U popodnevnim satima 9. septembra, Vlada Srbije donela je odluku da u narednih šest meseci prekine sve vojne vežbe i sve vojne aktivnosti sa svim partnerima. Dakle, svega četiri dana pre nego što je trebalo da vojnici Rusije, Belorusije i Srbije, na poligonu u Brestu, još jednom isprobaju zajedničku vojnu silu ali i da iskažu i neizmernu slovensku ljubav. Ministar odbrane Aleksandar Vulin je uz poslovično melodramatičan ton komandovao "voljno", uz poruku "ni Istok ni Zapad".

"Od nas se traži da po cenu napuštanja naše evropske budućnosti i po cenu još većih pritisaka na našu politiku, ali i naš narod na Kosovu i Metohiji i u Republici Srpskoj, napustimo planirane vojne vežbe sa Belorusijom", zavapio je Vulin, posebno naglasivši da se Srbija nalazi pod "strašnim i nezasluženim pritiskom Evropske unije".

Samo dan pre Vulinovog oglašavanja belorusko Ministarstvo odbrane objavilo je informaciju na društvenoj mreži Telegram da će se održati vojna vežba "Slovensko bratstvo 2020" u kojoj učestvuju oružane snage Rusije, Belorusije i Srbije: komanduju oružane snage Belorusije na poligonu u gradu Brestu, a da se dolazak učesnika očekuje između 10. i 15. septembra.

Inače, Srbija od 2015. godine učestvuje u zajedničkim vojnim vežbama Rusije i Belorusije "Slovensko bratstvo", a 2016. i 2019. godine je bila i njihov domaćin.

Vašingtonsku "razmenu pismena" Vulin nije spominjao", ali u vazduhu je ostalo da visi pitanje da li je nešto zaškripalo među slovenskom braćom ili je reč o još jednom manevru, ovog puta političkom, koji ima za cilj nastavak strategije istovremenog sedenja na nekoliko stolica.

ODMERENE REAKCIJE

Reakcije Rusije i Belorusije su oprezne i odmerene. Marija Ignjatijević, istraživačica Beogradskog centa za bezbednosnu politiku, naglašava da se Rusija već oglasila i izrazila poštovanje prema odluci Srbije da prekine sve vojne aktivnosti sa partnerima. Ilustrativno je, dodaje ona, da je samo dan nakon usvajanja odluke o suspendovanju aktivnosti, ruski ambasador u Srbiji ministru odbrane Aleksandru Vulinu uručio priznanje, upravo kao rezultat uspešne bilateralne vojnotehničke saradnje. Minsk je samo istakao da Srbija nije na vreme zvaničnim kanalima obavestila o otkazivanju dolaska na vežbu.

"Čini se da u ovom trenutku neće biti oštrijih reakcija, ali svakako ostaje da se vidi kako će vojna saradnja izgledati nakon šest meseci prekida. Zanimljivo je obratiti pažnju, recimo, na koji način će stopiranje svih aktivnosti uticati na donacije koje Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije dobijaju od partnera, kako sa Istoka tako i sa Zapada", objašnjava Ignjatijević.

Podsetimo, Belorusija je Vojsci Srbije donirala četiri polovna aviona MiG 29, koji su u februaru 2019. predstavljeni u Belorusiji. Letelice bi, prema ranijim najavama zvaničnika, Srbiji trebalo da budu isporučene početkom 2021. nakon remonta i modernizacije.

Nikola Lunić, izvršni direktor Saveta za strateške politike, sa druge strane, smatra da se može naslutiti da je Srbija, prvi put u istoriji, na pragu da definiše spoljnopolitičke prioritete i da u skladu sa njima sledi sopstvenu viziju budućnosti. To u ovom trenutku znači da svoju politiku postepeno usklađuje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, a otkazivanje učešća na vojnoj vežbi "Slovensko bratstvo 2020" predstavlja pozitivan pomak u tom smislu, smatra Lunić.

"Ukoliko pokušamo da definišemo naše stvarne nacionalne interese, kao i spoljnopolitičke ciljeve kojima bi ostvarivali takve interese, onda nam se nameće činjenica da moramo imati strateški pouzdane odnose sa Zapadom. Takvi odnosi bi trebalo da značajno unaprede i vojnu saradnju. Ipak treba naglasiti da je Vojska Srbije u dugom vremenskom periodu bila oslonjena na rusku tehniku, kako u operativnom tako i u tehnološko-proizvodnom kontekstu. Nasleđe vojnog iskustva i znanja u održavanju, remontu, obuci i proizvodnji izvorno ruske tehnike treba sačuvati i eventualno unapređivati. Zbog toga nije jednostavan i nije moguć iznenadan zaokret na vojnom planu. Osim toga, jednostavno nije ni ekonomski isplativ", objašnjava Lunić.

On reakciju Moskve sagledava u okviru "imperijalnog ponašanja" Rusije. Osim nesmotrenih tvitova visokih zvaničnika, tvrdi Lunić, ne treba očekivati službenu reakciju Moskve, ali se može pretpostaviti da će otkazivanje učešća u vojnoj vežbi biti signal za još veći pritisak, sofisticiranim hibridnim metodama, na vlast u Beogradu. Cilj tog pritiska nije strateški uticaj Moskve na Balkanu, već ekskluzivno pravo Rusije da na svetskoj geopolitičkoj pijaci trguje tim uticajem, smatra Nikola Lunić.

Ni Marija Ignjatijević ne veruje da će odluke iz Vašingtona uticati na stratešku orijentaciju Srbije jer na vojnom planu već ima veoma razvijenu saradnju sa SAD, koje su jedan od najvećih donatora sistema odbrane poslednjih godina i sa kojima Vojska Srbije redovno organizuje različite bilateralne aktivnosti.

Oboje sagovornika se, međutim, slažu da bi povlačenje naših ljudi iz multinacionalnih operacija moglo da bude daleko problematičnije od obustavljanja vojnih vežbi. Lunić ističe da svaka država gradi deo svog kredibiliteta i spoljnopolitičkog uticaja na učešću svojih oružanih snaga u multinacionalnim operacijama. Zbog toga je druga misija Vojske Srbije, dodaje Lunić, nezaobilazan element spoljne politike jer tako širimo spoljnopolitički uticaj, ali istovremeno unapređujemo i naše operativne sposobnosti i jačamo interoperabilnost.

DRŽAVNI INTERES

"Potpuno je nejasno zbog čega je Vulin u razmatranje uključio i multinacionalne operacije, ali suspenzija učešća u njima definitivno nije u državnom interesu. Imajući u vidu ograničenje resursa, angažovanje u multinacionalnim operacijama treba stepenovati prema nacionalnim prioritetima. Međutim, izostanak interresorskih analiza rizika i benefita u misijama, sa posebnim osvrtom na učešće u zajedničkim kontingentima, često za posledicu ima izostanak kapitalizacije učešća u spoljnopolitičkom kontekstu. Jer zajednička učešća su najsigurniji način generisanja pouzdanih partnerstava i eventualno iskrenih savezništava", ističe Nikola Lunić.

Učestvovanjem u misijama, naglašava Marija Ignjatijević, države slede svoje spoljnopolitičke interese, grade međunarodni kredibilitet, zajednički odgovaraju na bezbednosne izazove, ali i ostvaruju finansijske benefite.

"Ministar odbrane nije precizirao koje će to sve partnerske aktivnosti pored vojnih vežbi biti zaustavljene, ali one mogu obuhvatiti širok spektar mehanizama saradnje kako sa Rusijom tako i sa zemljama članicama NATO-a u okviru Partnerstva za mir i zemljama iz regiona sa kojima Vojska Srbije intenzivno sarađuje. Pored multinacionalnih operacija postoje razne druge aktivnosti koje potencijalno mogu biti obuhvaćene ovom odlukom kao što su obuke i kursiranja, razmene instruktora, zvanične posete, bilateralni i multilateralni sastanci, konferencije i slično", pojašnjava Marija Ignjatijević.

Očigledno je da Vulinovo "voljno" ne predstavlja deo koherentne strategije iz koje bi se moglo zaključiti u kom će se pravcu Vojska Srbije, ali i cela država, kretati kada za šest meseci stigne komanda "pokret". U ovom trenutku, jedino što je sigurno, barem sudeći po ovoj sekvenci sa "Slovenskim bratstvom 2020", vojna strategija nam sve više liči na državnu. A to bi se u najkraćem moglo definisati da je naša strategija da nemamo strategiju.