U trenutku kada budete čitali ovaj tekst, najverovatnije će se već znati ime novog patrijarha Srpske pravoslavne crkve.

U četvrtak 18. februara, u 9 ujutru, počeće Sveta arhijerejska liturgija; u 11 će arhijereji doručkovati u parohijskom domu Hrama Svetog Save. Zatim će, ako se za ova dva dana ništa značajno ne promeni, tačno u podne u kripti Hrama početi zasedanje Sabora.

Možda će se već prvog dana znati ime 46. po redu poglavara Crkve, a možda će se ipak čekati do petka.

O imenima je oduvek bilo jalovo nagađati. Za to su se pobrinuli "apostolski žreb" i dosadašnje iskustvo; nagađati kako će se ponašati budući patrijarh, na osnovu očekivanja od njega, moglo bi donekle da navede na pogrešan trag. Iako se zaista radi o neuporedivom, Hose Bergoljo je bio smatran prilično konzervativnim biskupom u rodnoj Argentini, dok je kao papa Franja učinio neke revolucionarne korake u pogledu promena unutar Rimokatoličke crkve.

CARU CAREVO, A CARU I BOŽIJE

Kako su izgledali poslednji predsaborski dani? Šta čeka novog patrijarha – u odnosu prema državi, u društvenim i unutarcrkvenim pitanjima?

Državnoj vlasti je veoma važno da na čelu Crkve ima nekog ko će je – najbolje bi bilo – bezrezervno podržavati. Društveni kapital koji Crkva ima svakoj vlasti je koristan, a do koje mere će isti moći da instrumentalizuje za sopstveni interes, zavisi od oba aktera. Uglavnom, sve je pitanje mere, i ako nešto ovoj vlasti u svakom segmentu nedostaje, to je upravo dobra mera.

Očekivati da će novi patrijarh kritikovati vlast kada ona greši, u ovom trenutku je, pre svega, naivno. Očekivati pak da će doći neko ko neće tu vlast apriorno podržavati u svakoj njenoj odluci ili preterano hvaliti i ko neće, ni na momente, više biti uz nju nego uz svoju sabraću arhijereje i verni narod, nešto je za šta se može razumno nadati od budućeg velikodostojnika Crkve. Između oda na račun vlasti i dobro tempiranih tišina s jedne strane i osnovne saradnje Crkve i države sa druge, postoji mnoštvo nijansi. Ono što je, međutim, važnije od odnosa budućeg patrijarha prema vlasti jeste način na koji će taj patrijarh upravljati Crkvom.

TIHO, TIŠE

Prethodnih dana pažnju javnosti zaokupljale su teme vezane za sam izborni proces – gde će se održati izbor i gde će vladike biti smeštene.

U prvi mah stigla je vest da je Sinod odlučio da episkopi budu u hotelu "Hilton", umesto u Patrijaršiji kao do sada. Ne ulazeći u motive ove ideje – na kraju je, po svemu sudeći, odluka promenjena pa se stoga njome ne treba preterano baviti – ona odašilje određenu poruku: pitanje je dolikuje li ovakvom skupu takav luksuz. Naime, godinama je priča o vladičanskom voznom parku tema nad temama; naravno da je vladici koji obilazi eparhiju i u starijim je godinama potreban funkcionalan auto, ali ne i najskuplji džip. Slično je i sa smeštajem, pogotovo kada je razlog – izbor patrijarha. Konačno, u trenutku kada je ekonomija zemlje u krizi i što, po najavama ekonomista, predstavlja samo početak onoga što nas čeka, izbor hotela "Hilton" izgleda kao odsustvo dodira sa vernicima, sa spoljnim svetom i njegovom realnošću.

Druga je tema bila gde će se održati izbor i od toga se, po svemu sudeći, nije odstupilo. Reč je o kripti Hrama Svetog Save. U pismu koje se pojavilo u medijima, a koje su uputile vladike budimljansko-nikšićki Joanikije, raško-prizrenski Teodosije, žički Justin i episkop braničevski Ignatije Midić, stoji: "U ovom trenutku održavanje Svetog arhijerejskog sabora, van zgrade Patrijaršije, posebno na mestu koje je inače pokriveno kamerama i gde nema odgovarajućih uslova za privatnost koja je neophodna za održavanje tako važnog događaja, bilo (bi) potpuno neadekvatno. (…) Odgovorno tvrdimo da u paraklisu Svetog Simeona Mirotočivog ima dovoljno prostora da se obezbede potrebni epidemiološki uslovi za održavanje skupa kakav je izborni Sabor naše Crkve. Time se ne bi menjala višedecenijska praksa da se izborni sabori održavaju u samom sedištu Patrijaršije, kako to i priliči i postoje mnogo diskretniji i bolji uslovi. Na ovaj način bile bi uklonjene i sve druge sumnje i eventualne spekulacije oko održavanja izbornog Sabora."

Prema postojećim informacijama, na ovu molbu nije odgovoreno. Kripta je spremna i stolovi sa imenima su postavljeni.

Ovo je bilo dovoljno, naravno, da kao po dobrom starom običaju prorežimska tabloidna mašinerija zaigra ubacujući sve ključne reči: "Kampanja protiv Crkve", "Đilasovski mediji", "izdaja", "Grigorijeva ergela", "interes stranaca" i druge gadosti, ističući da takvih kao što su ove vladike – potpisnici pisma – nije nikad bilo. Podnaslov glasi: "Skandalozna je činjenica da su četvorica vladika iz klana vladike Grigorija pismo Svetom sinodu kojim, zbog navodnog nedostatka privatnosti, traže da se izbor za srpskog patrijarha održi u Patrijaršiji, a ne u kripti Hrama Svetog Save, prethodno poslali glasilima koja postoje da razore Srpsku crkvu, olakšaju otimanje Kosova, udalje naš narod sa Mediterana i sa Dunava…" I sve to zbog predloga da se izbor održi gde se i do sada održavao.

Na Saboru će glasati svi arhijereji, uključujući i vikarne episkope; administratori eparhija imaće po dva glasa. O mnogim važnim i nevažnim detaljima ćuti se uporno i duboko.

Ova gusta tišina, odnosno atmosfera koja vlada, pokazuje da bi bilo mnogo jednostavnije i zdravije kada ne bi svaki izbor za patrijarha delovao kao okupljanje tajnog društva.

BREME I VREME

Šta će dočekati naslednika patrijarha Irineja? Odnosi među pravoslavnim crkvama su sve kompleksniji, a trvenja između Moskve i Carigrada davno su prestala da budu samo trvenja.

Srpska pravoslavna crkva dalje nije se mnogo bavila socijalnom problematikom. Nedavno je grupa teologa Vaseljenske patrijaršije izdala dokument u kojem se bavi različitim aspektima socijalnog učenja Crkve te poziva druge crkve da uzmu učešća u razgovoru o tome. Dosta ranije, prva među pravoslavnim, to je učinila Ruska pravoslavna crkva. Ne bi bilo zgoreg da SPC razmotri određene važne, savremene teme, da pruži svoj pogled na stvari.

Korona-realnost postavlja nova pitanja i nove izazove: siromašnih će biti sve više, a da li će možda Crkva pružiti svoju viziju ili se i pored postojećih primera vrednih pažnje i pohvale mnogo aktivnije uključiti u humanitarni rad što mnogi od nje očekuju, ostaje da se vidi.

Koliko će izbor novog patrijarha uticati na odnose sa drugim crkvama, a u tom bi polju on mogao da ima ključnu ulogu?

Kako će se poneti prema onim problemima unutar Crkve o kojima svi osim vrha Crkve – čast retkim pojedincima – govore i o kojima se već mnogo zna? Da li će nastaviti da ćuti ili će pokušati da nešto razreši i učini boljim?

U svakom slučaju, budućeg patrijarha čekaju afere, rešavanje odnosa na relaciji Univerzitet – Crkva – Pravoslavni bogoslovski fakultet, i dalje nerešen status veroučitelja.

Čeka ga i, ako za to bude voljan, širok prostor za bolji odnos s medijima, umesto šturih saopštenja i stalnih optužbi.

Čeka ga i veoma važno pitanje Kosova. Do sada je SPC, bez izuzetka i u svim saborskim saopštenjima, imala jedinstven stav: bilo koje razrešenje koje bi podrazumevalo priznanje Kosova, uključujući i razgraničenje, za nju je neprihvatljivo.

Čeka ceo Sabor izbor episkopa na upražnjene eparhije, i to na one veoma važne za život Crkve.

Kada je, nakon smrti patrijarha Irineja, počelo da se govori o izboru novog crkvenog velikodostojnika, jedan sveštenik je izjavio, u vedrom tonu, kako će novi patrijarh biti zasigurno "po meri našeg vremena". Kada se sagleda trenutak, to pomalo zvuči poput kletve. Ali valjda neće biti neko po takvoj meri skrojen, već makar malo, izvan i ispred ovakvog vremena.