosu na period od maja kada im je radno vreme bilo do 17 časova.

Vakcinacija u Srbiji jedan je od procesa koji najviše zbunjuje one koji ne žive ovde, a interesuju se za “našu stvar”: jedinstven smo primer zemlje koja je brzo nabavila vakcine protiv kovida 19, i to u više nego dovoljnim količinama, među prvima smo počeli sa primenom treće, a potom i četvrte doze, ali nam je uspelo da podbacimo u broju vakcinisanih. A podbacili smo i u vođenju statistike o broju i redosledu datih doza. Prema sajtu vakcinacija.gov.rs, koji je deo e-uprave, dve doze vakcine primilo je 3.278.198 ljudi u Srbiji, tri doze 1.902.412, a četvrta kao da ne postoji… O njoj na ovom sajtu podataka jednostavno – nema. ¶