"Kakvu milost ste vi pružili mojoj ćerki kad vas je molila da joj poštedite život?", pitala je Doris Tejt na sudu 1984. kada se odlučivalo da li će Teks Votson, osuđen za ubistvo njene ćerke Šeron koje je počinio petnaest godina pre toga, biti pušten na uslovnu slobodu. "Kakvu milost ste pružili mojoj ćerki kada vas je molila: ‘Pusti me još dve nedelje da rodim svoje dete, a onda me ubij.’" Kako od ove premise i od ovog istorijskog događaja iko može da napravi tarantinovski apsurdan, nelogičan, zabavan i nadasve gorak i tužan film? Niko drugi osim Kventina Tarantina. Samo je on spreman da istrpi optužbe da je rasista, seksista i da ne poštuje život i delo Brusa Lija.

Tarantino radnju svog devetog igranog dugometražnog filma smešta u 1969. godinu za koju mnogi kritičari čak i danas kažu da je bila zlatna godina Holivuda iako se većina njih tog vremena ne seća. Džon Karpenter je jednom rekao da je najveća satisfakcija u Holivudu to "što se vi još uvek možete na snimanju svog filma sresti i sarađivati sa ljudima koji su radili sa Džonom Fordom ili Hauardom Hoksom. To vas čini delom istorije." Tarantino, kao i mnogi drugi i mnogo mlađi sineasti sigurno su u svojim ekipama imali razne rasvetljivače, šminkere, dekoratere koji su nekada radili sa Karpenterom, Džordžom Lukasom ili Martinom Skorsezeom, a ti reditelji su, opet, radili sa nekim drugim šminkerima i rasvetljivačima iz ekipa Frenka Kapre ili Orsona Velsa. Svi oni zajedno jesu deo istorije. Baš kao i današnji filmski radnici, uostalom.

Šeron Tejt je 1969. bila zvezda u usponu. Dve godine ranije za film Dolina lutaka bila je nominovana za Zlatni globus, a 1968. dokazala se kao komičarka u filmu Razbijači gde je igrala uz Dina Martina, a borilačkim veštinama podučavao ju je Brus Li. Razbijači su doslovno razbili sve blagajne u bioskopima te godine. Udala se za Poljaka Romana Polanskog, oskarovca, veliku zvezdu Holivuda šezdesetih, reditelja Rozmarine bebe i Noža u vodi, najboljeg poljskog filma do pojave Kšištofa Kišlovskog. U Tarantinovom filmu Bilo jednom u Holivudu Rik Dalton kojeg tumači Leonardo Dikaprio je glumac B filmova, B televizijskih serija, opasno se približio četrdesetoj godini, uvek je glumio negativce, karijera mu je sve neizvesnija, pije previše burbona da bi zapamtio tekst i prvi je komšija zaljubljenog para Polanski–Tejt. Doseljavanje ovog džet-set para koji posećuje najluđe žurke krajem hipijevskih šezdesetih, kao i njihove opuštene sedeljke u neposrednom komšiluku Daltonu samo utrljavaju so na ranu njegove krajnje nesigurne glumačke karijere. Daltonov lični dubler i kaskader, vozač i bejbisiter je veteran iz Drugog svetskog rata Klif But kojeg tumači Bred Pit, čovek sa jednakim ili sličnim problemima kao njegov poslodavac, samo sa stabilnošću osobe svesne svoga neuspeha i povremenim kontrolisanim izlivima besa. Dalton za njega kaže da je "više od prijatelja, manje od supruge." Dalton je frustriran snimanjem pilot epizoda serija koje nikada ne budu emitovane ili ako i uđu u redovnu produkciju, onda njegova uloga bude dodeljena nekom drugom negativcu. Svog druga Klifa više ne može da ubaci u svaku produkciju jer nema nekadašnju moć u Holivudu, a i Klif je suviše nestabilan i sklon incidentima. Jedna od najviše kritikovanih scena u filmu je tuča između Brusa Lija i Breda Pita, alijas Klifa Buta, koja ne korespondira sa imidžom kineskog majstora borilačkih veština na koju su gledaoci navikli. Jedina razlika između Dikarpija i Pita je što ovaj potonji ne pravi probleme bez velikog razloga. Obojica su fantastični u svojim ulogama – Dikaprio koji glumi glumca koji povremeno muca i staloženi tabadžija oprezan kad mu se ukaže prilika da stupi u seksualne kontakte sa devojkom za koju misli da je maloletna.

Baš ta, neizvesno punoletna žena, Cica Maca (glumi je sjajna Margaret Kvejli), povezuje glumca i njegovog dublera sa grupom koju je organizovao, indoktrinirao i na usamljenu lokaciju smestio Čarls Menson. Taj čovek će posle osude na doživotni zatvor zbog instrumentalizacije četvoro mladih ljudi da počine strahovite zločine (među kojima je i ubistvo Šeron Tejt) na neki krajnje iracionalan način postati skoro ikona američke (i svetske i zaluđene) pop kulture. Menson se u Tarantinovom filmu pojavljuje veoma kratko (igra ga Dejmon Heriman), ali je duh vođe sekte koji je naterao svoje sledbenike da ubijaju pripadnike više klase ne bi li se to protumačilo kao teroristički akt tada ozloglašene militantne grupe Crni Panteri prisutan sve vreme. S druge strane, Tarantino nema ni vremena ni živaca da se bavi sumanutom ideologijom i planom izazivanja rasnog rata Čarlsa Mensona koju je ovaj iz samo njemu nepoznatih razloga nazvao po pesmi sa Belog albuma Bitlsa Helter Skelter.

U filmu Bilo jednom u Holivudu Kventin Tarantino pokazuje ne samo svoje široko i detaljno poznavanje kinematografije, pogotovo holivudske. Nije odoleo pa je u jednu, za njega neobičnu scenu, ubacio osmogodišnju starmalu devojčicu koja glumi u pilot emisiji zajedno sa Dikapriom. Kad devojčica (očigledan alter ego Kventina Tarantina) kaže Dikapriju da je njegova gluma najbolja svih vremena, potreseni Leonardo pusti suzu. Toliko mu je trebala podrška. Suzu će pustiti i mnogi ljubitelji serije Beverli hils koja ovog leta doživljava svoju drugu, pomalo setnu mladost. Naime, problematični i pošteni buntovnik Dilan kojeg je tumačio Luk Peri preminuo je ovog proleća. Iza njega je ostala je mala, simpatična i poslednja uloga reditelja u fejk vestern pilot seriji.

Tarantino, iskreni zaljubljenik u film, sve vreme prikazuje ogoljenu i surovu stvarnost Holivuda sa velikom empatijom za gubitnike, ali i neprikosnovenim poštovanjem za one koji su uspeli. On odnos Šeron Tejt (zanosna Margo Robi) sa Romanom Polanskim prikazuje baš onako kao što su ga mnogi njihovi prijatelji i poznanici opisivali – pun uzajamne ljubavi, poverenja i nejasne simpatije prema strancima. Šeron Tejt se družila sa onim mladim ljudima koji će uskoro postati ikone svetske kinematografije: Vorenom Bitijem, Žaklin Bize, Džoan Kolins, Mijom Farou, Stivom Mekvinom, Piterom Selersom. Tarantino nije odoleo pa je bračni par Polanski smestio na jednu žurku u Plejboj vili mada tu nema Hjua Hefnera, Stiv Mekvin kroz neizoštren objektiv objašnjava odnos Šeron Tejt sa muškarcima s kojima se nekad zabavljala i sa sadašnjim suprugom Romanom Polanskim. "Samo ja nikada nisam imao šanse", navodno je gorko procedio Mekvin u Tarantinovoj blurovanoj verziji Plejboj žurke.

Ako treba da pravimo rang listu, onda je ovo najbolji film Kventina Tarantina do sada, baš zato što tek u poslednjih 45 minuta liči na onog Tarantina na kojeg smo navikli. Samo, nismo navikli da je ovoliko emotivan. I intiman. U svakom kadru filma Bilo jednom u Holivudu vidi se iskreno saosećanje za njegove junake. Makar se to ne činilo tako. Makar on i dalje insistirao na brzim, ne mnogo smislenim dijalozima, ali kad je Šeron Tejt u pitanju, on je spreman sve da zaboravi, sve da ispravi i odvažno postavi pitanje svima nama: "Šta bi bilo da je Šeron Tejt ostala živa?"

Njen sin Pol Ričard Polanski napunio bi ovih dana 50 godina.