Kažu da se ponovo upisuju u registar: mediji, proizvođači voćaka, homeopate, pronalazači, pa je došao red i na kombi stranke i na "jogi letače". Preteruju. U javnosti postoji uverenje da su registri u koje se od devedesetih upisuju stranke puni "partija jogi letača", ali nije tako, ne samo da nema registrovane partije "jogi letača" već se u tim nazivima na poseban način odslikavaju nerealizovane težnje i ambicije ljudi toga doba, uhvaćenih u kovitlac konfuznih političkih bitaka.

U registru u Ministarstvu za državnu upravu ima, na primer, 68 partija s prefiksom demokratski u nazivu, a u saveznom još 30; s pridevom socijalistički, socijaldemokratski, socijalne pravde, i slično ima 44 u srpskom (samo socijaldemokratskih ima 19), a 14 u saveznom registru; 25 partija ima u nazivu reč "srpska"; po samodefinisanju u nazivu ima 25 građanskih, deset seljačkih ili zemljoradničkih; komunističkih ima deset u srpskom i još sedam u saveznom; ima zatim osam liberalnih, sedam naprednjačkih, uz njih i četiri partije progresa; pet penzionerskih; tri partije sloge itd.

Te registre bi trebalo sačuvati kao istorijsko svedočanstvo stremljenja u jedno konfuzno vreme. Pogledajte samo spisak stranaka koje imaju u naslovu reč demokratska ili socijaldemokratska (u okviru)…

U saveznom registru koji je vođen dok je još postojala Jugoslavija ima 154, a aktivnih stranaka, u srpskom registru 488. Prva je u registar Ministarstva upisana Socijalistička partija Srbije i to 27. jula 1990. Iz registra je brisano 40 stranaka, a to je bilo moguće samo voljom osnivača. Ima slučajeva da su partije brisane iz registra, pa ponovo upisivane, kao SDU, na primer.

Tokom donošenja Zakona o političkim organizacijama, veće partije, bez obzira na to da li su u vlasti ili u opoziciji, složile su se da istisnu manje partije – tako da je prvobitni predlog o 5000 potrebnih potpisa za novu registraciju stranaka povećan na 10.000. Inicijalno, partije su osnivane sa 100 potpisa. To podseća na jednu davnu rečenicu Milana Božića iz SPO-a u razgovoru u studiju s tada jačim socijalistima: "Znači, male davimo?" Nisu mu još to oprostili. Tokom skupštinske rasprave jedino su LDP i SDU bili protiv tog zakona. Podsećali su na to da se, na primer, u Nemačkoj stimuliše osnivanje manjih partija kako bi se povećala reprezentativnost u parlamentu i smanjila dominacija velikih. SDU je podneo i zahtev da se preispita ustavnost zakona za koji smatra da ugrožava demokratska prava. Argument zagovornika zakona glasio je da će se tako smanjiti haos na političkoj sceni i olakšati orijentacija birača.

PREDAJA: Neke od partija su već predale potpise, neke se hvale da će ih predati za jedan dan. Demokratska stranka je Ministarstvu za državnu upravu prva predala 19.274 overena potpisa građana koji garantuju da su članovi te stranke. Iz G17 plus tvrde su već sakupili oko 12.000. Iz G17 dolaze i najave da će se ova partija ujediniti s regionalnim partijama i formirati novu regionalističku stranku.

Neke stranke odustaju. Jedan od lidera Pokreta za demokratsku Srbiju Momčila Perišića, koji se nalazi u Hagu, izjavljuje da se članstvo već rasulo po drugim partijama.

Stevan Mirković, počasni predsednik Saveza komunista Jugoslavije u Srbiji, najavljuje da će oni pokušati da deluju, kroz formu udruženja građana, i da će se tako održati na političkoj sceni Srbije.

Manje stranke socijaldemokratske orijentacije, sudeći po vestima, vode neformalne pregovore o ujedinjenju u jednu partiju, ali se ponovo čuju glasovi o tome ko s kim ne može. Neki pominju da Dušan Mihajlović, nekadašnji ministar policije, najavljuje povratak svojih liberala, a predstavnik jedne partije, manje od njegove, kaže da "nema komentara".

Stranke su po zakonu inače dužne da prilože 10.000 overenih potpisa punoletnih građana, a partija nacionalnih manjina upisivaće se sa 1000 potpisa. Svaki potpis se elektronski proverava. Rok za upis u registar stranaka je šest meseci, tako da će se broj partija koje su "preživele" znati u ponoć 23. januara 2010. godine.

NA IZBORE BEZ POTPISA: Registrovane stranke više neće morati da prikupljaju potpise da bi izašle na izbore. Grupe građana će moći da ističu liste na izborima, ali će za razliku od registrovanih partija morati da sakupljaju potpise za podršku kandidatskim listama. Politička stranka je dužna da istekom svake osme godine od dana upisa u registar podnese prijavu za obnovu upisa. Izuzetno, politička stranka ne podnosi takvu prijavu ako su, u roku od osam godina, kandidati koje je ona predložila samostalno ili u koaliciji političkih stranaka učešćem na izborima za narodne poslanike u Narodnoj skupštini, odnosno poslanike u skupštini autonomne pokrajine dobili najmanje jedan mandat. Po Zakonu o izboru narodnih poslanika cenzus je isti za partije i koalicije, može se očekivati da će na sceni ostati petnaestak partija. U nekim istočnim zemljama različit cenzus za partije i koalicije doveo je do okrupnjavanja političkih partija.

U Skupštini Srbije sada ih ima po izbornom rezultatu 23, a faktički 24 partije, pošto su se radikali u postizbornom periodu podelili na Šešeljev SRS i Srpsku naprednu stranku Tomislava Nikolića, koja deluje u poslaničkom klubu "Napred Srbijo" sa 21 poslanikom. U Skupštini Srbije ima deset poslaničkih grupa, a u Skupštini Vojvodine sedam.

Dvadeset četiri partije su iznad crte na 600 registrovanih: to je veoma nizak "faktor uspešnosti". Valjda ni u jednoj drugoj delatnosti nije zabeležen tako loš odnos pokušaja i promašaja.

Šta će doneti taj zakon? Ništa bitno. Veliki broj stranaka koje će biti izbrisane iz registra i nisu delovale, ili su "plesale samo jedno leto" za svoj ili nečiji račun. Ove što su se dosad provlačile ispod radara pokušaće opet. Možda će poneka od njih otpasti. Možda će to učiniti malo preglednijom političku mapu, ali ne bitno. Na sceni će očito ostati petnaestak partija. Više od deset hiljada glasova na prošlim izborima osvojilo je dvanaest lista na kojima je bilo znatno više stranaka, a ispod te crte su ostale još neke manjinske liste koje imaju lakše uslove za registraciju (vidi okvir). Birači će se orijentisati prema glavnim igračima, što već čine u nekoliko izbornih ciklusa. Da bi nadigrali protivnike, oni će u taktičkoj borbi opet vući u koalicije manje partije koje se sada dave, odnosno bar one koje ostanu na površini. Neki od njih će u tome uspeti, a neki neće, jer, kako kaže onaj poljski politikolog, izbori služe za to da ih neke partije izgube.