Dok se čin itronizacije novog mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija događao u Cetinjskom manastiru, dva sata su se na cetinjskim ulicama odvijali intenzivni sukobi policije i protivnika njegovog ustoličenja. Gotovo nestvarna scena sletanja vojnog helikoptera na travnjak ispred manastira, izlazak patrijarha SPC Porfirija i Joanikija okruženih specijalcima i njihov odlazak u verske odaje pod pancirnim ćebetom samo je metafora podela koje su posledica uskih interesa političkih elita koje decenijama kontrolišu crnogorsku stvarnost.

Nakon potpune blokade prilaza Cetinju tokom prethodne subote, te nedeljnog sukoba policije i protivnika ustoličenja Joanikija u cetinjskom manastiru, jedino što je nesporno jeste da je obavljena itronizacija novog mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija. Pedesetak povređenih građana, dvadesetak policajaca koji su zatražili lekarsku pomoć, grad pun suzavca i podele koje su postojale i pre ovog događaja, dakako politički instrumentalizovane i permanentno podsticane od strane nacionalnih mitomana biće i nadalje predmet sporenja, političkih konflikata i preispitivanja. A činjenice će doživljavati svoju transformaciju u zavisnosti od političkih naočara "analitičara".

Tenzije su se podgrevale danima, a atmosfera koja je postajala sve eksplozivnija je i kod običnih građana u susret vikendu izazivala osećaj da se približava "rizičan događaj sa mogućim nesagledivim posljedicama", upravo onako kako su ga procenjivale bezbednosne strukture.

ŠTA SE DEŠAVALO U NEDELJU

Nakon konačne odluke da će se ustoličenje Joanikija obaviti u Cetinjskom manastiru počeli su prvi sukobi. Prema tvrdnjama v.d. pomoćnika direktora za Sektor opšte nadležnosti Uprave policije Dragana Gorovića, savetnik predsednika Crne Gore Veselin Veljović je u 4.30 časova imao prvi kontakt sa bivšim kolegama obrativši im se rečima: "Vi ste kolege Crnogorci, skinite taj grb, skinite uniformu i budite s narodom." Nekoliko minuta kasnije telom se zaleteo na policajce predvodeći grupu koja je probila prvi kordon. Nakon nekoliko upozorenja i posle konsultacija sa direktorom Uprave policije Operativni štab je odobrio primenu sile.

Iako su se u subotu oko podneva stekli svi zakonski uslovi da policija upotrebi sredstva prinude, iz policije tvrde da je procenjeno kako je manja šteta da u tom trenutku građane puste da probiju kordon policije i da izađu na magistralu i naprave blokade. Tako se i dogodilo da su demonstranti prvo blokirali put Cetinje–Podgorica na Kruševom ždrijelu (Belvedere) zaprečivši saobraćajnicu kamenjem, kontejnerom i automobilskim gumama. Blokiran je bio i prilaz Cetinju iz pravca Budve kako bi, po tvrdnjama demonstranata, sprečili ljude iz Herceg Novog i Tivta da autobusima odu na svečani doček patrijarha ispred Sabornog hrama u Podgorici. S druge strane, policija je blokirala saobraćajnicu u Donjoj Gorici (Podgorica) na kružnom toku. Nakon rasprave sa policijom, grupa građana je na toj lokaciji ostala i blokirala vezu prestonice i glavnog grada. Negodovanje Cetinjana zbog ograda koje su postavljene po gradu i uklanjanje zaštitne ograde postavljene na Dvorskom trgu, ispred Cetinjskog manastira, prošli su tokom subote bez ozbiljnijeg sukoba.

Sve se promenilo u ranim jutarnjim časovima. Odluka da policija probije blokade kod Belvedera i kod Auto-moto centra na ulazu kod Budve doneta je kada je potvrđeno da patrijarh i mitropolit dolaze u manastir. U akciji razbijanja blokade specijalnim vozilima došlo je do jakog otpora grupe građana, koji su kamenicama, šipkama, praćkama s brda zasuli službenike policije. Posebno je jak otpor bio kod Auto-moto centra, dok na Belvederu nije bilo previše sukoba osim što su zapaljene automobilske gume i čitava scena je delovala izuzetno dramatično.

Kada se oko 9 časova čulo kako helikopter sleće pred Cetinjski manastir, demonstranti su krenuli ka centru grada, kako bi pokušali da probiju policijske blokade. Sukobi demonstranata i policije događali su se na 15-ak lokacija, a prema tvrdnji policije broj nasilnih demonstranata bio je znatno manji od broja građana koji su mirno prisustvovali na skupu i nisu napadali policiju.

Kako je policija pomerala položaj od Studentskog trga ka Njegoševoj ulici, odlučeno je i da se isprazni Gradska kafana u kojoj su bili Veselin Veljović, nekoliko poslanika DPS-a i najmanje 50 građana. Dugogodišnji šef policije mirno je sačekao kolege i prihvatio da ga bez lisica privedu u prostorije cetinjske policije zbog "napada na službeno lice u vršenju službene radnje".

Mir je stigao na Cetinje posle 11 časova kada je helikopter s patrijarhom Porfirijem i vladikom odleteo za Podgoricu.

PREMIJER O POLICIJI

Premijer Zdravko Krivokapić je na konferenciji za novinare kazao da se prelomni trenutak desio u 4.30 sati ujutro "kada sam rekao idem, ne interesuje me ko će da me štiti. Moj život ne vredi ni pare ako Crna Gora bude uvedena u građanski rat. Rekao sam ja idem u helikopter, idem na Cetinje i biću sa patrijarhom i mitropolitom. Tek tada je deo Uprave policije ili, pošteno rečeno, jedinstveno se pokazalo djelovanje komandnog sistema, krenuo komandni proces koji je trajao negdje do 11 časova ujutro. Tada je komandni sistem prepušten profesionalcima."

No ova izjava svakako dobija i poseban kontekst sa premijerovom tvrdnjom vezanom za organizatore protesta, a koja je prošla gotovo bez komentara u javnosti. Krivokapić je rekao da su "ti stratezi imali informacije o tome što se sprema na Cetinju od strane Uprave policije" i izrazio sumnju da postoji "ne jedan, nego dva sistema koji bi trebalo da ima samo sektor bezbjednosti".

Premijer je rekao da za to zna od oktobra 2020. godine i da traga gde se nalazi. "Niko to nije još otkrio jer nemamo tehnologiju koja to može da uradi", rekao je Krivokapić.

Drugim rečima, premijer je izrazio sumnju da Upravu policije prisluškuju paradržavne strukture. U tom kontekstu je zanimljiv tajming njegove izjave o odlasku na Cetinje i prvog kontakta Veselina Veljovića sa policijom i pokušaj proboja kordona. Ova dva događaja su se odvijala istovremeno. Otuda i verovatna nervoza i određeni stepen tenzije koji je rastao u noći između subote i nedelje. Pa i izrečene sumnje u rad bezbednosnih struktura.

Inače, premijer je uprkos najavi istrage o ponašanju svakog pojedinca tokom ovih događaja izrazio zadovoljstvo načinom na koji su se događaji na Cetinju priveli svom kraju.

ŠTA KAŽU STRANKE

Iz Građanskog pokreta URA su reagovali tvrdnjom da pojedinci koji su bili inicijatori nemira i pokušaja rušenja ustavnog poretka moraju biti procesuirani i odgovarati za svoje postupke. "Veljović i DPS nisu branili ni državu ni njene interese, nego milijarde pokradene od građana, tone kokaina i cigareta, i to pokušajem rušenja ustavnog poretka. DPS i zlonamerni pojedinci moraju prestati da manipulišu iskrenim osećanjima i emocijama građana Crne Gore gurajući ih u sukobe, nemire i kršenje zakona", rekao je šef poslaničkog kluba GP URA Miloš Konatar. On je dodao da kriminalne organizacije moraju biti sankcionisane, a za to su potrebne nezavisne institucije, u prvom redu Tužilački savet i Tužilaštvo.

Na pravosuđe se osvrnuo i premijer Krivokapić, koji je puštanje na slobodu savetnika predsednika države Veselina Veljovića prokomentarisao rečima "ne može se čudu načuditi šta se dešava u pravosuđu". On je ocenio da je pravosuđe ostalo jedina zarobljena institucija.

"Ne mogu sve da otkrivam šta se dešavalo ovih dana. Tužilaštvo nije doživjelo smjene, u okviru sudstva ne radi se punim kapacitetom. Ovdje se govori o selektivnosti i pokušaju da se demonstrira nečija moć. Vrijeme će pokazati zašto neko nije uradio svoj posao. Nije policija kriva da na nju nasrću i da radi ono što je u njenoj nadležnosti", kazao je Krivokapić.

Iz SNP-a dodaju da Veljović već duže vreme stavovima uzbunjuje crnogorsku javnost i da je njegovo prisustvo na Cetinju bilo očekivano, a predsednik Prave Marko Milačić poručio je da je šef države sa Cetinja "otišao politički podvijenog repa ostavivši svoje ‘komite’ na cjedilu, a svog savjetnika Veljovića sa lisicama na rukama".

Izuzimajući mnogobrojne poruke na društvenim mrežama, među prvim reakcijama iz opozicije bila je ona predsednika Crne Gore Mila Đukanovića. On je poručio da bi "samo čovjek bez dostojanstva" sebi dozvolio da "helikopterskim desantom na crnogorsku prijestonicu i pod zaštitom pancirskih ćebadi bude uveden u Cetinjski manastir, i da na taj način osramoti tron Sv. Petra Cetinjskog".

"Danas smo na Cetinju svjedočili velikoj sramoti SPC i Vlade Crne Gore, sramoti nezapamćenoj u dugoj istoriji crnogorske države, i jednako tako u istoriji ukupnog pravoslavlja. Brutalnom zloupotrebom državnih resursa, prije svega vojske i policije, i potpuno neprimjerenom upotrebom sile protiv mirno okupljenih građana u crnogorskoj prijestonici, Vlada je obezbjedila nasilnu intronizaciju mitropolita Joanikija, protivno volji ogromne većine građana Cetinja i značajnog broja građana Crne Gore", rekao je Đukanović. Ovo obraćanje bilo je samo nastavak ratne retorike koja je prethodnih meseci dolazila iz njegovog okruženja i kojim je veći deo crnogorskog medijskog prostora već mesecima okupiran.

U jednom od bezbroj saopštenja i poruka na Tviteru, DPS je naveo i da se "vlast koja je napala svoje građane sakrila u mišiju rupu i sa društvenih mreža raspaljuje mržnju", a njihov potpredsednik Jevto Eraković je napisao da su "korišćenje nedozvoljenih sredstava, prekomjerna upotreba sile, svjesno provociranje i brutalnost nezabeleženi do sada", dodavši da "izmišljeni Molotovljevi kokteli i medijski pritisak jasno govore o namjerama vlasti".

Navodnu bezrazložnu i prekomernu upotrebu policijske sile koju je, kako tvrde, "Vučićeva marionetska vlast sprovela na do tada potpuno mirne proteste na Cetinju", osudio je SDP, čiji je počasni predsednik Ranko Krivokapić lakše povređen tokom protesta. Oni su u saopštenju naveli da je "Desantom na Cetinje NATO helikopterom otkrivena srž političkih podela, sahranjeno i ljudsko i versko, a lažima o ugroženoj navodnoj religioznosti Vučićeve posluge u Crnoj Gori ovakvom službom održano je opelo".

Nesporno je da navode o prekomernoj upotrebi hemijskih sredstava treba ispitati u skladu sa zakonskim procedurama, kao što treba procesuirati i počinioce napada na policijske službenike. Nedelja koja sledi biće ispunjena upravo analizama svih činjenica koje će ukazati na individualne odgovornosti.

Ko je u svemu ovome profitirao tek će se videti, u svakom slučaju na najvećem su gubitku svi građani Crne Gore. Bez obzira na nacionalnu ili versku pripadnost.

Udar, puč ili politički spin

SVEČANI RUČAK PRE USTOLIČENJA: Vladika Joanikije, crnogorski premijer Z. Krivokapić i Patrijarh Porfirije

Na konferenciji za novinare održanoj nakon intronizacije mitropolita Joanikija jedan od lidera DF-a Andrija Mandić je rekao da ga je, u noći između subote i nedelje, zajedno sa Milanom Kneževićem pozvao premijer i saopštio da je "u toku državni udar i to ne samo tamo gdje se odigrava neprijavljeni skup, nego da se državni udar dešava i u samoj vladi, jer ljudi koji su zaduženi da sprovode zakon ne žele to da rade".

Mandić je pojasnio da je "postojao problem u vladi i u menadžmentu policije, gdje neki nisu htjeli da rade svoj posao", objašnjavajući da misli na omogućavanje ustoličenja Joanikija. No, ovu tvrdnju je donekle demantovao sam premijer Krivokapić kada je na konferenciji za novinare, održanoj kasnije istog dana, odgovarajući na pitanja novinara o državnom udaru rekao: "U tom trenutku smo imali različite informacije. Ja tu riječ sigurno nisam upotrijebio. Znam šta to znači i znam kako se to može desiti."

Premijer Crne Gore je u tom kontekstu dodao da će biti preispitan čin svakog pojedinca koji je delovao ili ne i da će u sledećih sedam dana javnost biti informisana o tome. "Niko neće biti pošteđen, bez obzira koju funkciju ima i koja ga politička partija štiti", rekao je on.

U medijima se istog dana pojavila i poruka bivše ambasadorke Nemačke u Crnoj Gori Gudrun Štajnaker: "Sloboda vere je vrlo važna, ali sam uvijek bila kritična prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Ono što se sad radi od strane bivše vlasti je pokušaj državnog udara. Evropska unija (EU) mora da reaguje."

Iz Uprave policije nisu komentarisali ove navode, dok predsednik skupštinskog Odbora za međunarodne odnose i lider Demosa Miodrag Lekić tvrdi da je očigledno da su Đukanović i Veljović bili sasvim kompatibilni organizaciono-pučistički na Cetinju i da je "ovaj pokušaj rušenja ustavnih principa radi ostvarivanja političkih ciljeva bliži pojmu državnog puča nego udara, jer je puč neustavna promjena vlasti političkih snaga koje su dio samog sistema. Đukanović u statusu predsjednika države to bez sumnje jeste, kao uostalom i njegov savjetnik za bezbjednost."

Vicepremijer Dritan Abazović je u intervjuu na televiziji Vijesti rekao da je postojao plan destabilizacije čitave države, a ne samo Cetinja, i da se uvede "saoizacija", odnosno da počnu blokade i protesti. Tvrdeći da je DPS postao "grupacija koju, osim što prati kriminalni bekgraund koga ne mogu nikako da se oslobode, sada prati i ekstremizam sa elementima terorizma". Abazović je pojasnio da je scenario koji je bio na delu trebalo da "ima fatalne posljedice ne samo po Cetinje, nego je to bio pokušaj da se Crna Gora uvede u trajnu destabilizaciju sa elementima disolucije".

Komentarišući navode DF-a o "državnom udaru u vladi" i informacijama o smeni šefa policije, Abazović je potvrdio da su postojala različita mišljenja o "operativno taktičkom delovanju" i da je on tražio garancije da će se ustoličenje sprovesti bez ikakvih posledica. "Najmanje ko je pozvan da priča o puču je DF. Mi smo ovdje da zaštitimo interese Crne Gore", rekao je Abazović.

Šef poslaničkog kluba "Mir je naša nacija" Momo Koprivica je na pres-konferenciji rekao da "bivši režim želi da zaštiti svoje bogatstvo" i dodao da je DPS izvršio napad na ustavni poredak države i da čini nešto što su klasične terorističke akcije. On je naveo da je, prema zakonima i Krivičnom zakoniku, a i zbog činjenice da je Veljović i službeno lice, "jasan zaključak da se radi o pokušaju državnog udara u koji je uključen i dio vlasti".

foto: zoran žestić / tanjug

Ko je Veselin Veljović

Veselin Veljović je postao savetnik predsednika Crne Gore Mila Đukanovića nakon što je napustio mesto direktora Uprave policije krajem protekle godine. Pre nego što je DPS izgubio izbore, smatrali su ga jednim od najuticajnijih ljudi u sektoru bezbednosti i veruje se da je njegov uticaj i dalje prisutan. Od 2005. do 2011. godine bio je direktor Uprave policije, potom savetnik Filipa Vujanovića za oblast bezbednosti i odbrane, a u vladi Mila Đukanovića je od 2014. godine bio sekretar Veća za nacionalnu bezbednost. Direktor Uprave policije postao je ponovo 2018. godine.

Tokom njegovog angažmana ostalo je niz nerešenih ubistava i slučajeva napada na novinare: ubistvo policijskog inspektora Slavoljuba Šćekića (2005), direktora dnevnog lista "Dan" Duška Jovanovića (2004), napad na novinara Tufika Softića (2007), direktora Vijesti Željka Ivanovića (2007). Nekoliko godina kasnije (2013) bivši službenik policije Brajuško Brajušković optužio je Veljovića da je organizovao batinaške grupe – "crne trojke" – koje su navodno napadale i zastrašivale nepodobne novinare i pripadnike opozicije. Iste godine Veljović je, pred izbore u Mojkovcu, optuživan da je vodio političku agitaciju unutar policije a u korist vladajuće Demokratske partije socijalista. On je tom prilikom tvrdio da je držao predavanje o NATO integracijama, a oštro ga je demantovao tadašnji ministar policije Raško Konjević (SDP).

Za njegovo ime se vezuje i niz štetnih ugovora koji se tiču imovine u vlasništvu policije i MUP-a. Tako je afera "Limenka" koštala državu više od 10 miliona evra nakon što je, na osnovu sudske presude, bratu predsednika Crne Gore Acu Đukanoviću ovaj iznos isplaćen zbog neispunjenog ugovora o ustupanju zemljišta koje je bilo u vlasništvu Uprave policije.

Veljović se sumnjiči i za sklapanje štetnog ugovora kada je, za potrebe obuke Specijalne antiterorističke jedinice, 2011. godine od biznismena Žarka Burića kupljen kamp-hotel Zlatica za 8,3 miliona evra. Prethodno je Vlada Crne Gore taj isti objekat i dva hotela, "Crna Gora" i "Ljubović", prodala istom biznismenu za 4,7 miliona evra.

U vreme tenzičnih političkih previranje u Crnoj Gori 1998. i latentnih sukoba između Vojske Jugoslavije koja je bila lojalna Momiru Bulatoviću i crnogorske policije koju je kontrolisao Milo Đukanović, Veljović je bio komandant Antiterorističke jedinice. Upravo ta jedinica je tokom januarskih nasilnih demonstracija u Podgorici odbranila poziciju tada izabranog predsednika Crne Gore od eventualnog svrgavanja. Od tada Veljović nikada nije izgubio status čoveka od poverenja tadašnjeg i sadašnjeg predsednka Mila Đukanovića.

Inače, vlasti su i u aprilu Veljovića sumnjičile za organizaciju i podsticanje protesta takozvanih komita. Tada su u više crnogorskih gradova održani protesti zbog najave da će Vlada pojednostaviti dobijanje državljanstva.

Nakon što je uhapšen tokom protesta zbog napada na dojučerašnje kolege, Veljović je pušten da se brani sa slobode, jer sudija za istragu cetinjskog Osnovnog suda nije prihvatio predlog tamošnjeg tužilaštva da mu se odredi pritvor do 30 dana. Prilikom izlaska iz zgrade Osnovnog suda vladu je nazvao izdajničkom, i dodao da bi čelnici obaveštajno-bezbednosnog sektora "ukoliko imaju imalo časti, morala i obraza podnijeli ostavku zbog svega što su učinili Crnoj Gori kao članici NATO-a i sjutra kao porodici evropskih naroda".

foto: print skrin