Kako se pandemija razbuktavala, u više navrata izgledalo je da Evropska unija može postati najveća žrtva kovida-19. To se dalo zaključiti i po atmosferi u Evropskoj četvrti, sedištu evropskih institucija u Briselu koji je, kao i mnoge evropske prestonice, ličio na grad duhova od kada je 18. marta i u njemu zavedena blokada.

Malo po malo Evropa je paralizovana. I najotvorenija društva zamrznuta su u strahu od zaraze koju neki opisuju kao najveću u poslednjih sto godina. Porozne i donedavno nevidljive granice unutar Šengen zone su zatvorene. Ljudska prava, poput slobode kretanja, su negde milom, a negde silom suspendovana. Pusti su stadioni, muzeji, pozorišta i kafane. Nema kulturnih, sportskih, bilo kakvih javnih i masovnih manifestacija.

U tekstu "Kako je Evropa pala na testu korona virusa" magazin "Politiko" konstatuje kako su Evropljani propustili da čuju upozorenja stručnjaka da nijedna zemlja ne može sama da se bori protiv virusa, jer i najnaprednijim zdravstvenim sistemima preti opasnost od urušavanja.

Ričard Hačet, koji je učestvovao u obuzdavanju gotovo svih glavnih epidemija u poslednje dve decenije (nipah, SARS, MERS, ebola, zika), a sada predvodi međunarodnu Koaliciju za epidemijske pripreme i inovacije, na skupu ekonomske i političke elite u Davosu mesec dana pre izbijanja epidemije u Italiji opominjao je svetske lidere da ne preduzimaju neophodne epidemijske pripreme. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je u svom govoru u Davosu pominjala problem Libije i bezbednost u okruženju EU, ali pandemiju pominjala nije.

Prema magazinu "Politiko", jedan od klastera virusa korona iz koga će krenuti lavina je ironijom slučaja bio i austrijski grad Išgl preko puta Davosa, na drugoj strani Tirolskih Alpa.

Vrhunski naučnik u Evropskom savetu za istraživanja (ERC) Mauro Ferari podneo je ostavku saopštivši da je duboko uznemiren reakcijom EU na ono što je opisao "tragedijom eventualno neviđenih razmera". "Gardijan" piše da je predlog koji je on uputio početkom marta u Briselu o uspostavljanju posebnog programa za borbu protiv kovida-19 "upravljački organ ERC jednoglasno je odbio ". "U vreme kriznih situacija ljudi i institucije vraćaju se svojoj najdubljoj prirodi i otkrivaju svoj pravi karakter", napisao je Ferari. Evropski savet za istraživanja ga je optužio da nije razumeo svoju ulogu.

Dan nakon što je Svetska zdravstvena organizacija proglasila globalnu opasnost po javno zdravlje, tehnokrate u evropskim prestonicama i agencijama EU sazvali su vanredni sastanak Komiteta za zdravstvenu bezbednost na kome su samo četiri zemlje izvestile da će im nedostajati oprema za zaštitu ako se razbukta epidemija. Pominjalo se da Afrika, sa populacijom tri puta većom od evropske, ima samo dve laboratorije za ceo kontinent.

SEBIČLUK I PANIKA

U vreme kada se pandemija iz Kine premeštala u Evropu, u centru evropske političke pažnje bila je poslednja sednica Evropskog parlamenta u kojoj su učestvovali poslanici iz Britanije.

U Briselu je najviše rukovodstvo (predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen, predsednik Saveta Šarl Mišel i predsednik Parlamenta David Sasoli) na početku mandata bilo fokusirano na probleme na granici sa Turskom. Činile su se realnim pretpostavke da bi širenje epidemije u prenaseljenim, siromašnim izbegličkim objektima moglo da izazove zdravstvenu katastrofu. Komplikovala se migracijska kriza koja je od 2015. godine razotkrila koliko je solidarnost unutar EU ograničena, jer je pograničnim zemljama poput Italije ili Grčke pružana neadekvatna financijska, tehnička i institucionalna podrška.

Nakon što je u nedelju 23. februara u jedanaest gradova u Lombardiji proglašeno stanje blisko karantinu, a austrijske vlasti zaustavile voz iz Venecije za Minhen, ministri zdravlja Austrije, Italije, Francuske, Slovenije, Švajcarske, Nemačke i Hrvatske putuju u Rim i slažu se da bi u datom trenutku zatvaranje granica bilo disproporcionalo i neefikasno. Slažu se da veliki skupovi i masovne manifestacije treba da budu otkazani. Valter Rikiardi, savetnik italijanske vlade i profesor higijene i javnog zdravlja na rimskom katoličkom univerzitetu Sakro kure, preneo je osećaj da su sa izuzetkom predstavnika Francuske i Nemačke svi ostali mislili da je "problem Italija – a ne virus".

Kako se epidemija u Italiji ubrzala, njeni čelnici su 26. februara 2020. godine zatražili dodatnu zaštitnu opremu i respiratore od Koordinacionog centra za hitno reagovanje, dakle, od kriznog središta EU. Članice EU počele su da šalju pomoć Italiji tek sredinom marta. Nakon što je Kina Rimu počela da pruža značajnu pomoć (medicinske stručnjake, zalihe i opremu), evropski mediji, panditi i političari su gunđali zbog širenja kineskog mekog uticaja, dok su njihovi državni agenti otimali traženu kinesku medicinsku opremu gde su stigli. Dok su evropski lideri gledali slike iz italijanskih bolnica, iza scene u evropskim prestonicama je rasla panika. Počeli su da shvataju da i oni sami mogu doći na red.

U nastojanjima da najviši talas epidemije ne zaguši zdravstvene sisteme, u Evropi su primenjivane različite epidemiološke strategije, od zabrana kretanja u većini zemalja, do puštanja da se širenjem pandemije postigne takozvana "imunizacija stada", što su pokušavali u Holandiji, Velikoj Britaniji pa odustali, a najupornije se držali u Švedskoj, gde epidemiolozi veruju da će se umerenim širenjem zaraze povećavati kolektivni imunitet i smanjiti mogućnost da zemlju pogodi drugi talas kao onaj za vreme epidemije španske groznice 1918. godine, koji je u Švedskoj bio tragičniji od prvog.

Karin King, koja se bavi epidemiologijom i infektologijom, objašnjava za "Tajm" da je Švedska jedinstvena po tome što nema mnogo međugeneracijskih domaćinstava, pa je samim tim tamo visok nivo socijalne distance u koju se kao praktično jedino sredstvo sada uzdaju epidemiolozi: 40 odsto švedskih domaćinstava čini jedna osoba bez dece.

To je skandinavska karakteristika. U Danskoj 0,9 odsto ljudi od 30 do 49 godina žive u istom domaćinstvu sa roditeljima. Prema istraživanju bonskog Instituta za ekonomiju rada "Moric Kan", najveća mogućnost prenošenja epidemije porodičnim kanalima u Evropi je po tom kriterijumu u Srbiji 32,9, slede Poljska sa 30,4 i Italija 23 odsto. U Indiji taj procenat iznosi 53 odsto.

U jeku epidemije 10. aprila se pokazalo da Švedska ima 86 smrtnih slučajeva od kovida-19 na milion stanovnika, što je bilo više nego u svim ostalim nordijskim zemljama (Finska je u tom trenutku imala devet, Norveška 20, a Danska 43). To je daleko manje dramatično nego u zemljama u kojima se epidemija razbuktala: U Španiji je 13. aprila bilo 343/1.000.000, u Belgiji 337, u Italiji 329, u Francuskoj 221… Jedno od žarišta u Švedskoj je bio stokholmski kvart Kungsholmen u kome žive imigranti iz Somalije.

Pandemijski podaci su razbuktali kritike i pokazali efekte neoliberalne demontaže države blagostanja. Tako tradicionalno socijalna država Švedska ima samo pet kreveta za intenzivnu negu na svakih 100.000 stanovnika, manje od nje u Evropi ima samo Portugal. Stokholmski mediji pišu da je Švedska devedesetih godina razmontirala većinu poljskih bolnica koje su bile čuvane za slučaj velikih katastrofa.

TRI KRIZE

Britanska medicinska revija "Lanset" konstatuje da globalna pandemija kovida-19 konvergira sa tri globalne krize zbog kojih će se još više proširiti, a na koje će uticati: sa krizom upravljanja, sa ekonomskom i migracionom krizom. Ona otkriva limite ne samo spremnosti pojedinih nacija, već i transnacionalnih sistema upravljanja javnim dobrima, poput zdravstvene zaštite, piše "Lanset".

Evropski ministri zdravlja, među kojima su tokom krize četvorica otišla sa dužnosti ili su otpušteni, najpre su se hvalili u Briselu da su njihovi sistemi spremni, a onda su jedna za drugom najmoćnije države zadržavale za sebe osnovnu opremu i nesretno zatvarale granice poremetivši trgovinu i otuđujući građane.

Francuska vlada je 3. marta uspostavila kontrolu nad proizvodnjom medicinske opreme, rekvirira maske i ograničava cene dezinfekcionog gela. Nemačka je pojačala kontrolu južnih granica, što je bio signal ostalim zemljama EU da takođe

podignu barijere. Prekogranični promet medicinskih sredstava je zabranjen.

Nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas u intervjuu nedeljniku "Špigel", na kritiku takvog ponašanja hladno odgovara poredeći reakciju država sa uputstvom o ponašanju putnika u avionu za slučaj dekompresije, po kome svako prvo sebi treba da stavi masku, a tek onda da spasava druge.

SENKA 2008.

Učestale su procene da će zbog zaustavljanja ekonomske aktivnosti za pandemijom uslediti i recesija gora od one 2008, i da će ona dovesti do povećanja nezaposlenosti i gubitka dohotka, posebno u zemljama koje su već od ranije u nezavidnom položaju.

Decenija štednje nakon finansijske krize 2007–2008. godine imala je razorne zdravstvene i socijalne učinke i učinila je ugrožene grupe još ranjivijima na socijalno-ekonomske posledice pandemije. Do danas ne postoji štit socijalne zaštite na nivou cele EU niti minimalni socijalni prag. Javni zdravstveni sistemi u nekoliko zemalja EU rade sa smanjenim kapacitetom zbog mera štednje i tokom reagovanja na pandemiju suočavaju se sa bitnim ograničenjima, piše "Lanset".

Da se u ovoj pandemijsko-ekonomskoj krizi vidi senka prethodne krize pokazuje i analiza evropskih javnih finansija tokom velike recesije 2008. godine, objavljena u januaru 2020, koju je na osnovu podataka iz Francuske, Nemačke, Irske, Italije, Španije i Velike Britanije uradila grupa autora sa Instituta za javne politike Pariske škole ekonomije, sa Univerziteta Manhajm i londonskog Instituta za fiskalne studije.

Na primer u Nemačkoj, koja je spremnije od drugih dočekala pandemijski cunami, kresanje troškova za javne službe bilo je malo i uglavnom se svodilo na smanjenje finansijskih taksi, a više se odnosilo na redukciju potrošnje u administraciji i u vojsci. U Francuskoj, Italiji i Španiji, koje su među evropskim zemljama do sada bile najpogođenije pandemijom, u ondašnjim merama štednje veći deo redukcije javne potrošnje se odnosio na kresanje budžeta javnih službi, a najviše u oblasti obrazovanja i zdravstva.

PETSTO MILIJARDI

Lideri EU će na samitu 23. aprila odlučivati o paketu od 540 milijardi evra, o čemu su se prošle nedelje složili njihovi ministri finansija. Oni su preporučili da fond Evropske investicione banke od 200 milijardi garantuje zajmove kompanijama u finansijskim nevoljama, i odobrili privremeni plan od 100 milijardi evra za reosiguranje zaposlenosti. Ministri EU su se složili da najteže pogođene zemlje mogu brzo da koriste fond jemstava Evrozone od 240 milijardi, pod uslovom da novac bude do kraja pandemije trošen na zdravstvene sisteme.

Sporazum je usvojen dan nakon što je italijanski predsednik vlade Đuzepe Konti, čijim rečima je 18.000 mrtvih u evropskom epicentru pandemije davalo težinu, opomenuo da postoji rizik da odnosi unutar bloka kolabiraju. "To je veliki izazov za egzistenciju Evrope", rekao je za BBC.

Na pitanje da li je to dovoljno, jedan diplomata kaže: "Ne znam!"

POMOĆ STIŽE NA NAPLATU

Bivši grčki ministar finansija Janis Varufakis piše u "Gardijanu" da danas poruka za Italijane, Špance i Grke zapravo glasi: "Vaša vlada može da pozajmi velike iznose iz evropskog fonda za spašavanje. Nema uslova. Primaćete i pomoć za plaćanje naknada za nezaposlene iz zemalja u kojima je zaposlenost bolja. Ali, u roku od godinu ili dve, u trenutku kada se vaše ekonomije oporavljaju, biće potrebne ogromne nove mere štednje kako bi se finansije vaše vlade vratile u red, uključujući otplatu sredstava utrošenih na naknade za nezaposlene. To je ekvivalentno pomaganju palima da ustanu, uz udaranje po glavi kad počinju da se dižu…"

Italija i Španija traže uvođenje takozvanih "korona obveznica", kojima bi sve države EU zajednički garantovale za kredite koje budu uzimale ugrožene zemlje. Njihovom predlogu su se suprotstavili Holanđani i Nemci. To pitanje će se rešavati na sledećem samitu. Pitanje je, zapravo, da li će se do tada ublažiti skepsa Nemačke koja će se o tome najviše pitati zbog ekonomske moći, a i zbog činjenice da u julu preuzima rotirajuće predsedavajuće mesto u Savetu Evrope.

Nedeljnik "Špigel" piše da vlada Angele Merkel sugeriše biračima da ima nešto trulo u tim obveznicama, koje bi na kraju morali da plate nemački poreski obveznici jer Italijani, navodno, nikada nisu bili osobito dobri u rukovanju novcem, te da bi bilo kakvi ustupci Špancima i Italijanima izgledali kao poraz.

Pandemija je prouzrokovala ljudsku i medicinsku tragediju u Italiji i Španiji, posebno zbog strogih mera štednje koje im je Brisel naložio, a ne zato što su živeli iznad svojih mogućnosti, konstatuje "Špigel" uz naglasak da je Evropska unija trenutno usred egzistencijalne krize, a da je delovati kao čuvar financijskih vrlina u takvoj situaciji uskogrudo i zlobno.