Evropski plan de fakto postao je novi pregovarački okvir za Republiku Srbiju, kaže predsednik Srbije. U pitanju je dokument poznat kao tzv. francusko-nemački predlog, jer su ga u kasno leto, u Beograd i Prištinu doneli savetnici francuskog predsednika i nemačkog kancelara, pre nego što će iza njega i javno stati Evropska unija. Puni naziv predloga glasi “Predlog Evropske unije podržan od strane Francuske, Nemačke i Sjedinjenih Američkih Država (SAD)”, i nije javan premda se u više navrata u medijima objavljuje njegov navodni sadržaj od deset tačaka.

Poslednju, ažuriranu verziju, Beograd i Priština dobili su 5. decembra prošle godine. Srbija pre toga insistira na formiranju Zajednice srpskih opština kao neispunjene obaveze iz postojećeg tzv. Briselskog sporazuma, Priština, nevoljna da to uradi, insistira na uzajamnom priznanju u centru. Kako je predsednik Srbije govorio o njemu?

Šta je konkretno govorio Aleksandar Vučić od septembra do danas?

“NEĆU DA IH MOLIM NI JEDNE NI DRUGE”

U kosovskoj i srpskoj javnosti, prvo spominjanje – kako će se ispostaviti – nove faze u dijalogu kroz angažovanje francuskog predsednika i nemačkog kancelara usledilo je početkom septembra. Tada kada je obelodanjeno da su Emanuel Makron i Olaf Šolc uputili zajedničko pismo Albinu Kurtiju i Vučiću, u kojem traže spremnost na teške odluke i predlažu slanje savetnika, koji su već u delu medija opisani kao “specijalci za krize”.

Ipak, prvi nagoveštaj ovog “nonpejpera” Vučić je izneo 8. septembra uoči dolaska tih savetnika – Jensa Plotnera i Emanuela Bonea:

“Pošto više neću da ih molim ni jedne ni druge, sada upozoravam i jedne i druge da to više ne rade. Upozoravam ih sada da to više ne rade pošto srpski narod ni nasilje, ni nepoštovanje međunarodnog javnog prava, ni međunarodnih javnih normi neće više da toleriše i to je moje upozorenje onima koji dolaze sutra u Beograd, i svima drugima. Što ste se igrali, igrali ste se. Ako možete da poštujete norme koje ste sami doneli možete, ne možete, ima ko će”.

Papir kojim Srbiji nije data šansa odbio je, kako tvrdi, kada su ga u oktobru posetili izaslanici francuskog predsednika i nemačkog kancelara jer je znao da će Albanci požuriti da ga objave. On sam je prethodno u septembru kazao da je odbio da ga primi jer zna šta će se dešavati, ali da ga jeste pročitao.

“Oni žive za novinare, za novine, za paradu, šaradu i za sve drugo. Ja kažem: ‘Vraćam vam papir, neću da ga uzmem’, a oni su mi rekli da je tajni. Ja sam hteo da im pokažem ko će da ga objavi. Naravno, objavili su ga u tom ‘Albanian postu’, ‘Tajmsu’, koji rade kopi-pejst u odnosu na američke medije. Dakle, našli su tamo da ga objave. I svima je bilo jasno ko je prekršio dogovor. Ja sam se informisao onda iz tih albanskih internacionalnih novina. A onda vidim večeras kako je Kvinta kod mene tražila hitan prijem. Ja ću ih primiti, nisam mogao juče i danas, i pretpostavljam da će mi doneti sve ono što je taj albanski list ponovo objavio, a to je da mi do 24. februara moramo nešto da postignemo”, rekao je 21. oktobra Vučić.

Demantovao ga je samo par dana kasnije američki ambasador Kristofer Hil, koji do sada pohvaljuje upravo napore predsednika Vučića. U intervjuu za VOA izjavio je da nema specifičnih rokova, ali da su i Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti “saglasni da razmotre taj predlog i vide šta se može učiniti”.

“‘AJDE BOKSUJ TRI RUNDE”

Vučić je tada prestao da govori kako je odbio papir, već da Srbija želi da razgovara. To je, ipak, u svojim obraćanjima činio uz slikovite opise teških i nefer uslova za razgovore od strane zapada. To su bili ugroženost Srba na Kosovu, nepoštovanja sporazuma, poštovanje Ustava Srbije i međunarodnog javnog prava, uslovljavanja i pretnje sankcijama, bezizlazan položaj Srbije…

Vučić je, istovremeno, ukazivao na prkos, odolevanje pritiscima i da neće odstupiti čak i kada se postavi ultimatum. Konstatovao je da su zahtevi “najteži mogući za Srbiju”, ali i da ne može da kaže “ne”, već da želi da razgovara. Čitajući delove predloga jer “ne sme ceo”, zaključivao bi “da vam dođe iz kože da iskočite kada to pročitate”.

Na primer, član 2 predloga koji je još uvek za javnost tajni: “Obe strane će se voditi ciljevima i principima predočenim u Povelji UN, naročito onih koji se odnose na suverenu jednakost svih država, na poštovanje njihove nezavisnosti, autonomije i teritorijalnog integriteta, prava na samoopredeljenje itd”.

Vučić je objasnio da takav predlog daju Srbiji “kojoj su uništili i teritorijalni integritet ili pokušavaju i kojoj nisu dali ni pravo na samoopredeljenje jer i danas ne daju to pravo srpskom narodu nigde, a svima drugima su dali”.

Naveo je da im je on doneo više od pet postojećih sporazuma i pitao koji hoće da poštuju. Dobio je odgovor – “nijedan”. “Oni su mi rekli – ‘mi poštujemo iz sporazuma ono što nama odgovara’.” I u drugim navratima je u tragičnom tonu govorio o nepovoljnosti ovog predloga. “Nisu nam dali šansu”, kazao je u novembru: “Stavili su vas u ring i rekli ‘ajde boksuj tri runde, nećemo da ti vežemo noge, ali nožni udarci su zabranjeni pošto je to boks, ali obe ruke ćemo da ti vežemo konopcem i to je to. I ajd’ ti sada izdrži tri runde da te ovaj bije i nemojte da padnete”.

Upravo od kraja leta, kada je i pokrenuta tema tzv. francusko-nemačkog predloga, Vučić je često naglašavao “nisu nam dali šansu”.

“Kada vas doteraju u ugao i kada nemate kud, onda ste i relaksirani i mirni”, govori tada predsednik Srbije. “Tako i ja. Nisu nam dali šansu da nešto prihvatimo. Bukvalno nikakvu. Da su nam dali bilo kakvu šansu, uhvatili bismo se za nešto. Šansu nam nisu dali.”

“JE L’ SE TO NEKO ŠALI ILI ŠTA?”

U više navrata govorio je o crvenim linijama kao odgovoru na predlog potvrđujući i da je već poslao odgovor.

“Dobili ste i moj usmeni odgovor u Briselu – šta su naše crvene linije, o čemu neću da razgovaram uopšte”, govori krajem novembra, nakon postizanja privremenog aranžmana o tablicama. “Pretite prekidom razgovora. Nije problem, prekinite ih odmah. I šta ćete onda, mislite stvarno da neko ozbiljan u svetu može da se hvali da je prekinuo pregovore i razgovore? Kako ćete da rešavate probleme? Mi kažemo nećemo Kosovo u UN. I šta ćete onda? Da nas bombardujete, da nam pretite sankcijama, na osnovu kog akta, čega, kada kompletni pravni okvir ide u korist Srbije.”

Da će poslati odgovor na predlog, Vučić je najavio krajem oktobra, i to u roku od 24 časa od 27. oktobra: “Naša pozicija je takva da nam je prostor ograničen mikronima i namerno su nas saterali u ugao svojom silom a ne snagom argumenata.”

Tada je pročitao nekoliko predloženih tačaka, uz opasku “je l’ se to neko šali ili šta? Traže od nas upravo da pogazimo i UN, principe i povelje UN, i rezoluciju 1244 da bismo došli do njihovog principa i da bismo ubuduće poštovali ono što oni nisu poštovali u našem slučaju. A ako ne bude, onda sledi teška batina. Pa, dobro”.

Vučić je konstatovao i da je predlog suprotan slovu Ustava Srbije. A nakon nedavnog sastanka sa specijalnim savetnikom SAD, Derekom Šoleom, potvrđujući da se razgovaralo o francusko-nemačkom predlogu, potvrdio je i to da je Srbija već dostavila odgovor na tzv. evropski non pejper – sastavljačima istog pismena i to upravo sa tim crvenim linijama ispod kojih Srbija ne želi da ide.

Te crvene linije su bilo koji oblik priznanja, uključujući neformalno članstvo Kosova u UN. “Upravo su te crvene linije – ne ono što Srbija neće da prihvati, nego o čemu ne može ni da razgovara”, kazao je Vučić 13. januara.

I dok se “iza kulisa” odvijala šatl diplomatija u vezi sa ovim predlogom, na terenu se uveliko odvijala kriza sa registarskim tablicama – koja je svoja dva pika imala krajem jula i 10. decembra kada su Srbi postavljali barikade, odnosno početkom novembra kada su Srbi na Severu napustili kosovske institucije.

Upravo u tim trenucima, kada bi kriza na terenu dostizala svoje maksimume i to se završavalo privremenim dogovorima, ali sa različitim tumačenjima, usledio bi jači diplomatski talas poziva Prištini i Beogradu – da se okrenu ovom predlogu.