Suživot i povezivanje

Rad na pomirenju naroda koji su se našli na suprotstavljenim stranama tokom sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije podrazumeva izgradnju kulture mira i ponovno definisanje nacionalnog kulturnog identiteta. Zato je na konferenciji UNDP-a o tranzicionoj pravdi posvećena pažnja očuvanju kulturnog nasleđa sa nekada jedinstvenog kulturnog prostora. Ova tema obrađena je kroz studiju slučaja Starog mosta u Mostaru.

Izgrađen 1566. godine, ovaj most bio je simbol grada na Neretvi sve do 9. novembra 1993. godine kada je srušen u granatiranju Mostara. Zahvaljujući gradu Mostaru, UNESCO-u i Svetskoj banci, od jula 2004. godine Stari most ponovo spaja dve obale Neretve. Govoreći o razlozima koji su naveli UNESCO da učestvuje u rekonstrukciji mosta, Nenad Šesum iz Regionalne kancelarije UNESCO-a u Sarajevu, rekao je da su mostovi oduvek bili simbol povezivanja i susretanja: "Svi znate da je posle rata Mostar bio podeljen grad. Dva gradonačelnika ovog grada prvi put su se rukovali 1998. godine na privremenom mostu za pešake. To nam je bio signal da započnemo projekat koji je trebalo da pomogne procesu pomirenja u Mostaru." Šesum je dodao da je most 2005. godine unet na UNESCO-vu listu svetske kulturne baštine po takozvanom kriterijumu 6, što znači da je simbol povezivanja i suživota različitih kultura. Član međunarodnog komiteta za rekonstrukciju Starog mosta Ferhad Mulabegović istakao je da je ponovna izgradnja mosta značajna i zato što se tokom nje došlo do zanimljivih arheoloških otkrića. Prilikom vađenja ostataka Starog mosta iz korita reke, otkriveni su i ostaci drvenog mosta koji se pominje u jednom spisu iz 1452. godine, čime je potvrđeno da je on zaista postojao. U stubovima Starog mosta pronađeni su ostaci turskog drvenog vodovoda za čije se postojanje znalo, ali je bilo iznenađujuće da se cevi nalaze toliko duboko u mostu.

Obnova Starog mosta trajala je sedam godina, koliko je po legendi trajala i njegova izgradnja, završena 1566. godine. Svetska banka omogućila je gradu Mostaru kredit od četiri miliona dolara, a otplata kredita počinje 2009. godine. Vlada Italije pomogla je sa tri miliona dolara, Holandija sa dva, Turska sa jednim milionom, a Vlada Hrvatske izdvojila je donaciju od 500.000 dolara. Osim samog mosta, projekat rekonstrukcije obuhvatio je i deset objekata koji spajaju most i kulu Halebiju, kao i tri objekta iz tri naroda: Vakufski dvor, Vladikin dvor i zgradu Napretka.

Iz istog broja

Zoran Đinđić, etika i odgovornost

U tunelu, usred mraka…

Zoran Karajlović

Intervju – Veroslav Janković

Biodizel iz Šida

Ž. Pantić

Energetska budućnost Balkana – jednačina sa mnogo nepoznanica

Nuklearni rat ili pakt

Sijka Pištolova

Mešetarenje sa pšenicom

Dva dinara druže

Zoran Majdin

Intervju – Svetlana Vukajlović, direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje

Sindrom „trulog paradajza“

Branka Kaljević

Veterani posle rata

Život koji čeka da počne

Jelena Grujić

Srbija i Hag

Akcioni blam

Dejan Anastasijević

Šta Bagzi zna

Pun kofer trgovačkog putnika

Miloš Vasić

Biznis i golf – akcija stranih kompanija u Srbiji

Sportski duh korporativne kulture

Stevan Kostić

O Beogradskoj berzi

Apatija traje

Nenad Gujaničić, nenad.gujanicic@ac-broker.co.yu

Rekordi – Komercijalna banka, Beograd

Na štednji pola milijarde evra

Brendovi i novinari – Prva međunarodna konferencija "Kako graditi novi identitet i imidž države Srbije"

Konsenzus o boljoj zemlji

Investicije – Sportski centar "11. april", Novi Beograd

Srpski Menhetn nema bazen

Tržište informacija – Agencija Executive Group

Servis vodećih kompanija

Bojan Pantić

Vreme uspeha

Biznis

Tranziciona pravda

Izazovi i predrasude

Ključni koncepti u operativnim oblastima tranzicione pravde

Suočavanje i razumevanje

Tranziciona pravda

Tranziciona pravda i razvoj

Lens Klark

Tranziciona pravda - regionalne inicijative i saradnja

Nasleđe prošlosti

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu