Najveći trgovac odevnim predmetima od tekstila i obućom u bivšoj SFRJ, Centrotextil Beograd, ušao je u 61. godinu rada (6. juna) s velikim očekivanjima od predstojećeg procesa tenderske privatizacije. "Želimo da neko sposoban kupi našu firmu, neko ko ima dobru poslovnu ideju i novac da je sprovede u delo", kaže Branislav Jević, predsednik Upravnog odbora Centrotextila. On se takođe nada da će budući vlasnik uvažiti tradiciju firme i ime koje je stvarano decenijama.

U ovom društvenom preduzeću kažu da su nakon političkih promena 2000. krenuli u redizajniranje svog celokupnog biznisa. Počelo se sa repozicioniranjem na domaćem tržištu tekstilne robe, pre svega uvođenjem novih robnih marki. Do sada su pripremljene kolekcije pod dve robne marke, Fly i Link. "Fly je casual moda za mlađu populaciju, to su farmerke, majice, sportske košulje, patike, jakne, cipele-patike i drugi artikli. Sve to dizajnirali su naši kreatori", navodi Jević. On kaže da je marka Link okrenuta istoj starosnoj dobi, ali je nešto elegantija. "To su kombinacije koje su danas moderne, na primer izlizane džins pantalone sa sakoom", objašnjava Jević.

Sve ove odevne predmete proizvode domaća preduzeća. Jević naglašava da je Centrotextil još uvek dobro povezan sa ostatkom domaće tekstilne industrije i da mu usluge proizvodnje pružaju mahom male privatne firme.

Vojislav Begović, direktor marketinga Centrotextila, kaže da odnedavno nude i uslugu proizvodnje odeće i uniformi za hotele, bolnice, aerodrome i slično. "To nisu velike serije, ali su isplative. Prepoznali smo jednu tržišnu nišu koja je vrlo interesantna u razvojnom smislu", kaže Begović.

IDEJE I PROJEKTI: Da se nije stalo na kozmetičkim promenama, pokazuje činjenica da je menadžment uveo projektnu organizaciju poslovanja firme. To u praksi znači da svaki zaposleni može na sebe da preuzme odgovornost za neki projekat i time prestane da bude puki izvršilac naređenja "odozgo". Jedan od rezultata ovakve organizacije je otvaranje dva kafića koja sada donose solidnu zaradu matičnoj kompaniji. "Te kafiće vodi naš menadžer koji je nekada bio zadužen za restorane društvene ishrane", objašnjava Branislav Jević. Prema njegovim rečima, iza te ideje stala je cela firma, pa su lokali za koje je procenjeno da mogu ostvariti veći promet kao ugostisteljski objekti, nego kao prodavnice tekstila, stavljeni na raspolaganje inicijatoru ideje i pretvoreni u kafiće. Jedan se nalazi na uglu Gračaničke i Ulice Nikole Spasića, dok je drugi smešten u prizemlju Centrotextilove robne kuće u Novom Beogradu.

Jević kaže da im nije bilo teško da nađu dobre lokacije za kafiće, pošto Centrotextil raspolaže sa četrdesetak maloprodajnih objekata koji su svi na dobrim mestima. "U Beogradu, samo na potezu od Slavije do Kalemegdana imamo trinaest lokala u vlasništvu. Pored toga, Centrotextil poseduje i pet robnih kuća: po jednu u Kragujevcu, Kraljevu i Zaječaru i dve u Beogradu. U našim objektima može se, naravno, naći i roba drugih firmi. Nekim firmama smo dali pravo ekskluzivnog snabdevanja pojedinih prodavnica, ali je i u njima prodavac Centrotextil", kaže Jević. Osim prodajnog prostora, ova firma poseduje i nekoliko velikih skladišta i pratećih objekata.

Zaposleni u Centrotextilu proširuju poslovanje na još jedan zanimljiv način – dogradnjom dva sprata na njihovoj poslovnoj zgradi u Knez Mihailovoj ulici broj 1. "Potpisali smo ugovor sa jednom građevinskom firmom koja će izgraditi 2000 kvadrata poslovnog prostora, od čega će 41 odsto pripasti nama. Tako ćemo praktično bez ijednog uloženog dinara u finalnoj fazi doći do 800 kvadrata poslovnog prostora u strogom centru Beograda", tvrdi Jević. On dodaje da su imali još nekih investicionih planova, ali da kao društvena firma pred privatizacijom ne mogu da investiraju bez odobrenja Agencije za privatizaciju. Novi poslovni poduhvati će, dakle, morati da sačekaju završetak tenderske prodaje Centrotextila.

TENDER: Ove jeseni država će ponuditi na prodaju 70 odsto kapitala Centrotextila, po ceni koju će odrediti Agencija za privatizaciju. Jević procenjuje vrednost tenderskog kapitala u širokom rasponu od deset do 35 miliona evra. "Apsolutno podržavamo privatizaciju naše firme i nadamo se da ćemo za novog vlasnika dobiti nekog ko će znati da dobro postavi posao i da koristi naše ljude koji znaju svoj posao i u razvoju Centrotextila, ali i drugih firmi u kojima je vlasnik", kaže Jević. On ističe da su to ljudi sa nagomilanim korisnim iskustvom, koje treba na najbolji način uposliti. "Budući vlasnik mogao bi ljude odavde da pošalje u druge svoje firme da tamo razvijaju posao. Znamo da je mnogima upravo to problem, a mi imamo stručnjake koji znaju biznis i mogli bi uspešno da vode i druge firme", zaključuje Jević.

POTOPLJENI BREND: Prema rečima Branislava Jevića, Centrotextil je bio najveća firma u svojoj branši u SFRJ, koja je držala oko 40 odsto celog ondašnjeg tržišta. U zenitu, krajem osamdesetih, njen ukupni promet dostizao je milijardu i sto pedeset miliona dolara, od čega je između 90 i 95 odsto ostvarivano u spoljnoj trgovini. "Centrotextil se bavio klasičnom trgovinom i u poslovima sa inostranstvom ostvarivao je čak 99 odsto svog profita", kaže Jević. U staroj Jugoslaviji je funkcionisalo više hiljada tekstilnih, kožarskih i obućarskih preduzeća i fabrika, a Centrotextil je dobar deo tih firmi snabdevao sirovinama, mašinama i opremom a, s druge strane, bio je njihov posrednik u izvozu i "prozor u svet". Jević podseća: "Mi smo nabavljali mašine, bavili se održavanjem, imali smo inženjere koji su organizovali proizvodnju i postavljali nove tehnologije, i u tom smislu smo pružali i konsultantske usluge." Dodaje da je Centrotextil nekada bio najveći regionalni uvoznik pamuka iz Pakistana, Egipta i Amerike, kao i vune iz Australije i drugih zemalja. "Centrotextil je bio veliki brend, ali brend u onom najklasičnijem smislu – brend kao firma u kojoj rade ljudi koji znaju svoj posao, znaju sve o tekstilu, koži, obući… Kada je nekome bilo potrebno bilo šta što ima veze sa tekstilom ili kožom, taj je znao da može da se obrati nama da to uradimo ili osmislimo", ističe Jević. Stvar je pukla u vreme sankcija UN-a, kada je ova izvozna kompanija bila prinuđena da se upusti u konkurenciju sa crnim tržištem i istočnjačkom robom u Srbiji. Pride je domaća vlast zadala direktan težak udarac Centrotextilu. Naime, u periodu između 1991. i 1993. kompanija je privatizovala 34 odsto kapitala, ali ga je država svela na samo 2,34 odsto. Tako je ova društvena firma nastavila da se bori za opstanak na suženom i izmenjenom tržištu, smanjivši, u međuvremenu, broj zaposlenih sa oko 2500 na 723 radnika. Ni danas Centrotextil nema veliko tržište, ali ni dugove i, kako kaže Jević, dalja sudbina zavisiće od novog gazde.