Prvog novembra 2023. godine raspisani su izbori u kontekstu koji je delovao da ni na koji način ne odgovora Srpskoj naprednoj stranci. Prvo, raspisani su svega sedam meseci nakon tragičnih ubistava u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”, Malom Orašju i Duboni. Ovi događaji su duboko traumatizovali srpsko društvo i usmerili pažnju na odgovornost vlasti Srpske napredne stranke za kreiranje atmosfere nasilja u društvu.

U okolnostima pravednog besa i uznemirenosti građana razvio se protest “Srbija protiv nasilja”, koji je ukazivao na tri važne stvari: (1) povećanu motivaciju opoziciono orijentisanih građana da kazne vlast SNS, (2) porast kritičkog mišljenja među glasačima SNS da je za tragediju indirektno ili direktno odgovorna i stranka za koju glasaju i (3) razvijanje strateške svesti opozicionih građanskih stranaka da je neophodno da se udruže i nastupaju zajedno.

Drugo, od izbijanja rusko-ukrajinskog rata građani Srbije izloženi su visokoj stopi inflacije koja je u poslednjih godinu dana iznosila i do 16 odsto, dok je rast cena hrane bio i znatno veći. Ovaj udarac na kućne budžete građana bio je ujedno i prvi udarac na socio-ekonomski konsenzus kojim SNS uspešno vlada od svog dolaska na vlast i na kojem je zasnivala svaku svoju izbornu kampanju. S obzirom na socio-ekonomsku strukturu glasača SNS, logično je pretpostaviti da su oni bili najviše opterećeni rastom cena.

Treće, izbori iz 2022. godine, a posebno istraživanja javnog mnjenja nakon izbora, ukazivali su na to da bi sinergetski efekat ujedinjenja svih desno orijentisanih stranaka mogao da im obezbedi značajan rast rejtinga.

Četvrto, pitanje Kosova i Metohije je tokom 2023. godine dva puta emotivno eskaliralo. Najpre, početkom godine francusko-nemačkim planom, a potom i mnogo akutnije događajima u Banjskoj, svega nekoliko nedelja pre raspisivanja izbora.

Ipak, delovalo je da predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne vidi problem da raspiše izbore u datim okolnostima i da zna nešto što drugi ne znaju, s obzirom na to da nas je iskustvo prethodnih 11 godina naučilo kako je stil njegovog političkog odlučivanja fundamentalno determinisan izbegavanjem rizika svake vrste, a posebno izbornih rizika. Sa distance od nepunih 24 časa od objavljivanja preliminarnih rezultata izbora, čini se da je znao i verovao u jednu ključnu stvar, a to je moć i sposobnost svoje organizacije i tima za kampanju da motiviše svoje sigurne birače i zadrži sve one kolebljive birače koje je prethodno opisani kontekst mogao da odvede u apstinenciju ili, teže zamislivo, ka nekim opozicionim strankama. Naravno, kao i u prethodnim izbornim ciklusima, spremno ga je čekao i set nedemokratskih i nelegalnih načina da pridobije preostale glasače.

Samopouzdanje je sigurno pojačao podatak koji je za svaku vlast veoma važan, a koji govori o percepciji građana kakav je trend razvoja situacije u državi, a ne samo kakva je trenutna situacija. Ovo su dve različite stvari, kao i što objektivno stanje stvari (“kako se stvarno živi”) nije isto što i percepcija te stvarnosti (“kako osećam/mislim da se živi”). Podaci Sprint Insight istraživanja svega dva meseca nakon majskih tragedija govorili su kako većina građana i dalje veruje da Srbija ide u dobrom pravcu (52%). Tako je i Srbija 1. novembra krenula u pravcu izbora.

SRBIJA NE SME DA STANE



Srpska napredna stranka ima verovatno najdisciplinovanije birače koje je bilo koja stranka od uvođenja višestranačja u Srbiji imala. Osim toga, oni pokazuju i visok stepen razumevanja za oscilacije u upravljanju političko-ekonomskim procesima, posebno tokom tekuće 2023. godine. Možemo sa pravom pretpostaviti da se radi o bazičnim crtama ličnosti koje podrazumevaju socio-psihološke determinante koje se dobro sinhronizuju sa autoritarnim načinom vladanja, ali se iz vida ne sme izgubiti fundamentalna stvar: Srpska napredna stranka se pažljivo obraća svojim biračima, ne rasipa ih okolo i bavi se njihovim problemima (koji su pre svega ekonomske prirode).

Kampanja za nama je na najdirektniji način upravo to pokazala. Od toga kako su ciljne grupe unutar kohorte birača SNS i potencijalnih birača segmentirane i kako su pažljivo osmišljenim porukama tretirane. Ko god misli da je većina glasača SNS ucenjena (iako smo svedoci u svakom izbornom ciklusu da je to itekako raširena pojava), ovoj temi pristupa jako površno i što je još važnije, ne može iz strateškog ponašanja SNS ništa da nauči (posebno relevantno za sve protivnike SNS). Osim toga, Srpska napredna stranka sa svojim biračima komunicira neprestano, ne samo kada su izbori. To je još jedna važna lekcija za sve aktere.

Kampanjski timovi koji rade sa Srpskom naprednom strankom već godinama unazad rade vrhunski profajling različitih birača i njihovih preferencija, i još važnije – njihovih briga. Tokom ove kampanje SNS se fokusirano obraćao nekoliko ciljnih grupa: (1) glasačima SNS koji su od kada je ova stranka na vlasti osetili ekonomski boljitak; (2) glasačima SNS do kojih još uvek nije stigao bolji život; (3) potencijanim glasačima bez jasne partijske identifikacije (mladima); (4) labavim glasačima Socijalističke partije Srbije; (5) labavim glasačima desne i građanske opozicije koji su različitim porukama “gurani” u apatiju i apstinenciju.

Od svih ciljnih grupa, čini se da je u ovoj kampanji SNS posebnu pažnju posvetila drugoj grupi, odnosno onima koji smatraju da se u Srbiji živi bolje, ali da dobar život još uvek nije stigao do njih. Istraživanja pokazuju da nije zanemarljiv procenat takvih birača i da su oni potencijalno mogli da izađu iz svoje kognitivne disonance (jaz između toga kako žive i njihovih uverenja), najverovatnije u apstinenciju. Ali to se nije desilo jer je empatičnim komuniciranjem SNS uspeo da ih ubedi da budu strpljivi jer su oni na redu ukoliko Srbija ne stane. Zahvaljujući ovakvoj kampanji i drugim nedemokratskim mehanizmima “ubeđivanja”, Srpska napredna stranka osvojila je 1.750.000 glasova, što je za 115.000 glasova više nego na parlamentarnim izborima prethodne godine.

SRBIJA PROTIV NASILJA



Posle Srpske napredne stranke, koalicija Srbija protiv nasilja ostvarila je najbolji rezultat na ovim izborima. Osim toga, ostvarila je i najbolji pojedinačni rezultat jedne građanske opcije (stranka/koalicija) od 2008. godine i liste Borisa Tadića Za evropsku Srbiju.

U odnosu na izbore iz 2022. godine kada su Ujedinjeni, Moramo i SDS-NOVA zajedno osvojili 762.000 glasova, na parlamentarnim izborima 17. decembra osvojili su 125.00 glasova više, odnosno 887.000 glasova. Do ovoga je prevashodno dovela ključna odluka podstaknuta majskim tragedijama i protestima koji su nakon toga usledili, da naprave predizborno ujedinjenje svih građanskih stranaka. Ukoliko je tome doprinelo i usvajanje uvida iz istraživanja koja godinama ukazuju na to da potencijalni glasači građanskoj opoziciji najviše zameraju izostanak jedinstva, onda takav strateški mindset zasnovan na empatičnom razumevanju poruka od strane birača, može postati katalizator nekog novog uvećavanja rejtinga.

U početku kampanje je izgledalo da su izbore koje su tražili dočekali nespremno, ali je s vremenom tim sastavljen od velikog broja partija postao kampanjski efektniji. Teme su bile dobro postavljene i referisale su na realne brige potencijalnih birača: nasilje, zdravstvo, obrazovanje, poskupljenja. Sa druge strane, komunikacija se nije mnogo pomerila od salonskog stila i često prekomplikovanog rečnika za birače. Takođe, koliko god da su teme bile dobro selektovane, emotivna arhitektura poruka je bila previše negativna, obojena strahom, sa tek retkim obrisima neubedljivog optimizma.

Još jedan važan problem koji su ovi izbori i kampanja otkrili, a koji je takođe prisutan u stavovima potencijalnih glasača u istraživanjima, jeste problem izostanka liderstva. Kada imate četiri lidera kampanje (Miroslav Aleksić, Marinika Tepić, Radomir Lazović, Nebojša Zelenović), onda zapravo nemate niti jednog. Posebno ako iznad svih njih stoji senka verovatno stvarnog donosioca odluka lidera SSP-a Dragana Đilasa, koji ima veoma niske ocene ličnog rejtinga među glasačima građanske opozicije i koji usled karakterne satanizacije od strane SNS deluje da više nema kapacitet da bude privlačan glasačima.

Nakon sklanjanja prepreke razjedinjenosti, pitanje liderstva je druga prepreka koja čeka ovu koaliciju. Treća prepreka je komunikaciona i ona se odnosi na to da je neophodno izaći iz narativa apsolutne kritike Aleksandra Vučića. U fokus grupama i istraživanjama ovo je česta zamerka koja je upućena partijama građanskog bloka. Čini se da će ovu pouku biti najteže prihvatiti. Formulu za balans između kritike i nuđenja rešenja za probleme koje građane muče treba razvijati i testirati permanentno do sledećih izbora.

IVICA DAČIĆ – PREMIJER SRBIJE



Socijalistička partija Srbije ostvarila je treći najbolji rezultat na ovim izborima, ali je jasno da su oni višestruki gubitnici izbora. Prvo, u odnosu na prošlogodišnji rezultat, SPS je izgubio veliki procenat birača (oko 5%). Drugo i još važnije, SNS je osvojila dovoljno mandata da samostalno konstituiše vlast na republičkom nivou, tako da SPS neće imati bitnu ulogu u formiranju vlade iako će verovatno biti njen deo. Treće i najvažnije, gubitak na ovim izborima nosi mnogo zloslutniju poruku za SPS ukoliko se analizira u vremenskom periodu od 11 godina zajedničke vlasti sa SNS-om. Posmatrano uporedno, ovo je najgori rezultat Socijalističke partije od 2012. godine (2012 – 567.689; 2014 – 484.607; 2016 – 413.770; 2020 – 334.333; 2022 – 435.274; 2023 – 246.00).

Rezultati ovih izbora pred SPS neminovno postavljaju pitanje koliko ih saradnja sa SNS zaista košta. Posmatrano u apsolutnim brojevima glasača, SPS je tokom ovih 11 godina izgubila oko 320 hiljada glasača. Deo glasača SPS je izgubio mortalitetom, ali je značajan deo otišao SNS-u. Što se tiče ovogodišnjeg rezultata, on je posledica kampanje koja nije imala temu i koja se pogrešno uzdala u lidera stranke. Slogan koji je više postizborni nego predizborni, ni na koji način nije komunicirao sa vrednostima i potrebama birača. Osim toga, saradnja sa SNS-om nosi svoja inherentna komunikaciona ograničenja kada je u pitanju preuzimanje zasluga.

Raspodela političke i komunikacione moći je takva da SNS ima monopol da sve zasluge vlasti fakturiše samo sebi. I pored toga, SPS je imao mogućnost da tokom kampanje adresira teme koje su njihovim biračima važne (socio-ekonomska pitanja, radna prava, Kosovo i Metohija). Kampanjski stratezi su se odlučili da koriste bezličnu kampanjsku frazeologiju: ako glasate za nas, zapravo glasate za sebe; Majka Srbija, Ja nikada ne odustajem.

Ovaj narativ pored omnipotentne komunikacije SNS-a nije mogao bolje na ovim izborima. Tokom kampanje, Srpska napredna stranka se potrudila da dobrim targetovanjem povrati i verovatno još malo preko toga inkasira prošlogodišnje glasače koji su od SNS-a otišli ka SPS-u. Trend pada podrške SPS-u je signal da se organizacija kampanje, način komuniciranja i čitav pristup političkom marketingu mora prilagoditi sledećim aspektima: (1) blizini i saradnji sa SNS-om; (2) novim ciljnim grupama; (3) novim komunikacionim obrascima.

NADA ZA SRBIJU



Istraživanja u poslednjih godinu dana pokazivala su da je za stranke desnice najoptimalniji aranžman bio da na izbore izađu ujedinjeni. Međutim, kada do dogovora oko formiranja zajedničke koalicije svih desnih stranaka nije došlo, NADA je veštom komunikacijom uspela da iz kraha pregovora izađe minimalno okrnjena i da u najvećoj meri zadrži svoje glasače. Istina, u odnosu na prethodne parlamantarne izbore (204.000 glasova), NADA je na ovim izborima izgubila oko 14.000 glasova (190.000).

Tokom kampanje jasno i decidno su isticali da je njihov cilj smena vlasti i da ni po koju cenu neće sarađivati sa SNS-om, što je bila značajna razlika u odnosu na koaliciju Nacionalno okupljanje. Osim toga, kampanjom su u dovoljnoj meri kritikovali vlast i ukazivali na to šta su njihove ideje i rešenja, pokrivajući teme na koje su glasači desnice senzitivni: Kosovo i Metohija, suverenitet, domaća privreda, vojni rok.

S obzirom na činjenicu da su van novog saziva parlamenta nakon ovih izbora ostali i Dveri i Zavetnici, koalicija NADA ima brisani prostor i nesmetanu priliku da u naredne četiri godine bude jedina prava konzervativna, nacionalna opozicija vladavini Srpske napredne stranke u Narodnoj skupštini. Posmatrano iz te perspektive, iako nisu imali rast birača već gubitak, čini se da će koalicija NADA od ovih izbora dugoročno profitirati jer je nacionalna pozornica u parlamentu sada samo njihova.

MI – GLAS IZ NARODA



Lista koju je na ovim izborima predvodio profesor Branimir Nestorović svakako je najveće iznenađenje (za neke i šok) sa osvojenih 176.000 glasova. Nakon Ljubiše Belog Preletačevića (344 hiljada glasova na izborima 2017. godine), ovo je drugi najveći uspeh antisistemskih lista na izborima u Srbiji u poslednjih nekoliko izbornih ciklusa.

Verujem da mnogi postavljaju pitanje kako je lista Mi – Glas iz naroda uspela da pređe cenzus kada im niko nije video kampanju. Ovo pitanje u svojoj osnovi previđa da je komunikacija ovog i sličnih društveno-subverzivnih političkih projekata drugačija. Zato treba istaći da ovaj politički projekat nije antisistemski samo po svojim vrednostima, već i po svom ponašanju. To pre svega znači da je tradicionalni koncept kampanje koja traje 40 dana zamenjen kampanjom koja traje pune tri godine koliko profesor Nestorović komunicira sa svojom publikom preko Balkan Infa, televizije Hepi, Pinka i Jutjuba. Bilbordi su zamenjeni mimovima koji se spontano i zarazno razmenjuju po Viber i Telegram grupama. Skupi kampanjski spotovi zamenjeni su običnom kamerom sa mobilnog telefona, sobom, stolicom i poluzabavnom-polustrašnom pričom o nekoj novoj teoriji zavere.

Ovakav pristup za nekoliko godina omogućio je profesoru Nestoroviću da pređe put od čoveka koji reklamira šoping u Milanu, preko čoveka koji “otkriva i raskrinkava” mnogobrojne medicinske i socijalne teorije zavere, do čoveka koji odlučuje o tome ko će formirati vlast u Beogradu. Do toga je došao tako što je svesno ili nesvesno kreirao medijsku figuru koja poverenje crpi iz profesionalne medicinske ekspertize, a preliva se na interpetaciju najrazličitijih fenomena društvene stvarnosti.

Sa aspekta moderne komunikacije, jasno je da je profesor Nestorović prirodno nadaren komunikator čije jednostavne metafore pronalaze put do određenog broja glasača čija su cinična uverenja o društvu receptivna za njegove poruke. Kada je reč o biračima, u ovom trenutku je veoma teško odgovoriti na pitanje čiji su to glasači, ali se može pretpostaviti da su privučeni cinični apstinenti, glasači nacionalnog okupljanja i mali deo glasača Srpske napredne stranke.

NACIONALNO OKUPLJANJE



Osim parafrazirane Ciceronove izreke, rezultat na izborima koalicije Dveri i Zavetnika može se opisati i pesmom Riblje Čorbe Sam sam pao, sam se i ubio. Projektovani da u velikoj koaliciji desne opozicije (uključujući NADU) postignu rezultat od oko 16 odsto i da budu druga ili treća najjača politička grupacija u Srbiji, desnica je ostala sa samo jednom strankom u Narodnoj skupštini. U odnosu na pojedinačne rezultate ove dve stranke na prošlogodišnjim izborima koje su osvojile po nešto više od 140.000 glasova (u zbiru 285.000 glasova), na ovim izborima zajedno su osvojili svega 104.000 glasova.

Dveri i Zavetnici su u poslednje dve godine uspeli da biračko telo njihovih dveju stranaka koje se međusobno ne prihvata, ubede da može i treba da sarađuje zajedno. U tom smislu, njihova saradnja prilikom formiranja koalicije nije bila viđena kao potencijalna nagazna mina. U početnim danima kampanje postavili su jasnu tematsku agendu sa Kosovom i Metohijom (francusko-nemački plan) u centru i temom inflacije odmah pored. Međutim, birači su kaznili ovu koaliciju iz dva razloga.

Prvi razlog je taj što su javnost i glasači percipirali Zavetnike kao glavne krivce što nije došlo do ujedinjenja cele desne opozicije. Drugi razlog jeste nedisciplinovana poruka prema biračima o tome da li postoji šansa da koalicija nakon izbora sarađuje sa Srpskom naprednom strankom. Nekada su ti odgovori izgledali kao loš pokušaj skretanja sa teme i izbegavanja odgovora, a nekada i kao direktno ostavljanje otvorenih vrata za saradnju sa svima, pa i sa SNS-om.

Rezultati izbora pokazali su ono na šta su istraživanja jasno ukazivala, a to je da su njihovi glasači (posebno glasači Dveri) izrazito protiv Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke i da su spremni da kazne svakog ko je spreman da sarađuje sa njima. Iz ove perspektive, gde su prvi sledeći redovni izbori tek 2027. godine, čini se da će ove dve stranke imati veliki problem da opstanu ili barem da opstanu samostalno i nezavisno.

O OSTALIMA



Sve preostale liste su doživele očekivanu izbornu sudbinu. Narodna stranka je nakon dvostrukog cepanja u prethodnih nekoliko godina i predizbornog ideološkog “pre­svlačenja” prelaskom u desni blok osvojila manje od 1 odsto na ovim izborima i time svoje postojanje dovela u pitanje. Srpska radikalna stranka je takođe doživela izborni fijasko i ostaće naredne četiri godine van parlamenta. Politički brokeri Saša Radulović, Boris Tadić i Čedomir Jovanović dobili su odgovor od akcionara da je transakcija odavno gotova i da je vreme za brokersku penziju.

O IZBORNIM POUKAMA



Ovim izborima Srpska napredna stranka je zaokružila svoju bezbednu zonu do 2027. godine kada nas očekuju redovni predsednički, parlamentarni, pokrajinski i beogradski izbori (sledeće godine se održavaju izbori u Novom Sadu, Nišu i u još nekoliko desetina lokalnih samouprava).

Iz ugla opozicije, govorimo o četiri godine koje treba pametno iskoristiti. Izbori 17. decembra 2023. godine daju opozicionim strankama nekoliko smernica kako da to urade:

(1) Važnost podizanja partijske infrastrukture i organizacije na mnogo viši nivo, jer je u politici, kao i u životu, dobra organizacija 80 odsto uspeha;

(2) Politička persuazija ne znači da građane nužno treba više ubeđivati, već da je nekada mnogo produktivnije uklanjati prepreke koje stoje između vas i poverenja građana;

(3) Glasači imaju priče u koje veruju i partije treba da osluškuju te priče i kreiraju kampanjski narativ koji je u skladu sa uverenjima glasača, jer ukoliko se te dve priče ne poklope, nema srećnog kraja u noći saopštavanja izbornih rezultata.