Radikali su pokrenuli inicijativu za izglasavanje nepoverenja vladi preko koje žele da eksploatišu slučaj generala Lukića i verovatno da se obruše na Dinkića. Demokrate bi želele da neutrališu efekat briselskih kvalifikacija na Koštuničinu vladu i da istaknu da su oni vlasnici evropske licence. Socijalista vežba evropsku retoriku. A Bogoljub Karić radi na terenu.

Posle 12. aprila u vladajućim krugovima u Beogradu porasle su ambicije. Potpredsednik srpske vlade Miroljub Labus kaže da će Srbija i Crna Gora biti u Evropskoj uniji do 2012, a srpski ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić, da će ući u Svetsku trgovinsku organizaciju do 2008. Koštunica koristi trenutak i za aktuelizaciju ustavnog pitanja koje je bilo na prvom mestu u koalicionom sporazumu kojim je formirana njegova vlada. On je dan pre posete Olija Rena, evropskog komesara za proširenje, podsetio na to da će jedan od preduslova za pregovore o stabilizaciji i pridruživanju biti i rešavanje ustavnog pitanja u Srbiji, konstatujući da je politika konsenzusa pala na ispitu.

Potpredsednik Vlade Miroljub Labus i ministar finansija Mlađan Dinkić prošli su prošle nedelje dva važna testa u Vašingtonu – sa Svetskom bankom i onaj, teži i naporniji, sa Međunarodnim monetarnim fondom. Dogovor sa MMF-om je, po Labusovoj oceni, važan ne toliko zbog sredstava koja se dobijaju od Fonda, koliko zbog toga što je to dalekosežno delujuća potvrda vladine makroekonomske politike.

U nekim lakšim okolnostima i sam premijer bi možda imao razlog da u ovakvoj situaciji izazove nove izbore, bar zbog paradoksa da se oni koji su na vlasti uglavnom ponašaju kao opozicija. Takvi primeri su se mogli videti ne samo u ranije pominjanim izjavama ministra spoljnih poslova već i u Drakulićevoj (kandidat DSS-a za gradonačelnika Beograda) kritici ekonomske politike vlade, ili u onoj rečenici potpredsednika Labusa upućenoj premijeru Koštunici: "Ne znam šta ćete (Vi!) uraditi oko Haga." Ima i primera dvostruke opozicije – iz SDP-a, čiji su poslanici izabrani na listi G17 plus, kritikuju politiku funkcionera G17 plus Dinkića, i najavljuju (bez odluke Glavnog odbora SDP-a, koriguje Čović) da će oni razmisliti o podršci vladi, u kojoj imaju portfelj ministarstva rada.

Oseća se i uticaj dolazeće teme, kosovske, koja, ako se po Srbiju bude negativno odvijala, može veoma brzo da destabilizuje političku scenu. DSS poziva predsednika Srbije i Demokratske stranke Borisa Tadića da reaguje na to što se Goran Svilanović, koji je za poslanika u Narodnoj skupštini Srbije izabran na listi DS-a, kao član Međunarodne komisije za Balkan zalaže za neku malo odloženu nezavisnost Kosova i Metohije u četiri faze, a po ulasku svih u EU. Demokrate odgovaraju da je to Svilanovićev lični stav. Tadić se inače lično deklarisao za dijalog o Kosovu (poziv Rugovi usaglašen s Koštunicom o koji se ovaj oglušio), a nizom izjava i nekim gestovima (dodeljivanje srpskih zastava srpskim opštinama tokom posete Kosovu) pokazivao da je protiv nezavisnosti Kosova. U reakciji predsednika Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojše Čovića tema izgleda dramatičnije – on kaže, ono što je rekao i pred Evropskim parlamentom, da cena evropskih integracija ne može biti Kosovo i Metohija.

TEŽI KORACI: Za sada izgleda da će problematika izvodljivosti pregovora o asocijaciji i pridruživanju EU-u možda ipak određivati politički dnevni red u Srbiji.

Oli Ren u poseti Beogradu (18. april) zvanično upoznaje čelnike državne zajednice i Srbije sa sadržajem Studije o izvodljivosti, sa detaljima i rokovima, i upozorava ih da posle prvog koraka slede novi, teži. Posle razgovora Rena i premijera Koštunice nagovešteno je da bi pregovori o stabilizaciji i asocijaciji, a to je sledeći korak, mogli početi ove jeseni, u vreme obeležavanja pete godišnjice oktobarskih promena u Srbiji. To pominjanje simboličnog roka trebalo je zapravo da pojača mobilizaciju.

Rutinski rečnik takvih poruka neminovno sadrži reči kao nastavak reforme i saradnja s Haškim sudom.

Paralelno s tim porastao je kriticizam Demokratske stranke i prohaških nevladinih krugova, uglavnom na račun srpske policije zbog toga što je dopustila da optuženi general Pavković izmiče sudskoj poternici. Ta kritika je oživela naročito posle izjave nemačkog ambasadora u Beogradu da je izručenje generala Pavkovića najvažniji uslov da bi Savet ministara Evropske unije 25. aprila potvrdio odluku Evropske komisije o pozitivnoj Studiji izvodljivosti.

Premijer Koštunica uverava novinare da će sve biti u najboljem redu, da je Pavković u zemlji i da će saradnja sa Haškim tribunalom biti ostvarena u potpunosti, kako kaže, od A do Š. U četvrtak 14. aprila predao se pukovnik Vujadin Popović, optužen za zločine u Srebrenici 1995. godine. Pavkovićev advokat počinje da daje nešto mekše izjave iz kojih proizlazi da će se i Pavković možda ipak predati. Dok premijer ponavlja da se dosadašnji model dobrovoljne predaje Haškom tribunalu neće promeniti, predsednik Srbije Tadić izjavljuje nemačkom listu "Velt" da će general Pavković biti u Hagu u roku od dve nedelje, ili dobrovoljno ili uhapšen. I potpredsednik Vlade Labus tvrdi da bi moglo biti hapšenja. Socijaliste i vladu niko ne pominje.

Da su odnosi Beograda s Haškim sudom, koji traži još dvanaest optuženika, sada manje konfliktni, govori i odluka haškog sudskog veća, na koju se tužilaštvo neće žaliti – o vraćanju u Beograd do početka suđenja optuženog ekspredsednika Srbije, bivšeg načelnika Generalštaba, bivšeg potpredsednika savezne vlade i bivšeg komandanta Prištinskog korpusa. Možda će to uticati i da se s manje tenzija odigra nagovešteno finale slučaja Pavković, a možda i na ton parlamentarne rasprave o vladi.

Situacija se u toj tački može iskomplikovati ili ako slučaj Pavković krene nizbrdo, ili ako se dramatizuju ostali slučajevi, ili ako se podigne lestvica ili ako spoljni faktori ne počnu više da veruju vladinim rečima. Eto, Karla del Ponte je već 14. aprila izjavila BBC-ju: "Posebno je skandalozno što su Karadžić i Mladić još na slobodi… Imam na raspolaganju i mali tim za praćenje… Očekujem konkretne rezultate pre jula (desetogodišnjica srebreničkog zločina, prim. red.)… EU je trenutno u najboljem položaju da vrši pritisak u cilju potpune saradnje sa Tribunalom…"

POVEljA I STRATEGIJA: Oli Ren je u Beogradu zapravo ponavljao poruku izrečenu prilikom objavljivanja Studije – da sve zavisi od ovdašnjih političkih faktora i da oni sada ne bi smeli da skrste ruke i čekaju.

Predsednik Srbije Tadić je povodom posete komesara Rena pozvao sve stranke koje se zalažu za članstvo u EU-u da potpišu Evropsku povelju, čiju je izradu on inicirao prošle nedelje. Evropskom poveljom političari bi se obavezali na ispunjavanje evropskih obaveza, bez obzira na promene u vrhu vlasti. Premijer Koštunica je posle Renove posete izjavio da će u maju biti usvojena nacionalna strategija o pridruživanju. Tome je verovatno prethodila ona Evropska deklaracija usvojena pre izvesnog vremena u Skupštini Srbije za koju su glasali svi osim radikala i socijalista.

To paralelno pominjanje dokumenta o evropskoj saglasnosti možda je odgovor dve visoke kancelarije na izazov trenutka (kvalifikacija za početak pregovora), a možda i na podrazumevajuće sugestije donosilaca briselskog hatišerifa da baš i ne bi bilo zgodno da se sada u Srbiji desi neka ozbiljnija politička kriza.

SPOljA I IZNUTRA: Demokratska stranka ponavlja da će u Skupštini Srbije glasati za nepoverenje Koštuničinoj vladi, ali to opredeljenje definišu pre svega potpredsednik stranke Duško Petrović, koji kaže da će njeno rušenje "omogućiti brže priključenje Evropskoj uniji", i potpredsednik Slobodan Gavrilović, koji veli da DS "ne ruši vladu, već gradi novu i bolju".

Slična je retorika predsednika Tadića, ali nešto indirektnija; on kaže da će se Demokratska stranka pridružiti raspravi o odgovornosti vlade zbog sporih i nedovoljnih reformi, da neće prestati da je kritikuje i da glasa protiv nje, ako u svakom segmentu svoje političke odgovornosti ne izvršava obaveze u ostvarivanju evropske budućnosti Srbije.

Tadić je, čini se, na toj sednici Glavnog odbora možda i više odgovarao Čedi Jovanoviću nego što je pretio Koštunici. On je opominjao da će demokrate, ako budu politički histerični – izgubiti. Tražio je da demokrate dobro razmisle, kad Liberalno-demokratska frakcija kritikuje vladu Vojislava Koštunice ili DS, kome više odmaže. Usledio je i odgovor: "DS-u, jer takav njihov nastup stvara utisak da mi tu vladu podržavamo."

Zanimljivo je da je Tadić izjavio da gleda blagonaklono na stvaranje pokreta "5. oktobar" i njegovim pripadnicima nudi, kao i svim demokratskim snagama, da se okupe oko DS-a kao "demokratskog Pijemonta". Tu očito postoji nekoliko "ali" i "mada". Grupacija koja se okuplja oko "5. oktobra" očito je bliža Jovanovićevoj frakciji s kojom DS još nije završio "diferencijaciju". Slične saputnike DS je prošle godine okupljao selektivno, što je, na primer, pospešilo krizu u GSS-u i pojedinačne prelaske nekih njegovih viđenijih članova u DS.

Zanimljivo je da je Tadić u polemičkom kontekstu na Glavnom odboru DS-a rekao i to da je DS spreman da sarađuje i sa Srpskom radikalnom strankom i Socijalističkom partijom Srbije u onim segmentima njihove politike iz kojih su odstranili nasilje i političko nasleđe iz devedesetih godina. Tadić podseća tumače lika i dela Zorana Đindića da je on, svojevremeno, rekao: "DS ne sarađuje sa socijalistima samo zato što od toga nemamo nikakve koristi, da imamo, mi bismo i sa njima sarađivali." Primer je zanimljiv zbog toga što je Demokratska stranka u poslednjih godinu dana glavni moto svoje kritike Koštuničine vlade bazirala na tome što tu vladu podržavaju socijalisti.

Biće zanimljiva atmosfera tokom rasprave o Koštuničinoj vladi, pošto ono zbog čega radikali kritikuju tu vladu, tj. isporučenja haških optuženika, demokrate hvale. Nije isključeno da rasprava o vladi protekne u znaku oštre retoričke konfrontacije opozicije. Demokrate ponavljaju da je vlada u ekonomiji radila loše, da građani ne žive dobro zato što je u našoj ekonomiji situacija gora nego ikad, da je stanje u oblasti pravosuđa katastrofalno, da je kriminal u porastu zbog ministra Jočića koga optužuju za revanšizam i čistku oko 700 policijskih rukovodilaca koji su radili za DOS-ovog vakta, da BIA protivzakonito koristi dosijea u partijske svrhe, da se ministar Stojković meša u rad pravosuđa. Većina tih tema je zapravo testirana u odbačenim parlamentarnim inicijativama, pa ohrabrena vladajuća većina najavu rasprave o poverenju prima prilično hladnokrvno. Knjiži dobitak u Briselu i na Kej bridžu u Vašingtonu. A gubitak na ćupriji? Vladu možda čeka klasična zamka – vašingtonski aranžman sa MMF-om smanjiće budžetski manevarski prostor i teraće srpsku vladu da bude nepopustljiva u slučaju štrajkova ili socijalnih pritisaka, to jest da deli sudbinu tranzicionih vlada, a one, kao što se pokazalo u mnogo slučajeva, kroz uspehe obično idu ka vlastitom neuspehu na narednim izborima…