"Pre četiri dana smo se vratili sa mađarske granice. Tukli su nas, bacali suzavac i ponekad puštali pse na nas", počinje svoju priču Ali, mladi Pakistanac koji je sa nekolicinom svojih prijatelja krenuo put zapadne Evrope u potrazi za boljim životom. "Drugar mi trenutno nije tu, on još ima veliku ranu na nozi od ujeda psa. To je trebalo da vidiš. Bilo je strašno. Tako se ne ponaša ni prema životinjama, a kamoli prema ljudima. Ne znam zašto se ovako odnose prema nama", nastavlja Ali u istom dahu. "Uplašili smo se da ne dođe do trovanja zbog rane, ali je dobio odličnu medicinsku negu u Subotici, tako da je sada dobro. Oporavlja se."

Ali se sada nalazi u hangaru iza autobuske stanice u centru Beograda, kao i stotine mahom mladih izbeglica. Na sebi je imao sivi duks i iscepane farmerice, kao i dotrajale bele patike koje samo što se nisu raspale. I pored neljudskih uslova u kojim trenutno živi i surovosti mađarske policije koju je okusio pre samo nekoliko dana, u toku razgovora nije skidao osmeh sa lica. "Ovo je treći put da sam pokušao da uđem u Mađarsku. Svaki put su nas vraćali, ali je u poslednje tri nedelje nivo brutalnosti prevazišao sve granice", priča Ali, i nastavlja: "Skinuli su nam odeću i obuću i rekli nam da legnemo na pod. Gazili su preko nas. Nakon toga su pustili pse… Svejedno, želimo da idemo dalje i ništa nas neće sprečiti."

IZVEŠTAJ O TORTURI: Brutalnost policija zemalja koje se nalaze na granicama EU, nažalost, nisu novost. Još su aktuelne priče o bugarskoj policiji koja ne propušta priliku da se iživljava nad izbeglicama, uglavnom Avganistancima i Pakistancima. Izbeglice odavno pričaju i o batinama koje dobijaju na mađarskoj granici, u poslednjih nekoliko meseci slične priče stižu i iz Hrvatske, ali su sve vesti o tome prolazile ispod radara medija i političara u EU.

Međutim, nakon izveštaja međunarodne organizacije "Lekari bez granica" (MSF), koji je prezentovan javnosti pre nedelju dana, javnost Evropske unije se veoma zainteresovala za ovu temu. Izveštaj MSF a se sastoji od svedočenja više desetina migranata koji su povređeni u pokušaju da prođu mađarsku granicu.

"Nasilje nad migrantima se sprovodi odavno, ali ovo što imamo u poslednje vreme je krajnje alarmantno", kaže za "Vreme" Stefan Moisan, šef misije MSF a za Srbiju. "Izveštaj naše organizacije se odnosi na period od januara 2016. do februara 2017. u kome smo zabeležili 106 slučajeva povreda koji su navodno počinjeni od strane mađarske policije. Sumnju potkrepljuje činjenica koja govori da postoje određeni obrasci nasilja i da su povrede koje smo evidentirali jako slične."

Najučestalije povrede na koje su lekari MSF a nailazili jesu povrede od prebijanja (54 slučaja), povrede od ujeda pasa (24 slučaja), povrede nastale iritacijom od suzavca (15 slučajeva), a ostalih 35 slučajeva otpada pod "ostale" povrede, kaže Moisan. "Važno je da napomenem i da mi nismo svedočili ovim napadima, već da je izveštaj izrađen na osnovu pregleda povređenih nakon što su se oni javljali nama. Verovatno postoje i ljudi koji nam se nisu obratili za pomoć, tako da strahujemo da je broj povređenih još veći", završava priču o izveštaju Stefan Moisan.

PREĆUTNA PODRŠKA MAĐARSKOJ: On je prvi operativac MSF a u Srbiji od 2014. godine, kada je drastično povećan prolazak izbeglica kroz našu zemlju. Kaže da se sa slučajevima nasilja suočavao od početka, ali da je stanje najgore u poslednja dva meseca. "Ovo je veliki humanitarni problem čitavog sveta. Bili smo uplašeni za živote ljudi. Moram da pohvalim organizacije civilnog društva iz Srbije i Mađarske, zajedno sa njima smo napravili ‘mrežu’ pomoću koje smo pomagali migrantima. Zahvaljujući prisebnosti tih ljudi, ali i srpske policije, koja je prevozila migrante sa granice u Suboticu, nijedan od slučajeva hipotermije nije, na sreću, završen smrtnih ishodom."

Na osnovu broja evidentiranih povreda, Moisan se boji da EU daje prećutno podršku ovakvom ponašanju Mađarske: "Strašno je što postoje i lokalni ‘lovci na migrante’, koji mimo bilo kakve pravne regulative hvataju, lišavaju slobode i maltretiraju ljude." Moisan smatra da i saradnja sa Fronteksom, graničnom policijom EU, mora da bude još bolja: "Izgleda da su i oni svedočili nasilju mađarske policije, a nisu preduzeli ništa. Informisali smo ih da je broj slučajeva nasilja povećan i da je kolektivno proterivanje ljudi sve učestalije. Zahtevali smo od njih da istraže ove tvrdnje i da postupaju u okviru svojih nadležnosti, ali je, nažalost, odgovor bio da su oni tu samo da bi nadgledali situaciju i da je ponašanje mađarske policije bilo u skladu sa zakonom."

BRUTALNOST NIŠTA NEĆE PROMENITI: Moisan kaže da MSF kao organizacija nije ni za ni protiv migracija, ali da su, na osnovu onoga što se sada vidi i zna, sadašnje migracije nezaustavljive. "Smatramo da svi treba da traže azil i da prelaze granicu na legalan način", kaže on. Međutim, u slučajevima kada policija zatekne neke ljude koji su granicu prešli na nezakonit način, količina brutalnosti koju sprovodi mađarska policija nije ni potrebna, a ni normalna. "Iako imamo i neke primedbe na rad srpske policije, ona u odnosu na svoje mađarske kolege sjajno obavlja svoj posao", tvrdi Stefan. Bez obzira na teškoće koje očekuju migrante na zapadnobalkanskoj ruti, on smatra da će oni i dalje nastavljati sa putovanjem. "Ti ljudi nemaju nikakvu perspektivu. Kod kuće su ostavili bezbednosne probleme, neki od njih rat, a gotovo svi veliko siromaštvo. Tako da, iako znaju da se izlažu velikim rizicima, vraćanje u matične zemlje nije opcija." Moisan podvlači da ova situacija nije novost, i da migracije postoje otkad čovečanstvo zna za sebe: "Pogledajmo primer Engleske. Iako je jako teško da se dokopaju Ostrva, ti ljudi i dalje to pokušavaju u velikom broju i nema tog zida ili tunela koji će ih sprečiti da tragaju za boljom budućnošću."

SISTEMSKO KRŠENJE PRAVILA: O širokom spektru pravnih pravila koje mađarska policija krši ovakvim ponašanjem "Vreme" je razgovaralo i sa Nikolom Kovačevićem, pravnikom iz Beogradskog centra za ljudska prava, koji je podsetio da je Mađarska u septembru 2015. donela čitav set zakona koji se odnosi na izbeglice. Tada je počela i izgradnja žičane ograde, kao i zabrana prolaza za migrante, osim na dva granična prolaza – Horgošu i Kelebiji.

"Jedna od najznačajnijih posledica po nas jeste što je na osnovu te nove mađarske regulative Srbija proglašena trećom sigurnom zemljom za migrante. Time je nastao problem, jer po izveštaju UNHCR a iz 2012. godine jasno znamo da se Srbija ne može kvalifikovati kao sigurna zemlja iz više razloga: pristup postupku azila, pravična procedura za dobijanje azila i mogućnost integracije izbeglica. Srbija se, dakle, ne može okarakterisati kao sigurna zemlja, nažalost, ni po jednom od tri navedena kriterijuma", kaže Kovačević.

Kako on navodi, Evropska konvencija o ljudskim pravima u članu 3 eksplicitno zabranjuje mučenje, kao i nečovečno i ponižavajuće postupanje prema migrantima. "Nažalost, smatram da boravak ljudi u nehigijenskim uslovima u Beogradu na minus 20 ili plus 40 i te kako može i mora da se podvede pod ovaj član", smatra Kovačević. Već u sledećem članu ovog akta, pominje se i zabrana koja se nadovezuje na prethodnu, a to je zabrana kolektivnog proterivanja. "Apsolutno je moguće vratiti nekog nazad, ali to se mora uraditi zakonitom odlukom nadležnog organa nakon postupka sprovedenog po zakonu. A, ukoliko je odluka negativna po adresata – moraš mu dati pravo žalbe. Ovo što imamo sada u Mađarskoj predstavlja sumrak međunarodnog prava", ističe na kraju Kovačević, i završava: "Pred našim očima se odvija sistemsko kršenje nekoliko fundamentalnih pravila na kojima počiva međunarodno pravo, a ne možemo ništa da učinimo, osim da upućujemo apele za koje ne znamo da li će ih iko pročitati."