Obučena u belo, kraljica Elizabeta II povela je nautičku paradu Temzom. Velika svečanost proslave 60. jubileja vladavine kraljice Elizabete II dosegla je svoj vrhunac kada se, nakon višednevnog slavlja, koncerata i fantastične procesije više od 1000 plovila na Temzi, kraljica sa svojom porodicom tradicionalno pojavila na balkonu. Pre samog pop spektakla, koji BBC opisuje kao jedan od najspektakularnijih događaja ikada viđenih u Britaniji, priređen je piknik u bašti Bakingemske palate kome je prisustvovalo 12.000 ljudi – istaknutih zvanica, ali i onih koji su karte osvojili na lutriji. Svaki od gostiju dobio je korpicu sa delikatesima, među kojima su bili dimljeni losos, ledena supa od povrća, piletina, čajni kolačići i kolač od jagoda sa kraljičinog imanja, ali i britanska zastava i kabanica u slučaju kiše. Procenjuje se da je trenutak kada je kraljica Elizabeta II upalila nacionalnu baklju i aktivirano 4000 vatrometa, videlo više od 16,9 miliona TV gledalaca.

U palatu je stiglo 45 džakova sa čestitkama, uključujući čestitku predsednika Amerike Baraka Obame.

ZAR NIJE LJUPKA: Sa zalaskom sunca, na pozornici postavljenoj ispred Bakingemske palata nastupila su najveća imena britanske rok i pop scene, a aveniju Mol koja vodi do palate preplavilo je nepregledno mnoštvo s britanskim zastavama. Robi Vilijams je otvorio trosatni koncert pesmom Let Me Entertain You, a nakon njega su nastupili Eni Lenoks, sa krilima anđela na leđima, Grejs Džons u crveno-crnom bodiju, Australijanka Kajli Minog u policijskoj odori, i drugi. Stivi Vonder je za kraljicu otpevao Isn’t She Lovely, a zatim i Happy Birthday, a potom su nastupili veterani – Klif Ričard, Tom Džons, Širli Bejzi (otpevala Diamonds Are Forever). Koncert nije mogao da prođe bez Eltona Džona i Pola Makartnija. Veče se završilo nezaobilaznom himnom God Save the Queen.

Kraljica je, kao što je bilo predviđeno, došla na sredini koncerta u crnoj pelerini s pozlaćenim dugmićima i s čepićima za uši. Ovacijama ju je dočekalo 18.000 zvanica – 10.000 je izvučeno na lutriji, a 8000 su članovi humanitarnih organizacija po izboru kraljevske porodice. Pred kraj večeri kraljica je zapalila jedan od 4200 lampiona koji će formirati lanac od ostrva Tonge do Malte, preko Kenije, gde je Elizabeta kao devojka 1952. primila vest o smrti svog oca Džordža VI.

Trećeg dana je održan "kraljevski" piknik za desetak hiljada gostiju na travnjacima oko palate, a četvrtog je održana misa zahvalnica u Katedrali Svetog Pavla, pa vožnja kočijama od Vestminstera do Bakingemske palate i kraljičino obraćanje okupljenima, čime se završilo slavlje u kojem je učestvovala cela kraljevina.

"Osetila sam se ponizno zbog događaja kojima sam prisustvovala povodom mog dijamantskog jubileja. Duboko me je dirnulo što sam videla hiljade porodica, komšija i prijatelja kako slave u duhu zajedništva", rekla je kraljica u televizijskoj poruci upućenoj naciji, ujedno se zahvalivši u svoje ime i ime svog muža princa Filipa svima koji su učestvovali u organizaciji proslave jubileja. Budući da je princ Filip završio u bolnici zbog upale mokraćnih kanala, počasna mesta uz kraljicu u njenoj kočiji pripala su njenom sinu Čarlsu i njegovoj supruzi Kamili, što je po mišljenju javnog mnjenja dokaz da je kraljica prigrlila Kamilu, koja sve više prirasta i srcima Britanaca iako su je dugo krivili za raspad braka princa Čarlsa i lejdi Dajane.

ČITANJE MISLI NARODA: Ono što fascinira, kad je reč o Komonveltu i kraljici Elizabeti II, jeste adaptibilnost monarhije i njeno umeće da kroz različite periode konstantno ojačava poštovanje prema kruni. Istoričari je smatraju kraljicom koja je uvek bila i ostala spremna za inovacije – Bitlse je proglasila vitezovima, Vinston Čerčil je bio njen prvi premijer, ugostila je američkog predsednika Kenedija i pozdravila puštanje Nelsona Mandele iz zatvora. Takođe, preživela je oluju posle razvoda, a kasnije i pogibije u saobraćajnoj nesreći njene prve snahe princeze Dajane. Iako je senka njene smrti godinama padala na monarhiju, lejdi Di je posle "venčanja veka" mladog princa Vilijama i vojvotkinje od Kembridža, a sada i proslave dijamantskog jubileja, konačno pala u zaborav. Osim što možda njen duh noću luta Bakingemskom palatom, a to je so british.

Kaže se da kraljica Elizabeta II može da čita misli svog naroda i odgovori kreativno na njihove zahteve. Za mnoge, ona je "svemogući monarh". Nikada se nije mešala u poslove i afere neke vlade. Ipak, njene smirene savete o mnogim unutrašnjim i međunarodnim poslovima slušalo je svih 12 premijera, koliko ih se promenilo od kada ona nosi krunu. Od Čerčila do Kamerona, svi su joj poklanjali istinsku pažnju i divljenje. Za 60 godina na tronu, upoznala je 12 američkih predsednika, od Trumana do Obame. Među njenim istorijskim posetama su poseta Republici Irskoj i uzvratna poseta papi. Prema poslednjim istraživanjima, podržava je više od 80 odsto njenih podanika.

Kraljica Elizabeta II (Elizabeth Alexandra Mary), monarh 16 krunskih zemalja Komonvelta, rođena je 21. aprila 1926. kao prvo dete u braku princa Alberta od Jorka i Ledi Elizabet Bovs-Lion. U vreme njenog rođenja kralj je bio njen deda po ocu Džordž V. Nakon što je 1936. godine njen stric, kralj Edvard VIII abdicirao, a Elizabetin otac postao kralj Džordž VI, postala je naslednica prestola. Princeze Elizabet i Margaret su sticale najbolje obrazovanje kod kuće, učile su o religiji od kanterberijskog nadbiskupa, a ostale nauke pod vođstvom prorektora Itona. Od guvernanti je naučila francuski jezik. Pripremala se za buduću ulogu kraljice tako što je proučavala ustavno pravo i istoriju, umetnost i muziku. Nakon očeve smrti postala je kraljica 6. februara 1952. i svečano krunisana 2. juna iste godine u Vestminsterskoj opatiji. U Drugom svetskom ratu je učestvovala kao vozač u pomoćnim teritorijalnim snagama. Udala se 20. novembra 1947. za princa Filipa od Grčke i Danske, koji je dobio titulu Vojvode od Edinburga. Njihova deca su: princ Čarls, princeza Ana, princ Endru i princ Edvard. U braku su 65 godina.

Njena vladavina je u prvim decenijama bila obeležena postupnim nestankom Britanske imperije, kao i stagnacijom i siromašenjem Velike Britanije, trendovima koji su na određeni način preokrenuti za vreme premijerskih mandata Margaret Tačer i Tonija Blera. U hiljadugodišnjoj istoriji zemlje samo je kraljica Viktorija vladala tri godine duže od nje (dijamantski jubilej je proslavila 1897). Ipak, one ne drže rekord u dužini vladavine. Afrički kralj Sobuza II od Svazilenda vladao je skoro 83 godine; u maloj indijskoj državi Platna monarh Muhoji IV Rado bio je na tronu 74 godine, a danas, rekord sa 65 godina drži tajlandski kralj Rama IX Bhumibol Aduladej.

Za šezdeset godina vladavine uvek je bila pod lupom domaće i svetske javnosti, ali se za njeno kraljevsko veličanstvo ne vezuje nijedan lični ili finansijski skandal. Njena godišnja apanaža koju dobija od države za održavanje protokola iznosi oko 59 miliona dolara. Ipak, plaća porez na ono što prihoduje od imanja i nekretnina, kao i svi ostali engleski državljani.

ŠTA JE OSTALO OD KOMONVELTA: Kad je krunisana, bila je vladarka Velike Britanije, Kanade, Australije, Novog Zelenda, Južne Afrike, Pakistana i Cejlona, a danas je prihvaćena kao ustavni monarh u 16 zemalja Komonvelta, uključujući Veliku Britaniju i Severnu Irsku. Manje je poznat podatak da je njena kraljevska kruna ukrašena po njenim instrukcijama cvetnim amblemima zemalja Komonvelta – pored tjudorovske ruže, australijskog pruća i kanadskog javorovog lista, na kruni se nalazi juta iz Bangladeša, tadašnjeg Istočnog Pakistana.

No, kraljica bi morala da primeti očigledne promene koje su se krajem XX i početkom XXI veka desile u Engleskoj. Britanija je 1815. godine bila najveća imperija u istoriji, bila je toliko velika da se govorilo da "sunce nikad ne zalazi u britanskoj imperiji", sastojala se od 43 kolonije na pet kontinenata. U međuvremenu, većina zemalja je postalo nezavisno, Komonvelt se sada sastoji od samo 14 prekomorskih teritorija, koje još nisu stekle nezavisnost ili su glasali za njenu krunu.

Kraljica sigurno vidi i da su Britaniju pogodili tektonski potresi u kulturološkom, klasnom i rasnom smislu. Svedok je lobotomirane ekonomije i krize koja pogađa njen narod. Dijamantskim jubilejom pokazala je kako se demonstrira nacionalni ponos i podiže samopoštovanje u narodu.

JEDAN DAN U ŽIVOTU KRALJICE: U privatnom životu kraljica ima striktan raspored. Deluje kao osoba koja kraljevske dužnosti srećno kombinuje sa porodičnim obavezama. Kraljica uživa izvesne jedinstvene privilegije: nije joj potrebna vozačka dozvola, a ni pasoš. U slobodno vreme čita krimi-romane, rešava ukrštene reči ili gleda rvanje na televiziji. Njena strast prema psima i rasnim konjima je poznata svima. Nema sumnje da je ona jedna od najbogatijih ljudi, njeno bogatstvo procenjeno je na preko 500 miliona dolara, i to bez palata, zamkova i poseda. Ona lično poseduje nekoliko nekretnina, poput zamka Balmoral u Škotskoj i Sendringema u Norfoku, ogromnu kolekciju umetničkih dela i dragulja, i najveću kolekciju poštanskih maraka na svetu. Na farmama gaji voće i – pastuve. Ipak, neke njene nekretnine, poput Bakingemske palate u Londonu (procenjena na pet milijardi dolara) i ostalih 60 vrednih imanja, palata i kolekcija, u vlasništvu su trustova.

Kraljica Elizabeta II je institucija iza čijih se zidova živi drugačiji život. Ručak je gotovo uvek audijencija sa mnoštvom ljudi, baš kao i večere. Njena uloga u društvenom životu kraljevske porodice menjala se od konvencionalnih stavova i vrednosti engleske aristokratije iz vremena kad je prvi put stavila krunu na glavu do prihvatanja života kakav jeste, uključujući i razvode brakova u porodici.

O njenom izgledu brine armija dizajnera. Njen prvi modni kreator bio je Norman Hardner, koji je 40-ih i 50-ih godina izgradio stil dugačkih svilenih i satenskih haljina. Hardi Ejmis, njen kreator do 1970, davao je prednost jednostavnosti i dobrim krojevima. Ijan Tomas kreirao je za kraljicu haljine od šifona, a posle njegove smrti krajem osamdesetih Morin Rouz je nastavila u istom stilu. Kreacije koje pamtimo, jednobojni kompleti sa šeširom u istom tonu, nenametljivi detalji i nakit pripadaju pokojnom Džonu Andersonu, a kraljicu danas odeva mladi Stujart Parvin, dizajner sa edinburške umetničke akademije. Zapravo, tim koji se brine o njenom izgledu mnogo je veći od jednog kreatora. Dizajnerka Anđela Keli, kraljičina lična asistentkinja, zadužena je isključivo za svakodnevni izgled Njenog kraljevskog veličanstva. Ona se trudi da uklopi staro i novo, kombinuje moderne materijale sa tkaninama koje je kraljica dobila kad je bila princeza.

Kraljica slavi dva rođendana svake godine – pravi 21. aprila i zvanični rođendan u junu. Razlog je vremenske prirode, u aprilu uglavnom pada kiša. Kraljica rođendan slavi privatno sa članovima kraljevske porodice, ali se za javnost organizuje salutiranje u centru Londona. Zvanična proslava kraljičinog rođendana održava se u svim zemljama gde Britanija ima svoje ambasade. Kralj Edvard VII, na primer, rođen 9. novembra, takođe je organizovao rođendansku paradu u junu.

Za jednu kraljicu ne može se reći da je pop-ikona, ali to ona u izvesnom smislu i jeste. U seriji Simpsonovi, kada Homer završava u londonskom Taueru zato što se zaleteo u kraljičinu kočiju, ona ga pomiluje i vrati u Springfild. Kraljica kaže da ona i princ Čarls s veseljem gledaju Simpsonove. Kada je u jednoj epizodi animirane serije "South Parka" 2007. godine kraljica predstavljena kao okrutni monarh, britanski gledaoci su negodovali. U filmu Kraljica (The Queen, 2006), Helen Miren je za ulogu kraljice Elizabete II dobila Oskara, njen lik se pojavljuje i u Kraljevom govoru i u nebrojeno mnogo drugih filmova.

Ipak, najsimpatičnija ekranizacija kraljice Elizabete je u crtanom filmu Automobili 2 (Cars 2) – predstavljena je kao klasičan model iz pedesetih godina sa registarskom tablicom DEII-1952, blistave kraljevsko plave boje, sa krunom na glavi i ostalim ukrasima dostojnim kraljice.