Reagovanje

Sve dozvole je dala prethodna vlast

Intervju – Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta: Elektrane protiv naroda, "Vreme" br. 1465

Obraćam vam se povodom teksta "Elektrane protiv naroda", u kojem se, ne prvi put u vašem časopisu, moje ime pominje u negativnom kontekstu.

Konkretno, vaš novinar konstatuje da je "teško očekivati da bude političke volje" da se preduzmu pojedini koraci u oblasti MHE, očigledno za to okrivljujući mene i stavljajući me u kontekst čoveka bliskog vlastima koji, sledstveno (po njemu), te veze zloupotrebljava i manipuliše uticajem kako bi se enormno bogatio, usput uništavajući životnu sredinu i reke po Srbiji.

Generalno, to je slika koja se plasira u javnost, a koja ne odgovara istini, a objasniću i zašto.

Ja jesam uključen u posao sa hidroelektranama, i to od 2009. godine (sa pauzom u periodu od 2012. do 2016. godine, kada sam bio direktor Elektromreže Srbije). Kompanija na čijem sam čelu upravlja sledećim MHE: Tegošnica, Livađe, Gornje Gare (1 i 2), Donje Gare (1,2 i 3) i Županj. Svi ovi projekti sprovedeni su u skladu sa zakonskim propisima, uz svu neophodnu dokumentaciju i posebnu pažnju posvećenu očuvanju životne sredine. Mini-hidroelektrane predstavljaju legitimne i poželjne izvore čiste energije u svetu i možete ih naći na hiljade u najrazvijenijim zemljama EU, u kojima je ekološka svest na veoma visokom nivou, o čemu svedoče i brojne studije. Konkretno, samo u Evropi postoji preko 20.000 mini-hidroelektrana, najviše u šest evropskih zemalja: Austriji, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Španiji i Švedskoj. Recimo, u Švajcarskoj, koja se svakako može podičiti svojim prirodnim lepotama, postoji oko 1600 MHE, dok ih je u Austriji više od 3000, a u Nemačkoj čak preko 7000. Pored toga, i u drugim zemljama zapadne i istočne Evrope i dalje se grade mini-hidroelektrane. Složićete se da neće biti da je bolje za životnu sredinu da se grade nuklearne elektrane i elektrane na ugalj. Naravno, ja ne mogu garantovati za zakonitost i opravdanost svake MHE u Srbiji, niti mi je to namera, ali čvrsto stojim iza toga da su projekti u koje sam uključen sprovedeni po zakonu, da ne ugrožavaju životnu sredinu, odnosno da su korisni i Republici Srbiji i lokalnim zajednicama.

I nešto što je posebno zanimljivo, ali što svi uporno izbegavaju i da pomenu – ja sam u posao sa MHE ušao i sve energetske dozvole su dobijene u vreme prethodne vlasti, ne u periodu od kada su na vlasti "meni bliske političke strukture". Dakle, nisam se ja juče pojavio, doneo zakone i obogatio se zahvaljujući kumstvu sa Aleksandrom Vučićem, ne mareći za ljude i okolinu u kojoj odrastaju i moja deca. Ja sam poslovni čovek koji je šansu i potencijal MHE prepoznao pre više od deset godina i u taj posao ušao i ostvario se u zakonskim i društvenim okolnostima koje su vladale pre dolaska sadašnje vlasti. Bio sam dobrostojeći čovek i pre ove vlasti, ali mi ne pada na pamet da prestanem da se bavim biznisom da bih nešto bilo kome dokazao.

Pozivam sve koji imaju saznanja ili sumnje u zakonitost bilo kog mog poslovnog poduhvata da to prijave nadležnim organima i molim vas da me više ne pominjete u negativnom kontekstu i sa netačnim podacima.

Iz istog broja

In memoriam

Laslo Švirtlih (1946–2019)

Akademik prof. dr Dejan Popović

Politička anatomija saobraćajne nesreće

Smrt na drumu u prisustvu vlasti

Radmilo Marković

Republika Srpska

Propadanje, apatija i strah

Milica Čubrilo Filipović

Paradigma pravne bruke – Presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu 16923/18

Analiza profesionalnog beščašća

Zlatko Čobović

Intervju – Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda

Vučić je počeo razroko da gleda

Radoslav Ćebić

Lični stav

Referendumom protiv partokratije

Mladen Mrdalj

Brankovina – Ministar policije na obeležavanju Seče knezova

Početak bune protiv dahija

Dragan Todorović

Uloga mača u srpskoj politici

Predsednik iznad Ustava

Davor Lukač

»1 od 5 miliona« u Kosovskoj Mitrovici

Bitka za dušu grada

Slobodan Georgijev

Protesti, bojkot, izbori

Prvak drame pozorišta lutaka

Filip Švarm

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu