Mnoge zemlje u azijsko-pacifičkom regionu oštro su reagovale zbog objave kineske mape kojom zvanični Peking polaže pravo na veći deo Južnokineskog mora i druge teritorije, uključujući i delove Indije i Rusije.

Mapa je objavljena nekoliko dana nakon što je predsednik Kine Si Đinping na poslednjem samitu BRIKS-a izjavio da "hegemonizam nije u kineskom DNK-u".

Peking odavno iskazuje pretenzije prema tim oblastima, ali je poslednjih godina sve više koristio taktiku zveckanja oružjem da zastraši susedne zemlje, što je izazvalo bojazan da bi Si Đinping mogao da pokuša da silom ostvari teritorijalne pretenzije i da se tako ponovi "ukrajinski scenario" u tom regionu.

Mapa, koju je objavilo krajem avgusta kinesko Ministarstvo prirodnih resursa, uključuje liniju u obliku slova "U" koja pokriva 80 odsto Južnokineskog mora, regiona koga potresaju sporovi.

Nova mapa takođe ima deset crtica koje se pojavljuju istočno od Tajvana. Linija se proteže u ekskluzivne ekonomske zone Filipina, Vijetnama, Malezije, Bruneja i Indonezije.

Kinesko ministarstvo tvrdi da je reč o "standardnoj mapi" kao deo, kako ih naziva, "stalnih napora", da eliminiše "problematične mape".

Tribunal Ujedinjenih nacija (UN) u Hagu je presudio 2016. da su neutemeljeni zahtevi Kine o polaganju istorijskih prava na oblasti u okviru takozvane "linije sa devet crtica", na osnovu nejasne mape iz 1940.

Presuda je doneta po tužbi Filipina za kršenje njegovih prava u ekskluzivnoj ekonomskoj zoni, te gradnju veštačkih ostrva.

Kina, koja nije učestvovala u postupku pred Tribunalom u Hagu, nikada nije prihvatila tu presudu.

Kina je započela opsežne projekte melioracije u Južnokineskom moru, pretvarajući potopljene grebene, neki od njih najčistijih na svetu, u veštačka ostrva da bi na njima izgradila pomorske i vazdušne baze u cilju učvršćivanja svojih pretenzija.

Ova obnovljena ostrva imaju vojnu infrastrukturu, što izaziva ozbiljnu zabrinutost zbog kineskih strateških namera u regionu, navodi Sandej Gardijan (The Sunday Guardian)

Susedne zemlje je optužuju da je gađala vodenim topovima posadu malih filipinskih brodova koji su pokušavali da snabdeju svoje trupe unutar unutar ekskluzivne ekonomske zone koja pripada ovoj zemlji.

Takođe, zapadne zemlje optužuju kinesku mornaricu da izvodi opasne i ratoborne manevre uznemiravajući avione i brodove iz SAD i njegovih saveznika čije operacije "slobode plovidbe“, kako se nazivaju – prema tvrdnji Pekinga- ugrožavaju kineski suverenitet.

Ceo teksti kako su reagovale susedne zemlje pročitajte na sajtu Slobodne Evrope.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com