Svetski dan štednje, 31. oktobar, godinama unazad u Srbiji pretvarao se u pravi mali rat među bankama, dok su svi koji žive od reklame trljali ruke. Zadovoljstvo nisu krili ni oni koji su imali veće svote novca da polože u periodu kada se Nedelja štednje pretvarala u mesec kampanje za atraktivne kamatne stope i do 9,5 odsto za oročenja do godinu dana. Dok ovaj broj odlazi u štampu, bankari još većaju, ali još nije sigurno da li će većina banaka poštovati apel guvernera ili će preskočiti pet odsto (što je i prosečna visina kamata na štednju u zemlji), iako se većina vodećih bankara složila da su visoke kamate poskupljivale kredite i da bi prolongiranje te prakse bilo sistemski rizik po ekonomiju. U Srbiji se ispostavilo kao zakonitost da jače banke (po kapitalu) daju razumnije kamate, jer ne vape za svežim novcem, dok su slabije banke nudile više da privuku kapital.

U poslednjih par godina tokom Nedelja štednje oročeno je preko milijardu evra, a od 29. oktobra do 18. novembra 2009. godine (koja se smatra blagoslovenom u srpskoj štednji) – 382,6 miliona evra nove devizne štednje. Inače, tokom cele te "zlatne godine" štednja je dnevno povećavana u prvoj polovini u proseku za 2,8 miliona evra, u drugoj za 5 miliona, dok je ukupan rast u odnosu na 2008. iznosio 1,3 milijarde. Bankari su zadovoljno izjavljivali kako je nakon kraće panike od ekonomske krize u septembru 2008. (kada je došlo do naglog povlačenja depozita od oko milijardu evra), poverenje stanovništva u bankarski sistem vraćeno. To se može zaključiti i po o rastu štednje po godinama (vidi tabelu). Prema podacima NBS-a, broj štednih uloga (partija) u 2010. iznosio je 5.352.748 miliona, što je skoro duplo više nego 2005, kada ih je bilo 2.651.636. Krajem septembra ove godine taj broj nešto je viši i iznosi 5.539.630 miliona, a prosečna vrednost štednog uloga 1.362 evra, dok je u 2005. bila 844 evra.

PROFIL ŠTEDIŠE: Da građani sve više štede mogao bi da ukaže i podatak NBS-a da je do 30. septembra ove godine ukupna štednja u srpskim bankama iznosila 7,5 milijardi evra, od čega 98 odsto devizna, a dva odsto dinarska. Da bi se otkrilo koliko građani Srbije godišnje prosečno uštede logično bi bilo podeliti to sa brojem građana, pa se dobije broj od oko 1000 evra po glavi stanovnika. Jeste da je skoro 60 puta manje nego u Nemačkoj (59.000 evra po stanovniku), ali svi znamo gde živimo i da je procena nerealna. Kao što su za "Vreme" u Udruženju banaka Srbije i NBS-u potvrdili, profil i broj štediša nije lako otkriti, jer ne postoji telo slično Kreditnom birou u kome se beleži i "broj cipela" klijenta. Nemaju svi građani štedne knjižice, dok ih neki imaju i više kod različitih banaka i često štede u više valuta. Takođe, mnogi nisu ni srpski državljani.

Poslednje istraživanje koje bi moglo da pomogne u otkrivanju specifičnih karakteristika srpskih štediša sproveo je 2009. nakon Nedelje štednje portal Krediti.rs, a tamo su potvrdili da su na osnovu klijenata koji im se redovno javljaju zaključili da se otada stanje nije mnogo promenilo. Naime, u tom istraživanju učestvovalo je sedam banaka (Erste banka, Metals, UniCredit, Moskovska, Societe Generale, AIK i KBC), a korišćeni su i podaci NBS-a. Tada su otkrili da su 54,6 odsto slučajeva vlasnici štednih knjižica zaposleni i oženjeni muškarci koji u proseku imaju 52,3 godine i štede kako bi "na stranu" ostavili novac koji će trošiti u penziji. Među štedišama je najviše starijih od 55 godina (više od 40 odsto), a najmanje štede mladi do 30 godina (pet odsto).

Osnovni razlog štednje starijih od 60 godina jeste obezbeđivanje novca unucima za buduće školovanje, dok srednja generacija štedi za putovanja ili uređenje stanova i kuća. Mnogo je i onih koji nemaju ideju u šta da ulože, pa čuvaju "beli novac" da bi izbegli bespotrebnu potrošnju. Ipak, najznačajniji je podatak da prosečan štediša u Srbiji oročava oko 8000 evra na godinu dana. Dakle, impresivno ako uzmemo u obzir prosečnu srpsku platu, minuse na tekućim računima, pozajmice rodbini i opštu nemaštinu.

Kako novac ne poznaje granice, pogotovo kada može da se "oplodi", nesumnjivo je da su rastu srpske štednje doprineli i strani državljani, o čemu su početkom godine govorili za dnevne listove bankari, ali većinom anonimno. U Raiffeisen banci su nam potvrdili da su u 2010. oročeni depoziti stranih fizičkih lica uvećani za oko 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

SRPSKE POGODNOSTI: Izvori iz banaka tvrde da poslednjih godina "na štednju" dolazi sve više novca iz regiona (bivših republika Jugoslavije), ali i Evrope, i to uglavnom Nemačke, Engleske i Holandije, i očekuju da će se tako i nastaviti. Procedura za dobijanje štedne knjižice je jednostavna, a stranim klijentima je potreban samo pasoš. Uglavnom su to poslovni ljudi koji su sa Srbijom povezani biznis vezama ili gastarbajteri koji oročavaju godišnje između 10.000 i 30.000 evra, uglavnom u vodećim bankama. Ovakva ulaganja i pored rizika zemlje ne deluju im nesigurno jer su banke pokazale visoku kapitalizovanost, a pored toga i država garantuje za štednju do 50.000 evra u slučaju da banka bankrotira.

Ako pogledamo druge pogodnosti koje država nudi, ne deluje da bi strancima pet odsto kamate godišnje bilo malo. I ove stope će više nego duplo premašivati one u evrozoni gde su u proseku oko 1,8 odsto na godišnjem nivou, a u susedstvu su trenutno prosečne kamate više samo u Crnoj Gori (oko 6 odsto).

Razlog zašto je tako, ekonomisti objašnjavaju rizikom zemlje i nemogućnosti banaka koje ovde posluju da se značajnije zadužuju u inostranstvu, što je manji problem za banke iz Hrvatske i Slovenije. Ali pored viših kamata za štediše je značajna i znatno niža poreska stopa. Naime, prošle godine porez na kamate smanjen je sa 20 na 10 odsto, što je znatno povoljnije nego u nekim zemljama u kojima ovaj namet proguta i četvrtinu zarade od kamata. Tako je porez u Nemačkoj 25 odsto, Italiji 27, Engleskoj 20, Francuskoj 18, a u Belgiji i Češkoj 15 odsto.

Takođe, u Upravi carina su za naš list potvrdili da se u Srbiju novac može uneti bez ograničenja i bez potvrde o poreklu, ali se mora prijaviti na Carini. Sa druge strane, prilikom iznosa novca Carini je potrebno prijaviti sve preko 10.000 evra u dinarima ili stranoj valuti i pokazati potvrdu o poreklu novca.

Uoči Nedelje štednje NBS i banke redovno savetuju građane da iz svojih "slamarica" izvade ušteđevinu i povere ih sigurnijim finansijskim institucijama. Međutim, kako se ta famozna cifra od tri milijarde evra (400 evra po stanovniku) koja leži ispod jastuka prosečnog srpskog građana ne menja godinama, pokazuje da ni kamata od deset odsto ne bi bila neki posao kada je to sve što imate. Sigurno ta svota ni ove godine neće biti izvučena iz džepova, što manje ima veze sa nepoverenjem u banke, a više sa neizvesnošću sledeće plate.