Usvojen Statut Vojvodine
Nenad Čanak
Šta će biti sa novcima
Novousvojenim aktima proširene su nadležnosti Vojvodine, uređen njen pravni položaj, izbor i rad organa i službi koje osniva, dok će izvorni prihodi i svojina Pokrajine biti uređeni posebnim zakonima
Lažna dojava o bombi, podela u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, leteća poslanička cipela, otvoreno pismo Đorđa Vukadinovića i Slobodana Antonića, protesti pripadnika opozicije i revitalizacija stare podele na secesioniste i unioniste – sve to je pratilo finiš godinu dana dugog procesa redefinisanja položaja Vojvodine. Epilog je ipak bio sasvim očekivan: dogovor sklopljen između (i unutar) stranaka članica vladajuće koalicije, čije je postizanje deblokiralo proces donošenja Statuta Vojvodine i Zakona o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine, rezultirao je većinskom poslaničkom podrškom predloženim dokumentima. Dramatična upozorenja desne opozicije o "stvaranju države u državi", pri tom, ni najmanje nisu uticala na konačni rasplet. A da li je pronalaženje nove nacionalne teme "patriotskim snagama" donelo političke poene, drugo je pitanje koje će odgovor dobiti na nekim narednim izborima.
Ključno pitanje Nenada Čanka – "gde su novci" – međutim, još čeka odgovor: novousvojenim aktima proširene su nadležnosti Vojvodine, uređen njen pravni položaj, izbor i rad organa i službi koje osniva, dok će izvorni prihodi i svojina Pokrajine biti uređeni posebnim zakonima.
EPILOG: Skupština Srbije usvojila je u ponedeljak, na sednici koja nije prekidana ni nakon lažne dojave o postavljenoj bombi, Zakon o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine i potvrdila Statut Vojvodine glasovima poslanika vladajuće koalicije i Liberalno-demokratske partije (LDP). Statut je dobio podršku 137 poslanika. Zabeležena su i 24 glasa protiv, a u trenutku glasanja u sali su bila 163 poslanika. Zakon o utvrđivanju nadležnosti nekako je, prema izveštajima prisutnih novinara, dobio jedan glas više (138), protiv su glasala 23 poslanika, a semafori su registrovali prisustvo 163 poslanika. Nisu glasala dva poslanika, a nije bilo uzdržanih.
Statut će stupiti na snagu nakon donošenja odluke o proglašenju u Skupštini Vojvodine i objavljivanja u "Službenom listu AP Vojvodine", a odluku o sprovođenju Statuta treba da donese Skupština Vojvodine dvotrećinskom većinom glasova od ukupnog broja poslanika.
Posle godinu dana natezanja oko usvajanja Statuta Vojvodine (koji su pokrajinski poslanici bili usvojili još 14. oktobra prošle godine) priča je uz mnoštvo skandala privedena kraju, ali bez konsenzusa ključnih političkih snaga, kakav bi u slučaju donošenja tako krupnih odluka bio logičan. Naprotiv: uprkos izmenama prvobitnog predloga, kojima je prihvaćen važan deo kritika pristiglih zdesna, retorika političkih protivnika ni najmanje nije ublažena.
Gordane Pop Lazićfoto: nikola fifić
Opozicione stranke (desne) najavile su pokretanje postupka za ocenu ustavnosti pred Ustavnim sudom zbog "stvaranja države u državi". U međuvremenu, poslanica Srpske radikalne stranke Gordana Pop-Lazić u borbi protiv usvajanja Statuta upotrebila je i – sopstvenu cipelu. Do incidenta je došlo trećeg dana rasprave o "vojvođanskim dokumentima", nakon što je Slavica Đukić-Dejanović, predsednica parlamenta, pročitala pismo episkopa bačkog Irineja u kojem on demantuje navode poslanika SRS-a Aleksandra Martinovića da je Sinod SPC-a u februaru državnim organima pisao o navodnoj pogubnosti Statuta Vojvodine. Martinović je ponovio da pismo Sinoda postoji, čak i ako ga nije potpisao episkop bački Irinej i optužio predsednicu parlamenta da širi laži. Predsedavajuća Gordana Čomić stala je u odbranu koleginice, a kada je, nakon kraće rasprave, Martinoviću oduzela reč, radikalka Pop-Lazić prema njoj je lansirala cipelu. Mediji su dobili novu zabavu – osim priče o veličini i ceni leteće cipele, valjalo je utvrditi šta o Statutu Vojvodine zaista misli Sinod SPC-a.
ZABUNE: Pokazalo se da taj stav nije baš unison, te da je pismo kojim je od državnih organa u februaru, u ime Sinoda, zatraženo da spreče usvajanje Statuta u prvobitnom obliku, uz obrazloženje da se "predlogom statuta Vojvodine započinje novo rasparčavanje i razaranje već smanjene i ubogaljene srpske države", sročio i poslao mitropolit Amfilohije. "To je bilo privatno obraćanje mitropolita Amfilohija kao predsedavajućeg Svetog sinoda predsednici Skupštine Srbije i mi nismo baš bili srećni što je to tako otišlo u javnost", rekao je za "Politiku" episkop bihaćko-petrovački Hrizostom (Jević), koji je do majskog sabora SPC-a bio član Svetog sinoda, a u sadašnjem sazivu ima funkciju člana-zamenika "crkvene vlade". Ipak, uprkos tvrdnjama pojedinih episkopa, poput vladike bačkog Irineja, da sa februarskim pismom nemaju veze, iz obraćanja visokih predstavnika SPC-a ne bi se bez rezerve moglo zaključiti da Sinod nije nezadovoljan tekstom Statuta Vojvodine.
Razlozi za zabunu stigli su sa još jedne strane: nakon što je u prvoj reakciji na amandmansku izmenu Statuta Vojvodine ocenio da se "desio važan preokret" te da su u usvojenom Statutu "koji nije njegova najcrnja separatistička verzija", ostale samo dve neprihvatljive odredbe – "preimenovanje Izvršnog veća APV u ‘vladu’ i odredba o osnivanju nekakve Vojvođanske akademije nauka i umetnosti", Slobodan Antonić je, sa kolegom iz "Nove srpske političke misli" Đorđem Vukadinovićem, sročio otvoreno pismo predsedniku i premijeru Republike Srbije kojim se poziva na uskraćivanje podrške "pogubnoj koncepciji decentralizacije Srbije". Antonić i Vukadinović su, između ostalog, izračunali da je današnja Srbija isuviše mala za region kakav je Vojvodina. "Srbija (bez Kosova) ima 7,5 miliona stanovnika. To znači da njeni regioni treba da imaju najviše 800.000 stanovnika. Utemeljenjem državolikog entiteta od dva miliona stanovnika severno od Save i Dunava unutar Srbije se stvara jedan paradržavni organizam i – slično Ustavu iz 1974. – u same temelje države postavlja neka vrsta tempirane institucionalne bombe sa odloženim dejstvom", tvrde autori i iznose sopstveni predlog: "Pokrajina Vojvodina u ovom trenutku treba da dobije samo one nadležnosti koje su jasno definisane u čl. 183 Ustava i nijednu nadležnost preko toga. Sva ostala ovlašćenja koja se ovim statutom i zakonom nepromišljeno prenose na birokratiju u Novom Sadu treba zadržati i u pogodnom trenutku, a u okviru pomenute promišljene decentralizacije i regionalizacije, preneti na manje i funkcionalnije regione – poput Srema, Banata ili Bačke – koje treba što pre formirati."
1389 I OSTALI: Za razliku od lutanja u SPC-u i NSPM, u redovima desne opozicije, čini se, nije bilo dileme: predstavnici SRS-a, SNS-a, DSS-a i NS-a sve vreme su bili čvrsti u uverenju da je novousvojenim dokumentima spremljen teren za secesiju Pokrajine. Tako je, recimo, lider DSS-a Vojislav Koštunica poslao pismo na mnoge adrese u zemlji, svim nacionalnim institucijama, intelektualcima i javnim ličnostima, sa upozorenjem da je predlog Statuta "akt otvorenog separatizma". Koštunica je od vlasti zatražio da zaustave proceduru usvajanja ovakvog statuta, kako bi se povela široka rasprava o tom dokumentu i autonomiji Vojvodine – očigledno uzalud. Kao što je uzaludna bila i, recimo, ocena Tomislava Nikolića da "nijedan statut na svetu nema preambulu, a vojvođanski ima čime se parira preambuli Ustava". "Statut se meša u ustavne nadležnosti, zato što tvorci hoće da se predstave kao borci za prava nacionalnih manjina, pa ispada da se samo u Vojvodini neguje ravnopravnost", tvrdi Nikolić.
Ipak, u zanimljive efekte rasprave o Statutu Vojvodine mogao bi se ubrojati zajednički nastup člana predsedništva SNS-a Igora Mirovića i člana Glavnog odbora DSS-a Branislava Ristivojevića, koji su u prošli petak, ispred zgrade Izvršnog veća Vojvodine u Novom Sadu, održali zajedničku konferenciju za novinare o Statutu Vojvodine i Zakonu o nadležnostima Pokrajine. Iako je Mirović ocenio da taj nastup "hrabri srpsku opozicionu scenu", u ponedeljak, u vreme usvajanja Statuta Vojvodine, među nekoliko desetina građana koji su protestovali pred zgradom parlamenta, novinari su detektovali samo predstavnike DSS-a, aktiviste Pokreta socijalista koji predvodi nekadašnji "julovac" Aleksandar Vulin i pripadnike organizacije 1389.
Tri principa, 153 nadležnosti
Obrazlažući Predlog zakona o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine, premijer Mirko Cvetković je rekao da se u njegovoj pripremi pošlo od tri osnovna principa – potrebe da se prošire postojeće nadležnosti Vojvodine, da sva predložena rešenja budu u skladu sa Ustavom Republike Srbije i da se dosledno sprovedu proces decentralizacije Republike Srbije i koncept pokrajinske autonomije bez elemenata državnosti. Ističući da se nadležnosti AP Vojvodine mogu podeliti u dve grupe – na izvorne i poverene nadležnosti, Cvetković je objasnio da predložena rešenja predviđaju nadležnosti Vojvodine u uređenju pitanja od pokrajinskog značaja, a da će pitanja imovine i finansiranja nadležnosti biti uređena posebnim zakonima u okviru planiranih sistemskih rešenja.
Novi Statut i Zakon o nadležnostima obezbeđuju Vojvodini još 153 nadležnosti. Za njihovo funkcionisanje Republika će i ubuduće izdvajati znatan deo budžetskih sredstava, ali će iznos tih sredstava biti poznat tek nakon usvajanja novih zakona. Za sada je sigurno samo to da će iz budžeta za "pokrivanje" novih nadležnosti biti izdvojeno sedam odsto sredstava iz republičkog budžeta, predviđenih Ustavom. Prenošenje novih nadležnosti na Vojvodinu trajaće, prema procenama, bar dve godine.
VANU
Prema mišljenju predsednika Srbije Borisa Tadića, tekstom Statuta Vojvodine "pronađena je prava mera". Tadić je u intervjuu "Večernjim novostima" kao najvažniju istakao činjenicu da je "u Statutu izričito navedeno da je Vojvodina neodvojivi deo države Srbije i da je to pitanje jednom za svagda stavljeno ad akta".
"Što se tiče glavnog grada, Novi Sad je definisan kao administrativni centar i sedište institucija. Vlada Vojvodine je upravni organ, ona nema ovlašćenja izvršne vlasti, kao što ih ima republička vlada. Na teritoriji Srbije, dakle, postoji samo jedna vlada, i to je Vlada Republike Srbije. Međudržavni ugovori ne postoje, postoje samo međuregionalni sporazumi. Takvi sporazumi su i ranije postojali da bi ubrzali privrednu i kulturnu saradnju. Akademija je pitanje o kojem i sâm i dan-danas imam dilemu. Zato ne bih da govorim o svom ličnom odnosu prema VANU. Neka prvo svoje kažu pravnici. Imaću prilike da iznesem i svoj lični stav kada se sve ovo završi", rekao je Tadić.
"Osnovno je da, ako Vlada Srbije ustanovi da postoji bilo šta što nije u interesu Srbije i što nije u skladu sa osnovnim pravnim aktom, ona ima mogućnost da pokrene postupak pred Ustavnim sudom i tog trenutka je suspendovan svaki akt ili odluka vojvođanske administracije. Dakle, Vlada Srbije ima suštinsku nadležnost nad svim političkim i ekonomskim procesima u zemlji", rekao je predsednik Srbije, ocenivši da su priče da je Vojvodina "država u državi" samo u funkciji plašenja građana.
Simboli itd.
Statutom, koji je najviši pravni akt Pokrajine, utvrđeno je da je Vojvodina autonomna pokrajina građana i građanki koji u njoj žive i koja je neodvojivi deo Srbije, a koja ima status pravnog lica. Statutom je predviđeno i da APV ima simbole – zastavu i grb, čiji izgled i upotrebu uređuje Skupština Vojvodine svojom odlukom, u skladu sa Ustavom i Statutom. Glavni administrativni centar je Novi Sad. U organima i organizacijama APV u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćirilično pismo, mađarski, slovački, hrvatski, rumunski i rusinski jezik i njihova pisma, a primena latiničnog pisma srpskog jezika biće uređena pokrajinskom skupštinskom odlukom.
Predviđeno je da Vojvodina sarađuje sa odgovarajućim teritorijalnim zajednicama u okviru spoljne politike Srbije, uz poštovanje teritorijalnog integriteta i pravnog poretka Srbije, zaključivanje međuregionalnih sporazuma, kao i osnivanje predstavništava u regionima Evrope, odnosno u Briselu.
Teritoriju AP Vojvodine, kako je predviđeno Zakonom, čine teritorijalne jedinice lokalnih samouprava u njenim geografskim oblastima, odnosno Bačka, Banat i Srem. Bez saglasnosti građana Vojvodine izražene na referendumu ne može se menjati njena teritorija. Referendum je, kako se navodi, punovažan ako je na njemu glasala većina građana koji imaju biračko pravo i prebivalište u Vojvodini, a da je odluka na referendumu doneta ako je za nju glasala većina utvrđena zakonom.
Tokom skupštinske rasprave, najviše sporenja bilo je zbog člana Statuta koji je naslovljen kao glavni grad AP Vojvodine, zatim zbog članova koji predviđaju otvaranje predstavništva u Briselu, potpisivanje međuregionalnih ugovora, osnivanje vojvođanske akademije nauka i umetnosti i osnivanje razvojne banke što za opoziciju predstavlja omogućavanje stvaranja "države u državi".
Skupština Vojvodine Statut je usvojila u novembru prošle godine, ali je u republički parlament taj akt stigao tek godinu dana kasnije, nakon što je izmenjen u Skupštini Vojvodine usvajanjem amandmana Socijalističke partije Srbije. Tim amandmanima, između ostalog, utvrđeno je da Vojvodina može da osniva predstavništva u regionima Evrope i u Briselu uz saglasnost Vlade Srbije, a u članu 10 Novi Sad nije definisan kao glavni grad, već kao glavni, administrativni centar Vojvodine. Taj član je, međutim, ostao naslovljen kao glavni grad AP Vojvodine, zahvaljujući čemu je Liga socijaldemokrata Vojvodine dobila priliku da tvrdi da je ispunjen njen zahtev da Novi Sad dobije status glavnog grada.
