Vojnici NATO-a koji služe na Kosovu verovatno su se najmanje nadali da će ih dojučerašnji saveznici u borbi protiv srpskih snaga porediti s Miloševićevom vojskom i policijom. Upravo to se ovih dana redovno dešava tokom svakodnevnih protesta širom pokrajine nakon hapšenja niza istaknutih komandanata bivše Oslobodilačke vojske Kosova (UČK).

Protesti su, istina u mnogo blažem vidu, počeli još pre gotovo dva meseca, nakon što je policija UN-a privela osam nekadašnjih gerilaca i optužila ih za masakr jedne albanske porodice. Naime, u avgustu prošle godine iz zasede je ubijeno pet članova porodice Hajra, uključujući troje dece, dok su se vraćali kući sa porodične proslave. Od osmorice koji su nakon gotovo godinu dana duge istrage osumnjičeni za taj zločin, petorica su posle zvaničnog raspuštanja UČK-a radili u Kosovskom zaštitnom korpusu i lokalnoj policiji. Dvojica iz te grupe su u međuvremenu oslobođena, ali su se zbog preostale šestorke digli aktivisti nekoliko udruženja boraca i invalida rata, kao i Odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda, tvrdeći da je reč o "pokušaju bacanja ljage na herojsku borbu albanskog naroda protiv Srbije". Što zbog prirode zločina, što zbog činjenice da optuženi nisu zauzimali naročito visoko mesto u hijerarhiji UČK-a, protesti su uglavnom naišli na blag odziv. Tako je bilo sve do pretprošle nedelje, kada je usledio novi talas hapšenja.

LEGENDE IZA BRAVE: Najpre je u nedelju 4. avgusta u centru Prištine, naočigled cele čaršije, uhapšen Rustem Mustafa, poznatiji po nadimku Remi, koji je 1989–1999. bio komandant severnog dela Kosova, koji Albanci nazivaju Lap. Remi se još tokom rata upisao u heroje albanske "narodnooslobodilačke borbe", a posle rata se, kao mnogi njegovi saborci, priključio KZK-u, gde je imao čin general-majora. Kada se otkrilo da je bio duboko umešan u izvoz "albanske borbe za samoopredeljenje u južnoj Srbiji i Makedoniji", Remi je najpre suspendovan, a zatim i otpušten iz KZK-a, a američka vlada stavila ga je na listu osoba koje nisu dobrodošle u SAD. Nakon hapšenja optužen je zbog kidnapovanja i mučenja "najmanje pet osoba" čija nacionalnost nije navedena u leto 2000. i određen mu je pritvor do suđenja. Dan kasnije, u ponedeljak, uhapšena su trojica Remijevih saradnika, pod optužbom da su planirali remećenje reda i mira.

Prištinska javnost se još nije oporavila od ovog iznenađenja kada je usledio nov udar UNMIK-a. Dan nakon Remijevog hapšenja objavljeno je da je podignuta optužnica protiv Ramuša Haradinaja, još jednog "legendarnog" komandanta UČK-a, bivšeg zapovednika jugozapadnog dela Kosova (alb. Dukađin, srp. Metohija). Za razliku od Remija, koji je posle rata nastavio sa oružanom borbom, Ramuš se dao u politiku i nalazi se na čelu Alijanse za budućnost Kosova (AAK), treće po veličini partije u pokrajini. Iako kosovski Srbi terete Haradinaja za niz otmica i ubistava Srba iz okoline Peći i Dečana, međunarodni tužilac optužio ga je za izazivanje opšte opasnosti pre dve godine tokom puškaranja sa članovima jedne porodice s kojom je u krvnoj zavadi. Inače, Ramušev brat Daut Haradinaj, takođe bivši general UČK-a, već se nalazi iza brave zbog iznude.

ŠTAJNER = SLOBA: Ovo je bila kap koja je prepunila čašu. Od kada je uhapšen Remi, više hiljada Albanaca u njegovom rodnom Podujevu svakog dana izlazi na ulice. Oni traže da se Remi oslobodi, optužujući UNMIK i KFOR da žele da porobe albanski narod i noseći transparente na kojima se šef UNMIK-a Mihael Štajner izjednačava s Miloševićem. Mada te demonstracije zasad protiču mirno, protesti u Haradinajevom rodnom kraju Dečanima bili su nasilni. Kada je grupa demonstranata u četvrtak 15. avgusta blokirala put Dečane–Đakovica, jake snage međunarodne policije i KFOR-a poslate su da rasture demonstracije. U opštoj tuči koja je usledila, uz kamenice, suzavac i šok-granate, povređeno je desetak mirovnjaka i oko pedeset Albanaca, dok je dvadesetak njih uhapšeno.

Istovremeno, protestima su se pridružili i kosovski političari, na čelu sa premijerom Bajramom Redžepijem, koji je izjavio da hapšenja imaju političku pozadinu i da im je cilj da utiču na lokalne izbore u pokrajini, koji bi trebalo da se održe za dva meseca. Pri tom, Redžepi se požalio što se "ugledni građani" hapse pred celom čaršijom, "kao obični kriminalci". UNMIK je ostao hladan na te optužbe, tvrdeći preko portparola Suzan Manuel da su hapšenja rezultat istrage međunarodnog tužioca, koji je u svom poslu nezavisan. Što se tiče metode hapšenja, na kritike je reagovao portparol policije Derek Čapel: "To su izuzetno opasni ljudi, koji su pokazali da ne prezaju od ubistava žena i dece", rekao je Čapel. "Da nije možda trebalo da im uputimo pismene molbe da svrate u policiju?"

I Ramuš, kome je dozvoljeno da do suđenje čeka na slobodi, uključio se u polemiku, tvrdeći da je u pitanju nameštaljka u zajedničkoj režiji UNMIK-a i režima u Beogradu, koji je dežurni krivac za sve probleme na Kosovu.

NOVI LIST: Iako UNMIK i dalje insistira na tome da talas hapšenja bivših pripadnika UČK-a nema političku pozadinu, teško je izbeći utisak da je reč o kampanji, doduše ne radi kompromitacije albanskog NOB-a, već radi trebljenja ekstremista uoči lokalnih izbora. Tom utisku doprinosi i trapav pokušaj međunarodne policije da uhapsi Milana Ivanovića, lekara u severnoj Mitrovici i neformalnog komandanta "čuvara mosta" koji sprečavaju albanski pohod na najveću srpsku enklavu. Nešto je očigledno zakazalo u organizaciji tog hapšenja jer dok su policajci tražili Ivanovića kod kuće, on je bio u svojoj kancelariji, odakle je ubrzo sazvao konferenciju za štampu i pozvao na proteste. Ivanović je demantovao da je kriv za ono za šta ga optužuju – bacanje ručne bombe na vozilo UNMIK-a prilikom ranijih protesta – tvrdeći da je video montiran snimak tog događaja. Radije nego da svoju nevinost dokazuje pred sudom, Ivanović je utekao u Srbiju, odakle kritikuje rad Međunarodnog suda sličnim argumentima kao Remi i Ramuš. Naime, i on tvrdi da je reč o montiranom procesu sa ciljem da se eliminišu patriotske snage pre izbora. U međuvremenu, šef Koordinacionog centra Vlade Srbije Nebojša Čović pokušava da oko slučaja Ivanovića, za kojim je u međuvremenu raspisana poternica, postigne kompromis s međunarodnim predstavnicima. Zasad, kažu izvori "Vremena", Ivanović uporno odbija savete da se preda u zamenu za poseban tretman u pritvoru.

Kosovski analitičari kažu da razloge oštrijeg stava međunarodne zajednice u odnosu na ljude koje vide kao prepreku za stabilizaciju Kosova treba tražiti u novim okolnostima nakon 11. septembra, kao i u želji Amerikanaca da se što pre povuku sa Balkana. Haradinaj i Remi su donedavno važili za ljude s odličnim kontaktima sa "tihim Amerikancima" u pokrajini, a Haradinaj je pre par godina čak boravio u SAD kao gost jednog kongresmena. Ovog puta, međutim, niko od američkih prijatelja nije stao u njihovu zaštitu, što je očigledan signal za promenu kursa. Da su se prilike promenile, uviđaju i mnogi albanski umereni političari, poput Ibrahima Rugove, koji je javno osudio nasilničko ponašanje Ramuševih pristalica u Dečanima. Direktor "Kohe" Veton Suroi javno se podsmehnuo onima koji tvrde da se na Kosovu ništa nije promenilo odlaskom Srba i dolaskom KFOR-a. "Ako je sve ostalo isto, onda to znači da nam devedesetih godina i nije bilo tako loše", zapisao je Suroi u uvodniku svojih novina.

U iščekivanju "svealbanskog protesta", koji je u Prištini najavljen za petak 23. avgusta (kada će ovaj broj "Vremena" već biti u prodaji), ostaje pitanje da li su najnoviji događaji najava širih sukoba kosovskih Albanaca i njihovih zapadnih "oslobodilaca". Većina analitičara tvrdi da nisu, uz konstataciju da je građanima već dosta "heroja" koji su nakon ulaska NATO-a prisvojili najbolje lokale i preduzeća i enormno se obogatili otimajući od svojih sunarodnika. Na opšte raspoloženje u pokrajini, ukazuju oni, mnogo više utiče činjenica da više od tri godine posle "oslobođenja" na Kosovu ima struje tek po nekoliko časova dnevno.